Vi­še od go­di­nu da­na pro­šlo je od ka­da je po­sled­nji put ore­za­no ra­sti­nje po­red lo­kal­nog put­nog prav­ca Ka­me­ni­ca-Pro­go­no­vi­ći, a ko­je je u me­đu­vre­me­no to­li­ko za­ra­slo, da je na po­je­di­nim di­o­ni­ca­ma su­zi­lo put sa pet na tri me­tra. Ta­da je Voj­ska Cr­ne Go­re uz po­moć me­ha­ni­za­ci­je ore­za­la vi­so­ko ra­sti­nje. Me­đu­tim, pro­blem mje­šta­ni­ma de­vet lje­šan­skih se­la pred­sta­vlja ni­sko ra­sti­nje ko­je tom pri­li­kom ni­je po­ko­še­no i ko­je one­mo­gu­ća­va nor­mal­no sa­o­bra­ća­nje.
Bra­ni­slav Ka­žić iz Grad­ca ape­lu­je na ko­mu­nal­ne slu­žbe da po­ko­se ni­sko ra­sti­nje, ka­ko bi se po­ve­ća­la ne sa­mo pre­gled­nost i kom­for­nost već i bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja.
- Mje­šta­ni­ma bi mno­go zna­či­lo re­dov­ni­je i bo­lje odr­ža­va­nje pu­ta, jer svi uglav­nom ko­ri­ste auto­mo­bi­le sva­ko­dnev­no. Put je na­ro­či­to fre­kven­tan vi­ken­dom ka­da ve­li­ki broj lju­di iz gra­da do­la­zi u svo­ja se­la, a da ne spo­mi­nje­mo da nji­me sva­ko­dnev­no sa­o­bra­ća grad­ski i škol­ski auto­bus- ka­zao je Ka­žić.
Nekadašnji pred­sjed­ni­k MZ Gra­dac Ve­li­mir Ra­du­no­vić je za mandata dostavljao i za­htjev Glav­nom gra­du za ko­še­nje ni­skog ra­sti­nja na pu­tu od Ka­me­ni­ce do Pro­go­no­vi­ća ko­je je urađeno samo djelimično.
- Sa­mo je ma­li dio pre­ma Pro­go­no­vi­ći­ma, Će­pe­ti­ći­ma i Kru­si­ma po­ko­šen i ne­mam in­for­ma­ci­ju ko je to ra­dio. Ni­sko ra­sti­nje ko­je sve vi­še pri­ti­ska, voj­ska ni­je po­ko­si­la pro­šle go­di­ne, jer se to je­di­no mo­že ruč­no od­ra­di­ti. Tre­ba što pri­je in­ter­ve­ni­sa­ti, jer pu­te­vi se mo­ra­ju odr­ža­va­ti, mje­šta­ni to ne mo­gu vi­še ne mogu. Glav­ni grad se mo­ra za­pi­ta­ti ka­ko da ri­je­ši traj­no odr­ža­va­nje pu­te­va na ovom prav­cu. Pu­te­ve u MZ Gra­dac Be­ri-Kru­si i Ka­me­ni­ca- Pro­go­no­vi­ći bi je­dan čo­vjek mo­gao sa ma­ši­nom da odr­ža­va i on bi ko­štao mno­go ma­nje, ne­go ova­ko ka­da jed­nom u go­di­nu ili dvi­je or­ga­ni­zu­ju grup­no ko­še­nje, u ko­jem se put ne oko­si ka­ko tre­ba- na­gla­sio je Ra­du­no­vić.
Za mje­šta­ne Lje­šan­ske i Ka­tun­ske na­hi­je od kru­ci­jal­nog zna­ča­ja bi bio i na­sta­vak pro­bi­ja­nja pu­ta od Ora­ha do pla­ni­ne Baj­ra­mo­vi­ce, ukup­ne du­ži­ne oko šest ki­lo­me­ta­ra. Za­vr­šet­kom tog po­sla ko­ji je za­po­čet i pre­ki­nut pri­je de­se­tak go­di­na za vri­je­me vla­da­vi­ne Mi­o­mi­ra Mu­go­še, sa­o­bra­ća­nje iz­me­đu ove dvi­je na­hi­je bi se značajno skratilo.
- Taj put je iz­u­zet­no zna­ča­jan i neophodan, jer da bi se iz Lje­šan­ske na­hi­je oti­šlo do Baj­ra­mo­vi­ce, Ve­le­sto­va i Če­va ili obr­nu­to mo­ra se vo­zi­ti od 50 do 60 ki­lo­me­ta­ra i to lo­šeg pu­ta pre­ko Mar­ko­vi­na i Ce­ti­nja. Ka­da bi se ovaj put pro­bio i as­fal­ti­rao, dis­tan­ca bi se pre­ko Bu­ro­nja zna­čaj­no skra­ti­la i iz­no­si­la bi oko 35 ki­lo­me­ta­ra. Glav­ni grad i Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de je pri­je de­se­tak go­di­na pro­bi­lo 2,5 ki­lo­me­tra kva­li­tet­nog pu­ta ko­ji je ši­rok pet me­ta­ra. Tre­ba­lo je na­sta­vi­ti sa nje­go­vim pro­bi­ja­njem, ba­rem smo se mi to­me na­da­li. Ne vi­dim raz­log za­što se to ne ura­di, jer to ni­su ne­ka ve­li­ka sred­stva i to bi se br­zo za­vr­ši­lo. Imo­vin­sko-prav­ni od­no­si su ri­je­še­ni, sa­mo je po­treb­no da za­in­te­re­so­va­ne stra­ne, u ovom slu­ča­ju Glav­ni grad i Pri­je­sto­ni­ca Ce­ti­nje kre­nu u re­a­li­za­ci­ju tog po­sla. Glav­nom gra­du je pre­o­sta­lo da pro­bi­je još ki­lo­me­tar pu­ta, a Pri­je­sto­ni­ci, ko­ja po tom pi­ta­nju ne po­ka­zu­je ni­ka­kvo in­te­re­so­va­nje, oko dva i po ki­lo­me­tra. Ni­je mi ja­sno za­što Pri­je­sto­ni­ca Ce­ti­nje, a i sa­mi Ka­tu­nja­ni ne pre­du­zmu ne­što vi­še u ve­zi to­ga, jer taj put se mo­ra za­vr­ši­ti- na­veo je Ra­du­no­vić.
B.K.


Ne­ri­je­še­no vo­do­snab­di­je­va­nje

Ka­žić sma­tra da do raz­vo­ja MZ Gra­dac ne­će do­ći sve dok do­ma­ćin­stva ne bu­du pri­klju­če­na na vo­do­vod­nu mre­žu.
- Svi su do­bi­li vo­du osim Lje­šnja­na, ko­ji gle­da­ju na Ska­dar­sko je­ze­ro. Pri­je dvi­je go­di­ne ura­đe­na je stu­di­ja ko­ja je po­tvr­di­la da se na ovom te­re­nu ne mo­že pro­na­ći vo­da u ze­mlji, ta­ko da su je­di­na mo­gu­ća rje­še­nja pri­klju­če­nja na je­ze­ro ili Ma­re­zu- na­gla­sio je Ka­žić.