U Dvo­ra­ni Park, u okvi­ru HAPS-a, prek­si­noć je upri­li­če­no ve­če po­sve­će­no Dra­ga­nu Ni­ko­li­ću oslo­bo­đe­no pa­to­sa, raz­go­vo­rom ko­ji evo­ci­ra uspo­me­ne, kao da do­če­ku­je­te dra­gog go­sta, ko­ji sa­mo što ni­je sti­gao, i za­plo­vio bar­kom ukot­vlje­nom u No­vom. Raz­go­vor su vo­di­li Ste­van Ko­pri­vi­ca, di­rek­tor JUK Her­ceg Fest i se­lek­tor HAPS-a, Du­brav­ka Dra­kić, glu­mi­ca, Mi­le­na Ra­do­je­vić, ne­ka­da­šnja di­rek­tor­ka ti­vat­skog cen­tra za kul­tu­ru i Bran­ko Ba­le­tić, re­di­telj.
Ko­pri­vi­ca je ka­zao da Mi­le­na Dra­vić, Ni­ko­li­će­va su­pru­ga, ni­je mo­gla da pri­su­stvu­je ve­če­ri iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga, ali da je po­ru­či­la je­dan va­žan de­talj.
– Par da­na, pri­je ne­go li je oti­šao u ta­ko­zva­nu smrt, Ga­ga je re­kao: „Čim ovo pro­đe, čim ozdra­vim ide­mo na mo­re”. Ovo je, da­kle, Ga­gin po­vra­tak na mo­re.
Pri­ča­će­mo o Ga­gi, glum­cu, Le­pom Ga­gi sa Cr­ve­nog kr­sta, Dra­ga­nu sa Ro­sa, sa ko­jih se pre­si­lo u Ba­o­ši­će i Ko­sta­nji­cu. Pri­ča­će­mo o čo­vje­ku ko­ji je obi­lje­žio ju­go­slo­ven­ski ki­ne­ma­to­gra­fi­ju, ali špar­ta­ju­ći nje­go­vim zo­di­ja­kom duž i po­pri­je­ko Bo­ke, po­sta­ju­ći na ta­kav na­čin, taj­ni član po­sa­de Bo­ko­na­u­ta. Do­bro­šao do­ma Ni­ko­ću – ka­zao je, Ko­pri­vi­ca otva­ra­ju­ći ve­če.
Ba­le­tić je is­ta­kao da ni­je ri­ječ o sa­mo ve­li­kom glum­cu, već i čo­vje­ku ko­ji je gle­dao da ni­kog ne po­vri­je­di, i ko­ji ni­ka­da na sni­ma­nji­ma ni­je po­di­zao ton, već uvi­jek umi­ru­ju­će dje­lo­vao na lju­de.
– Iako ga je bio glas bon­vi­va­na, Dra­gan Ni­ko­lić je bio fi­lo­zof pri­ro­de. Otud i nje­go­va to­li­ka za­lju­blje­nost u mo­re, Ro­se i Adu. Do uspje­ha u ka­ri­je­ri ni­je la­ko do­šao i nje­go­va bi­o­gra­fi­ja ni­je bi­la ni­ma­lo la­ka. Ri­ječ je o čo­vje­ku ko­ji je bio upo­ran i ve­li­ki rad­nik.
Ka­me­ra ga je vo­lje­la. A i ka­da bi imao pri­mjed­bu to­kom pro­ba, ne bi to gla­sno iz­re­kao, ne­go pri­šao re­di­te­lju, us­put mu do­šap­nuo i su­ge­ri­sao bo­lje rje­še­nje. Pri tom, bio je bes­kraj­no du­ho­vit. Či­ta­ju­ći broj­na sce­na­ri­ja ko­ja su mu po­sljed­njih go­di­na ap­so­lut­ne kri­ze u kul­tu­ri, ko­ja za­pra­vo zbog te kri­ze ni­ka­da ni­su do­ži­vje­la film­sku ili po­zo­ri­šnu re­a­li­za­ci­ju, jed­nom mi je ka­zao: „Aj­de da na­pra­vi­mo fe­sti­val ne­sni­mlje­nih fil­mo­va” – ka­zao je Ba­le­tić.
