Po­sla­ni­ci De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re pod­ni­je­li su Ustav­nom su­du ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti iz­mje­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti po ko­ji­ma je na­kna­da maj­ka­ma sa tro­je i vi­še dje­ce sma­nje­na sa 336 na 264 eura, i sa 192 na 144 eura. De­mo­kra­te sma­tra­ju da je sma­nje­nje na­kna­da ne­u­stav­no jer se ra­di o ste­če­nom pra­vu na do­ži­vot­nu mje­seč­nu na­kna­du od 70, od­no­sno 40 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri ostva­re­ne u go­di­ni ko­ja pret­ho­di go­di­ni ostva­ri­va­nja tog pra­va.
Upo­zo­ri­li su da sva­ko kr­še­nje tog pra­va pred­sta­vlja po­vre­du prav­ne si­gur­no­sti, zajemčene Usta­vom. Ta­ko­đe, is­ti­ču da je za­kon ko­ji sa­dr­ži ospo­re­nu od­red­bu stu­pio na sna­gu 17. ja­nu­a­ra ove go­di­ne, pa bi nje­go­va pri­mje­na na li­ca ko­ja su to pra­vo ostva­ri­la do da­na nje­go­vog stu­pa­nja na sna­gu pred­sta­vlja­la kr­še­nje ustav­nog prin­ci­pa za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva za­ko­na.
Ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­du pot­pi­sa­lo je pet po­sla­ni­ka De­mo­kra­ta i to Zden­ka Po­po­vić, Va­len­ti­na Mi­nić, Bo­ris Bog­da­no­vić, Da­ni­lo Šar­ki­no­vić i Dže­nan Ko­lić.
Pot­pred­sjed­ni­ca i po­sla­nik De­mo­kra­ta Zden­ka Po­po­vić oci­je­ni­la je da je cr­no­gor­ska vlast neo­d­go­vor­na i ne­spo­sob­na da na­pla­ti pri­ho­de i po­re­ze ko­ji joj pri­pa­da­ju, pa je od­lu­či­la da uzi­ma od naj­ra­nji­vi­jih ka­te­go­ri­ja sta­nov­ni­štva. Po­red to­ga što je, po ocje­ni De­mo­kra­ta, ta­kav čin ne­hu­man, on je i ne­sa­gla­san sa ustav­no-prav­nim po­ret­kom Cr­ne Go­re.
– Vi­si­na na­kna­de maj­ka­ma po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, ko­je su to pra­vo ostva­ri­le pri­mje­nom iz­mje­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ne mo­že bi­ti uma­nje­na iz dva osnov­na raz­lo­ga. Pr­vo, što se ra­di o ste­če­nom pra­vu na do­ži­vot­nu mje­seč­nu na­kna­du od 70, od­no­sno 40 od­sto pro­sječ­ne ne­to za­ra­de u Cr­noj Go­ri ostva­re­ne u go­di­ni ko­ja pret­ho­di go­di­ni ostva­ri­va­nja tog pra­va. Sva­ko kr­še­nje tog pra­va pred­sta­vlja­lo bi po­vre­du prav­ne si­gur­no­sti gra­đa­na za­jem­če­ne Usta­vom Cr­ne Go­re. Dru­go, Za­kon o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ko­ji sa­dr­ži ospo­re­ne od­red­be stu­pio je na sna­gu 17. ja­nu­a­ra 2017. go­di­ne, pa bi nje­go­va pri­mje­na na li­ca ko­ja su pra­va iz čl. 54a i 54b Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ostva­ri­la do da­na stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na, pred­sta­vlja­la kr­še­nje ustav­nog prin­ci­pa za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva za­ko­na. Ovo po­seb­no ako se ima u vi­du da, u smi­slu čla­na 147 stav 2 Usta­va Cr­ne Go­re u po­stup­ku do­no­še­nja na­ve­de­nog za­ko­na ni­je utvr­đe­no po­sto­ja­nje jav­nog in­te­re­sa za po­vrat­no dej­stvo iz­mje­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ko­ji­ma su sma­nje­ne na­dok­na­de maj­ka­ma, a ko­je je skup­šti­na usvo­ji­la 29. de­cem­bra 2016. go­di­ne – ob­ja­šnja­va Po­po­vi­će­va.
Ona is­ti­če da se ta­kvim za­kon­skim od­re­đe­njem, su­prot­no Usta­vu, kr­še prin­ci­pi prav­ne si­gur­no­sti i za­bra­ne po­vrat­nog dej­stva za­ko­na i po­vre­đu­ju ste­če­na, za­ko­nom za­jem­če­na pra­va na do­ži­vot­nu mje­seč­nu na­kna­du.
