Zdrav­ko Bać­ko Mi­lić, otac Lu­ke Mi­li­ća ko­ji je 30. ju­na pro­šle go­di­ne ubi­jen u pod­go­rič­kom lo­ka­lu „Raj­ska pti­ca”, tvr­di da je nje­gov sin ubi­jen na naj­svi­re­pi­ji na­čin. Mi­lić ka­že da je ubi­ca nje­go­vog sin ot­kri­ven, ali da se po­sta­vlja pi­ta­nje ko su u bi­li po­ma­ga­či u ovom zlo­či­nu
– Naš sin Lu­ka Mi­lić je stri­je­ljan s le­đa, plan­ski, sa pred­u­mi­šlja­jem, na naj­svi­re­pi­ji i naj­pod­mu­kli­ji na­čin. Ubi­ca Ne­ma­nja Vid­mar je na­pu­stio lo­kal „Raj­ska pti­ca” za­mo­liv­ši Alek­san­dra Bo­ri­či­ća da ga od­ba­ci do ku­će da bi na­vod­no uzeo te­le­fon, što je Alek­san­dar i ura­dio, a on­da na­sta­vio sa svo­jim oba­ve­za­ma, pri­ča Mi­lić.
Ne­ma­nja Vid­mar (25), ko­ji je op­tu­žen za ubi­stvo Mi­li­ća, vra­tio se u lo­kal na­kon 40-50 mi­nu­ta auto­mo­bi­lom „opel kor­sa” ze­le­ne bo­je.
– Par­ki­rao se i iza­šao iz vo­zi­la, a imao je pi­štolj pri­slo­njen uz bu­ti­nu. Pri­šao je sto­lu za ko­jim su sje­dje­li naš Lu­ka, Dra­žen Bo­ri­čić i Mom­či­lo Mo­ja­še­vić. Ka­da se na­šao na me­tar od njih, po­di­gao je pi­štolj i okre­nuo ga u le­đa na­šeg po­koj­nog Lu­ke. Vi­djev­ši to, Dra­žen Bo­ri­čić je vri­snuo i pro­bao da po­vu­če Lu­ku, ali ni­je bi­lo spa­sa. Ubi­ca Ne­ma­nja Vid­mar je bio br­ži i is­pa­lio je bez upo­zo­re­nja me­tak u le­đa na­šem Lu­ki ko­ji mu je pro­bio lo­pa­ti­cu, plu­ća, sr­ce – pre­pri­ča­va Mi­lić de­ta­lje kob­nog in­ci­den­ta u ko­jem je iz­gu­bio si­na.
Mi­lić ka­že da se Vid­mar tu ni­je za­u­sta­vio, već da je pri­šao nje­go­vom si­nu s le­đa, pu­ca­ju­ći mu u kuk.
– Dok je pr­šta­lo, Mo­ja­še­vi­ć je, ka­ko je is­pri­čao, po­bje­gao u prav­cu par­kin­ga, a Bo­ri­čić put fon­ta­ne ko­ja se na­la­zi u sre­di­štu lo­ka­la. Mo­ja­še­vić je u mo­joj ku­ći ne­ko­li­ko pu­ta pri­čao o kob­nom do­ga­đa­ju. Go­vo­rio je: `Ne, ta­ko mi Bo­ga, isti­na je, ni­je me­ne htio da ubi­je, ali Dra­že­na Bo­ri­či­ća je­ste i na nje­ga je pu­cao u prav­cu fon­tane`” – do­da­je Mi­lić.
On je ogor­čen jer je Mo­ja­še­vić pred tu­ži­o­cem i svje­do­če­ći u su­du iz­nio dru­ga­či­je de­ta­lje od onih ko­je mu je is­pri­čao na­kon tra­ge­di­je.
– Mo­ja­še­vić pri­ča ka­ko je Vid­mar do­šao iz mra­ka i pu­cao po­koj­nom Lu­ki u le­đa, bez upo­zo­re­nja, br­zo, muč­ki, a ka­da je mu­če­nik pao on­da mu je pu­cao u gla­vu i no­ge. Na­ma je ka­zao ka­ko se obra­tio Vid­ma­ru: „Ne, Bog te ubio. Šta ura­di”. Da­lje je go­vo­rio da se ra­zu­mi­je u oruž­je, ali da ta­ko bru­tal­no ubi­stvo u ži­vo­tu ni­je vi­dio – pre­pri­ča­va otac ubi­je­nog mla­di­ća raz­go­vor sa Mo­ja­še­vi­ćem.
Tvr­di i da je Mo­ja­še­vić na su­du iz­nio isti­ni­te de­ta­lje.
