Na­kon na­ja­va iz Vla­de da zbog odr­ži­vo­sti fi­nan­si­ja tre­ba da ušte­di kroz sma­nje­nje na­kna­da za maj­ke i dječ­ji do­da­tak, u sa­na­ci­o­nom pla­nu, ko­ji je sa­stav­ni dio bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu, Vla­da, ta­ko­đe tvr­di da su ra­ni­je mje­re fi­skal­ne po­li­ti­ke „do­ve­le do vi­so­kog ni­voa de­fi­ci­ta i ra­sta jav­nog du­ga pr­ven­stve­no u ci­lju re­dov­nog iz­mi­re­nja oba­ve­za po osno­vu man­da­tor­nih tro­ško­va, pri­je sve­ga iz­da­ta­ka za pen­zi­je i so­ci­jal­na da­va­nja“, na­ve­li su iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra.
– Na­pro­tiv, put ka kra­hu jav­nih fi­nan­si­ja po­čeo je ni­zom neo­d­go­vor­nih vla­di­nih od­lu­ka ko­je je do­no­si­la is­klju­či­vo u pri­vat­nom, a ne in­te­re­su gra­đa­na, a sa­da ih ne po­mi­nje, već oštri­cu kri­ze pre­ba­cu­je na so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva, od ko­jih su mno­gi upra­vo oni ko­je je svo­jom po­li­ti­kom u pret­hod­ne tri de­ce­ni­je osta­vi­la bez po­sla i pri­mo­ra­la ih da se za­do­vo­lje so­ci­ja­lom ili mi­zer­nim pen­zi­ja­ma. Iako sa­da tvr­di da so­ci­jal­ni iz­da­ci pred­sta­vlja­ju ogrom­no op­te­re­će­nje za bu­džet, Vla­da Cr­ne Go­re je 2008. bi­la kraj­nje iz­da­šna pre­ma Pr­voj ban­ci i ta­da ni­je mno­go bri­nu­la ka­ko će se dr­žav­na po­moć ban­ci u ve­ćin­skom vla­sni­štvu Aca Đu­ka­no­vi­ća od­ra­zi­ti na li­kvid­nost bu­dže­ta – na­ve­li su iz MANS-a.
Po­da­ci, ko­ji su u po­sje­du Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a, po­ka­zu­ju da je upra­vo kre­dit­na po­dr­ška Pr­voj ban­ci bi­la uvod u za­du­že­nja dr­ža­ve ra­di odr­ža­va­nja li­kvid­no­sti i fi­nan­si­ra­nja bu­dže­ta, da bi u na­red­nim go­di­na­ma Vla­da na­sta­vi­la da enorm­no po­zajm­lju­je no­vac ka­ko bi po­kri­la svo­je no­ve, pro­ma­še­ne od­lu­ke da po­ma­že i dru­ge pri­vat­ne bi­zni­se, pri­je sve­ga Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma i Rud­ni­ke bok­si­ta u Nik­ši­ću.
– Dr­ža­va Cr­na Go­ra je 2007. go­di­ne ima­la su­fi­cit bu­dže­ta od 172 mi­li­o­na eura, dok se u toj go­di­ni kre­dit­no za­du­ži­la za za­ne­mar­lji­vih dva mi­li­o­na eura. Me­đu­tim, Vla­da je u 2008. Pr­voj ban­ci odo­bri­la kre­dit­nu po­moć od 44 mi­li­o­na eura i do­dat­no od pri­vat­nih ba­na­ka ot­ku­pi­la ko­mer­ci­jal­ne kre­di­te od 26 mi­li­o­na, či­me je na­pra­vi­la pr­vu ve­ću „ru­pu“ u bu­dže­tu. Ni­je po­zna­to da li je ika­da iz­ra­đe­na ozbilj­na ana­li­za ko­ja bi po­ka­za­la ka­ko i ko­li­ko će se po­moć ban­kar­skom sek­to­ru od­ra­zi­ti na li­kvid­nost dr­žav­ne ka­se, ili se po­što-po­to spasa­vao pri­vat­ni bi­znis po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić. Ovo na­ro­či­to iz raz­lo­ga što je iste go­di­ne u Skup­šti­ni usvo­jen za­kon ko­jim se Vla­da oba­ve­za­la na is­pla­tu za­o­sta­lih pen­zi­ja u iz­no­su od 105 mi­li­o­na eura, a u na­red­nim go­di­na­ma je tre­ba­lo ser­vi­si­ra­ti i du­go­ve po osno­vu re­sti­tu­ci­je, sta­re de­vi­zne šted­nje, pre­u­ze­tih oba­ve­za dr­žav­nih jav­nih pred­u­ze­ća – na­vo­de iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra.
Iz MANS-a is­ti­ču da je već te 2008. go­di­ne Vla­da je po­če­la sa krat­ko­roč­nim po­zaj­mi­ca­ma u iz­no­su od 7,5 mi­li­o­na, da bi u na­red­noj 2009. bi­la pri­mo­ra­na da se krat­ko­roč­no za­du­ži još 65 mi­li­o­na, dok su zaj­mo­vi po osno­vu du­go­roč­nih kre­di­ta ugo­vo­re­ni u iz­no­su od 145 mi­li­o­na.
– Iako je Vla­da te 2009. ostva­ri­la pri­hod od pri­va­ti­za­ci­je od 107 mi­li­o­na eura, od če­ga je ve­ći­na nov­ca do­bi­je­na pro­da­jom ma­njin­skog pa­ke­ta ak­ci­ja u Elek­tro­pri­vre­di Cr­ne Go­re, kao ve­ćin­ski vla­snik kom­pa­ni­je je od­lu­či­la da taj no­vac od­mah „upum­pa“ u Pr­vu ban­ku, gdje je ostao za­ro­bljen i na­red­nih go­di­na.
A ko­li­ko je po­moć ban­kar­skom sek­to­ru uti­ca­la na jav­ne fi­nan­si­je po­ka­za­lo se i sle­de­će 2010. go­di­ne, ka­da je Vla­da po­zaj­mi­la no­vih 225 mi­li­o­na eura, od če­ga je 200 mi­li­o­na pri­ku­pi­la pu­tem emi­to­va­nja har­ti­ja od vri­jed­no­sti na ino­stra­nom tr­ži­štu. Ipak, ogro­man skok za­du­že­nja u toj go­di­ni ni­je bio cr­ve­ni alarm Vla­di, već je do­dat­no iz­da­la ga­ran­ci­je za kre­di­te KAP-u, Že­lje­za­ri Nik­šić, Po­bje­di, Mel­go­niji, Cr­no­gor­skoj plo­vid­bi – na­vo­de iz MANS –a.
Zbog pa­da ga­ran­ci­ja, ka­ko su is­ta­kli, od ko­jih su naj­ve­će bi­le za KAP i Rud­nik bok­si­ta, Vla­da je u pe­ri­o­du od 2011. do kra­ja 2013. pla­ti­la oko 190 mi­li­o­na.
– To je jav­ne fi­nan­si­je do­dat­no „gur­nu­lo“ na do­lje i isto­vre­me­no uve­ća­lo ni­vo go­di­šnjih za­du­že­nja sa 234 mi­li­o­na u 2011. do čak 832 mi­li­o­na eura u 2015. go­di­ni – na­ve­li su iz MANS-a.
Iz MANS-a su is­ta­kli da Vla­da pro­cje­nju­je da će u na­red­nim go­di­na­ma mo­ra­ti da se pro­sječ­no za­du­žu­je po­la mi­li­jar­de eura.
– Ta pro­cje­na je upit­na i re­al­ni­je je oče­ki­va­ti da će taj iz­nos bi­ti ve­ći – na­ve­li su iz Is­tra­ži­vač­kog cen­tra.
J.V.


Taj­ku­ni­ma opra­šta­ju 650 mi­li­o­na po­re­skog du­ga


Pred­log za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu je ne­pri­hva­tljiv za Gra­đan­ski po­kret URA i po­ka­zao je da se jav­ne fi­nan­si­je i da­lje na­la­ze u za­bri­nja­va­ju­će lo­šem sta­nju, ka­zao je član ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra te par­ti­je Mi­loš Ko­na­tar, na ju­če­ra­šnjoj kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je.
Ko­na­tar je is­ta­kao da Vla­da pla­ni­ra da u na­red­noj go­di­ni gra­đa­ne za­du­ži za do­dat­nih 454 mi­li­o­na, što je 25 od­sto ukup­nog bu­dže­ta, a 2,2 mi­li­jar­de do 2020.
– Tim tem­pom za­du­ži­va­nja jav­ni dug će već na kra­ju na­red­ne go­di­ne do­sti­ći ni­vo od tri mi­li­jar­de eura, od­no­sno 74,75 od­sto BDP-a – ka­zao je on. Ko­na­tar je na­gla­sio da za­bri­nja­va i či­nje­ni­ca da će u na­red­noj go­di­ni sa­mo za ka­ma­te bi­ti pla­će­no 95,3 mi­li­o­na eura, a do 2020. go­di­ne po tom osno­vu bi­će pla­će­no ukup­no 365 mi­li­o­na.
– Umje­sto so­li­dar­no­sti sa gra­đa­ni­ma, Vla­da po­ka­zu­je so­li­dar­nost sa bli­skim taj­ku­ni­ma i pro­pa­lim bi­zni­sme­ni­ma, opra­šta­ju­ći im 650 mi­li­o­na, jer je sa­na­ci­o­nim pla­nom kao na­pla­ti­vi po­re­ski dug pred­vi­dje­la sa­mo 12 mi­li­o­na – re­kao je on.
U ka­kvom sta­nju se tre­nut­no na­la­ze dr­žav­ne fi­nan­si­je naj­bo­lje, ka­ko je ka­zao, go­vo­ri po­da­tak da će se Cr­na Go­ra na­red­ne i do 2020. go­di­ne, dnev­no za­du­ži­va­ti 1,5 mi­li­o­na. Istakao je i da je bu­dže­tom pred­vi­đe­no po­ve­ća­nje iz­da­ta­ka za slu­žbe­na pu­to­va­nja od 297 hi­lja­da, od­no­sno šest od­sto, a za dječ­je do­dat­ke sma­nje­nje od 1,3 mi­li­o­na, ili 27 od­sto. Takođe, tro­ško­vi re­pre­zen­ta­ci­je u na­red­noj go­di­ni bi­će ve­ći 92 hi­lja­de, ili 20 od­sto, tro­ško­vi advo­kat­skih i no­tar­skih uslu­ga 1,1 mi­li­on, ili 33 od­sto, a kon­sul­tant­ske uslu­ge de­set mi­li­o­na, od­no­sno 34 od­sto.