– Oče­ku­je­mo da Ustav­ni sud uva­ži naš pred­log i do­ne­se od­lu­ku ko­jom će utvr­di­ti da ospo­re­ne od­red­be Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti ni­su sa­gla­sne sa Usta­vom, či­me će i pre­sta­ti nji­ho­vo va­že­nje – is­ta­kla je Po­po­vi­će­va.
Član pred­sjed­ni­štva De­mo­kra­ta i De­mo­krat­skog sa­vje­ta Ne­ven Go­šo­vić ka­zao je da iz sa­mog Usta­va pro­iz­la­zi od­go­vor­nost Ustav­nog su­da da šti­ti naj­vi­ši prav­ni akt i za­kon od sva­ko­ga, pa i od Skup­šti­ne kao za­ko­no­dav­ca.
– Sa dru­ge stra­ne, čo­vjek, kao gra­đa­nin, kao no­si­lac osnov­nih po­li­tič­kih i ljud­skih pra­va i slo­bo­da, mo­ra bi­ti si­gu­ran da će ta pra­va i slo­bo­de u prav­nom po­ret­ku bi­ti obez­bi­je­đe­ni i za­šti­će­ni. Za­šti­tu tih pra­va tre­ba da obez­bi­je­di upra­vo Ustav­ni sud. Ka­ko je ri­ječ o pred­me­tu ko­ji ima ši­ri dru­štve­ni zna­čaj, neo­p­hod­no je da Ustav­ni sud do­ne­se od­lu­ku da se on raz­ma­tra kao pri­o­ri­te­tan, po­seb­no ako se ima u vi­du da su cen­tri za so­ci­jal­ni rad, po slu­žbe­noj du­žno­sti, po­kre­nu­li uprav­ni po­stu­pak za pri­mje­nu od­re­da­ba no­vo­do­ne­se­nog za­ko­na i da će no­vo­do­ne­se­na rje­še­nja bi­ti iz­vr­šna i pri­je nji­ho­ve pra­vo­sna­žno­sti. Ovo iz raz­lo­ga što je no­vo­do­ne­se­nim za­ko­nom pro­pi­sa­no i da žal­ba na pr­vo­ste­pe­no rje­še­nje ne od­la­že iz­vr­še­nje – ka­zao je Go­šo­vić.
On je pod­sje­tio da je pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, utvr­đe­no za­ko­nom, do­ne­se­nim u ju­lu 2015. go­di­ne.
M.S.


Cen­tri ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­ju

Go­šo­vić je pod­sje­tio da ovih da­na cen­tri za so­ci­jal­ni rad upu­ću­ju po­ziv maj­ka­ma, ko­je su ostva­ri­le pra­vo na na­kna­du po osno­vu ro­đe­nja tro­je ili vi­še dje­ce, ra­di da­va­nja iz­ja­ve u od­no­su na pri­mje­nu od­re­da­ba za­ko­na ko­je će ima­ti za po­sle­di­cu do­no­še­nje rje­še­nja o uma­nje­nju nji­ho­vih na­kna­da.
– Po­ziv za stran­ku sa­dr­ži na­po­me­nu da je pri­su­stvo oba­ve­zno i da će po­zva­na ako se ne oda­zo­ve po­zi­vu sno­si­ti za­kon­ske po­sle­di­ce. Ova­kvo po­stu­pa­nje cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad je ne­za­ko­ni­to i od­raz je ne­po­zna­va­nja za­ko­na ili, pak, te­ške po­vre­de slu­žbe­nog ovla­šće­nja. U skla­du sa Za­ko­nom o op­štem uprav­nom po­stup­ku, cen­tri za so­ci­jal­ni rad du­žni su da maj­ka­ma kao stran­ka­ma u po­stup­ku omo­gu­će da se iz­ja­sne o či­nje­ni­ca­ma i okol­no­sti­ma na ko­ji­ma tre­ba da se za­sni­va no­vo rje­še­nje. Sva­ko dru­ga­či­je po­stu­pa­nje ima­lo bi za po­sle­di­cu bit­nu po­vre­du po­stup­ka i po­ni­šte­nje rje­še­nja. Me­đu­tim, dis­kre­ci­o­no je pra­vo maj­ki kao stra­na­ka u ovom po­stup­ku da li će se oda­zva­ti tom po­zi­vu. Neo­da­zi­va­nje na po­ziv ne mo­že ima­ti ni­ka­kve ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce na maj­ke kao stran­ke u po­stup­ku iz raz­lo­ga što pri­mjed­be na do­ne­se­no rje­še­nje mo­gu is­ta­ći u žal­be­nom uprav­nom po­stup­ku i po­stup­ku po tu­žbi – ka­zao je Go­šo­vić.