– Tač­no je da si bio na sa­hra­ni, hva­la ti za to. Re­kao si da ti je žao i jed­nog i dru­gog. Hva­la ti na ža­lo­sti za na­šeg mu­če­ni­ka Lu­ku, ali ovim pu­tem te mo­li­mo: pre­ža­li, ne žali vi­še! Re­kao si da si bio drug i sa Lu­kom i sa Ne­ma­njom. Sa na­šim mu­če­ni­kom vi­še ne­ćeš bi­ti jer je na­pu­stio ovo­ze­malj­ski ži­vot, iako se za to ni­je pi­tao. Je­si li ti bio nje­gov drug ne znam, ali sa si­gur­no­šću tvr­dim da on je­ste te­bi i mno­gim dru­gim. Lu­ka je bio kum ku­mu, brat bra­tu, drug dru­gu, bio je drug i ne­dru­gu, na­ža­lost. Ta­kav je ro­đen, ta­kav je bio. Sa ubi­com bu­di drug i da­lje, ne­ka ti je sa sre­ćom. Za ubi­com ža­li do mi­le vo­lje, to je tvo­je pra­vo i stvar lič­ne emo­ci­je – po­ru­čio je Mi­lić Mo­ja­še­vi­ću.
Ka­zao je i da su tač­ni na­vo­di Mo­ja­še­vi­ća da je do­la­zio kod nje­ga ku­ći, ali da ga ni­je na­šao, te da su se sre­li na­kon ne­ko­li­ko da­na. Mi­lić tvr­di da je kod Mo­ja­še­vi­ća išao za ob­ja­šnje­nje pri­če ko­ju je oko tra­gič­nog do­ga­đa­ja iz­nio u nje­go­voj ku­ći i na­kon iz­ja­ve ko­ju je 4. ju­la dao me­di­ji­ma, a ko­ja je su­prot­na onoj iz tu­ži­la­štva.
– Ka­da sam čuo tvo­ju iz­ja­vu bio sam vi­še ne­go za­pre­pa­šćen. Za­što, mi to ne zna­mo, ali to je tvoj iz­bor. Ni od me­ne ni od mo­je po­ro­di­ce ni­ka­da ni­si do­bio ni­ka­kvu su­ge­sti­ju ni­ti uput ka­ko ćeš i šta re­ći, osim mol­be da ka­žeš isti­nu i sa­mo isti­nu – do­da­je Mi­lić.
Mo­ja­še­vić je ne­dav­no svje­do­čio u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du na su­đe­nju Vid­ma­ru, ka­da je su­di­ji ka­zao da ni­je vi­dio ko je ubio Mi­li­ća.
– Što se ti­če ža­lo­sne vr­be i da­te ža­lo­poj­ke – ob­ja­šnje­nje je da se stvar de­ša­va 11.4.2016, a to je de­set da­na vi­še od 1.4.2016, pa ako ne­ko ka­sni de­set da­na i osta­je na april­skoj ša­li mo­že bi­ti da je ša­la ili laž pr­vo­a­pril­ska u na­ro­du laž. Mo­žda ti su­je­ta di­ra sa­vjest i iza­zi­va pad. Ako je ta­ko, na­ma je žao, ali mi ni­smo adre­sa za po­moć. Ako ti ne mo­že­mo po­mo­ći, imaš mo­ju ri­ječ ne­će­mo ti ni od­mo­ći, sa­mo se sklo­ni od kle­ve­ta i la­ži i mak­ni se od nas! Hi­je­ne su u pre­ri­ji i ne­do­stup­na im je ci­vi­li­za­ci­ja – na­veo je Mi­lić.M.V.P.


Lu­ka će ži­vje­ti vječ­no

Mom­či­lo Mo­ja­še­vi­ću, na­dam se da znaš da čo­vjek dva pu­ta umi­re. Jed­nom kad na­pu­sti ovo­ze­malj­ski ži­vot, a dru­gi put kad je za­bo­ra­vljen. Na­ža­lost, Lu­ke fi­zič­ki vi­še ne­ma zbog stri­je­lja­nja od Vid­ma­ra, ali naš Lu­ka je tu, bi­će tu sa na­ma, oko nas, sa­da, sju­tra i za sva vre­me­na. Hva­la Bo­gu, ima nas, ži­vje­će on vječ­no, po­ru­čio je Mi­lić.
Tvr­di i da vi­še od de­set svje­do­ka mo­že po­tvr­di­ti da je Mo­ja­še­vić u nje­go­voj ku­ći is­pri­čao na­ve­de­no ve­za­no za Lu­ki­no ubi­stvo. Svi oni, tvr­di Mi­lić, sprem­ni su da da­ju iz­ja­vu na po­li­gra­fu. Otac ubi­je­nog mla­di­ća ka­že da je od­lu­čio da se obra­ti jav­no­sti ka­ko bi bi­la upo­zna­ta sa de­ta­lji­ma ubi­stva nje­go­vog si­na.