Ra­do­je­vić je is­ta­kao da je bi­la ve­li­ka čast da ti­vat­ski Cen­tar za kul­tu­ru, ra­de­ći pred­sta­ve po tek­sto­vi­ma Ste­va­na Ko­pri­vi­ce, ima­ju u nji­ma dvi­je glu­mač­ke ve­li­či­ne ka­kve su Dra­ga Ni­ko­lić i Mi­le­na Dra­vić.
Pri­sje­ti­la se ka­ko je ima­la ogrom­nu tre­mu pri­pre­ma­ju­ći se za raz­go­vor sa Ni­ko­li­ćem, ve­zan za pred­sta­vu „Ilu­mi­na­to”, i ka­ko je ona od­mah ne­sta­la, zbog nje­go­vog to­plog, jed­no­stav­nog i ljud­skog pri­stu­pa, ka­da je ima­la osje­ćaj kao da pri­ča sa čo­vje­kom ko­jeg po­zna­je još iz škol­skih da­na.
Pam­ti nje­go­vu ogrom­nu po­sve­će­nost po­slu i pro­fe­si­o­na­li­zam ko­ji je svi­ma slu­žio za pri­mjer, ali i ogrom­nu tre­mu pred sva­ki na­stup, kao iz­raz nje­go­vog du­bo­kog po­što­va­nja pre­ma pu­bli­ci.
Bio je za­lju­bljen u mo­re i Bo­ku, a Me­di­te­ran mu je bio svi­je­tli pu­to­kaz. Dra­ga­na Ni­ko­li­ća ve­ći­na do­ži­vlja­va kao vr­snog film­skog glum­ca, po­ma­lo za­bo­ra­vlja­ju­ći ko­li­ko je bio van­se­rij­ski i vr­lo an­ga­žo­van po­zo­ri­šni dram­ski glu­mac.
Dra­kić je na­gla­si­la da Ni­ko­lić ni­ka­da ni­je bio čo­vjek od for­me.
– Pam­tim ga kao naj­div­ni­jeg i naj­ple­me­ni­ti­jeg po­zo­ri­šnog part­ne­ra i sa­vr­še­nog džen­tlme­na. Ve­li­ki fil­mo­vi i ve­li­ke po­zo­ri­šne pred­sta­ve se ne pod­ra­zu­mi­je­va­ju. To su tre­nu­ci. A, on je za­i­sta bio ve­li­ki. Pam­tim nje­gov du­bo­ko uva­ža­va­ju­ći od­nos pre­ma na­ma mla­dim ko­le­ga­ma, ali i ci­je­loj eki­pi, od akvi­zi­te­ra, ko­sti­mo­gra­fa do re­ži­se­ra – ka­za­la je Dra­kić, te­ško pri­kri­va­ju­ći su­ze.K.M.


Po­sve­te ra­do­sti ži­vo­tu

Ste­van Ko­pri­vi­ca ko­ji je pu­bli­ku i pro­veo kroz Ni­ko­li­će­ve kult­ne fil­mo­ve pu­tem in­se­ra­ta kao što su „Bal­kan eks­pres”, „Na­ci­o­nal­na kla­sa”, „Ba­no­vić Stra­hi­nja”, „Bu­re ba­ru­ta”, „Ho­ro­skop” te pred­sta­vu „Ilu­mi­na­to”, is­ta­kao je na kra­ju da je Ni­ko­lić ci­je­li svoj ži­vot tkao na na na­čin po­sve­te ra­do­sti ži­vo­tu kao ta­kvom, te da je „pri­vi­le­gi­ja bi­la pri­pa­da­ti nje­go­voj plo­ve­ćoj sek­ti Bo­ko­na­u­ta”.