Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Sri­je­da 16. mart. Li­jep i sun­čan dan. Pro­la­zim po­red Du­van­skog kom­bi­na­ta. I od­mah aso­ci­ja­ci­je, na­vi­ru sje­ća­nja.Tu sam pro­veo po­sled­njih šest go­di­na, vr­lo te­ških, ali i vr­lo dra­gih. Do­bro se sje­ćam ju­na 2009. go­di­ne ka­da me je Vla­da Cr­ne Go­re ime­no­va­la za čla­na Od­bo­ra di­rek­to­ra. Ne­du­go po­tom, ime­no­van sam za pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra di­rek­to­ra. Bi­li su to te­ški da­ni. U štraj­ku pre­ko 900 ta­da upo­sle­nih, pro­iz­vod­nja sta­la, a du­go­vi i ne­po­kri­ve­ni gu­bi­ci, po ana­li­zi ko­ju sam lič­no, ura­dio pre­ma­ši­va­li 50 mi­li­o­na eura... Za­i­sta ha­os. Vla­da, od­no­sno re­sor­no mi­ni­star­stvo, kao i Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je, sko­ro sva­ko­dnev­no or­ga­ni­zu­ju sa­stan­ke. Na sa­stan­ci­ma sam re­do­van za­jed­no s ta­da­šnjim me­nadž­men­tom. Tra­ži se od­go­vor na pi­ta­nje- šta sa Du­van­skim kom­bi­na­tom? Za­po­čeo i štrajk gla­đu. Sva­ke ve­če­ri sam s rad­ni­ci­ma, di­je­lim nji­ho­vu sud­bi­nu. Pred­la­ga­la su se raz­li­či­ta rje­še­nja, na kra­ju pre­vla­da da se u dio kom­bi­na­ta „Du­van ko­merc“ DOO uve­de kla­si­čan ste­čaj, a u Fa­bri­ci ci­ga­re­ta ste­čaj kroz re­or­ga­ni­za­ci­ju. I bi ta­ko.... Ka­ko se sve to ka­sni­je od­vi­ja­lom, jav­no­sti je po­zna­to. Za­što ovo pi­šem? I za­što aso­ci­ram na da­ne ka­da smo od­lu­či­va­li o da­ljoj sud­bi­ni Du­van­skog kom­bi­na­ta? Sa­mo iz jed­nog raz­lo­ga, a to je da sam pr­vi put ta­da sa­znao da Du­van­ski kom­bi­nat, od­no­sno nje­go­ve ha­le i po­slov­ne zgra­de tre­ba da se ru­še, i da se kom­bi­nat iz­mje­sti na no­vu lo­ka­ci­ju. To mi je lič­no sa­op­štio ta­da­šnji gra­do­na­čel­nik. Osta­li su, vje­ro­vat­no, zna­li. Kao, ob­ja­šnja­vao mi je, kom­bi­nat se ne ukla­pa u am­bi­jent, jer je sa sje­ve­ra mo­der­no zda­nje ‘’Ka­pi­tal cen­tar’’, a sa za­pa­da ‘’Si­ti kvart’’. Ni­je­sam mo­gao da vje­ru­jem da ljud­ski um mo­že da ta­ko ne­što smi­sli. Ru­ši­ti ne­što što su iz­gra­di­li na­ši oče­vi i dje­do­vi od­mah po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, vi­še glad­ni ne­go si­ti?! I od­mah aso­ci­ja­ci­je, raz­mi­šljam ka­ko su to ne­ka­da gra­di­li rad­ni­ci o svom bra­šnje­ni­ku, par­če sla­ni­ne i ko­mad tvr­dog žu­tog hlje­ba, a iz­no­si­li su ci­va­re mal­te­ra ruč­no do na pe­ti sprat. Gra­di­li su to ve­o­ma tvr­do da im i da­nas mo­že za­vi­dje­ti sva mo­der­na me­ha­ni­za­ci­ja. I ne bih ri­ječ pro­go­vo­rio da ni­je­sam si­gu­ran da je Du­van­ski kom­bi­nat, sa svom svo­jom ar­hi­tek­tu­rom, i da­nas me­đu naj­bo­lji­ma u re­gi­o­nu. A to što je ši­re­njem grad­skog je­zgra do­spio u grad­sku zo­nu, ni­je ni­šta neo­bič­no. I da­nas u re­gi­o­nu po­sto­je kom­bi­na­ti u sa­mom cen­tru grad­skog je­zgra, na­pri­mjer, u Ni­šu, Vra­nju, Sa­ra­je­vu, Ba­nja­lu­ci, Ro­vi­nju, i ni­ko ne po­mi­šlja da ih ru­ši, na­pro­tiv. Da­kle, oči­ta je bi­la na­mje­ra da se udo­vo­lji ne­či­joj že­lji, i da mu se pro­da atrak­tiv­na lo­ka­ci­ja. Ni­je ni­ko vo­dio ra­ču­na o sto­go­di­šnjoj tra­di­ci­ji du­van­ske in­du­stri­je u Cr­noj Go­ri. A mo­glo je s ma­lo ula­ga­nja, pri­je sve­ga u fa­sa­de, ogra­du i u za­šti­tu, da se oču­va ovo bla­go, ovaj dra­gulj Pod­go­ri­ce. I za­i­sta je u pi­ta­nju zna­čaj­no obi­ljež­je Pod­go­ri­ce, jer ku­da se god kre­ne, ili, ot­kud god se do­la­zi u Pod­go­ri­cu, od­mah pa­da­ju u oči ku­le Du­van­skog kom­bi­na­ta. Dok pro­la­zim, raz­mi­šljam, usko­ro će sve ovo bi­ti po­ru­še­no, ne­sta­će i po­sled­nji fa­brič­ki dim­njak u Pod­go­ri­ci, ko­ji je svje­do­čio o ne­ka­da­šnjim vre­me­ni­ma ka­da je cvje­ta­la du­van­ska in­du­stri­ja.
A da li će ova fa­bri­ka bi­ti za­i­sta pre­se­lje­na?
Ne­dav­no su Vla­da i Glav­ni grad pot­pi­sa­li ugo­vor o upra­vlja­nju, od­no­sno do­ka­pi­ta­li­za­ci­ji No­vog du­van­skog kom­bi­na­ta sa kom­pa­ni­jom ‘’BMJ IN­DU­STRIE FZ LLC’’ iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta. In­ve­sti­tor se oba­ve­zao da će na pred­vi­đe­noj lo­ka­ci­ji za go­di­nu da­na iz­gra­di­ti No­vi du­van­ski kom­bi­nat u či­ju iz­grad­nju će ulo­ži­ti cca 20 mi­li­o­na eura. Sma­tram da je ovo naj­ra­ci­o­nal­ni­ji vid in­ve­sti­ra­nja. Cr­na Go­ra će do­bi­ti mo­der­nu fa­bri­ku , a ne­će se do­dat­no za­du­ži­ti ni cent. Mi­slim da će to bi­ti pr­va fa­bri­ka u Cr­noj Go­ri iz­gra­đe­na na taj na­čin. I to iz­gle­da za­i­sta baj­ko­vi­to, ako se to i re­a­li­zu­je. Me­đu­tim, tre­ba bi­ti i opre­zan. I ja sam vr­lo opre­zan i za­što ne re­ći i sum­nji­čav, i to iz ne­ko­li­ko raz­lo­ga:
1.Na ten­der o pri­va­ti­za­ci­ji NDKP-a in­ve­sti­tor ni­je po­nu­dio ni cent za ak­ci­je, a vr­lo ga­lant­no je pri­hva­tio da ko­ri­sti po­sto­je­ći pro­stor i opre­mu za na­red­nu go­di­nu da­na. Pi­tam se ka­ko mo­že jed­na moć­na fir­ma da is­ke­ši­ra 20 mi­li­o­na eura za go­di­nu, a ni­je u mo­guć­no­sti da pla­ti ba­rem je­dan euro za ak­ci­je?! Za­i­sta čud­no. Još je čud­ni­je ka­ko je to pri­hva­ti­la Ten­der­ska ko­mi­si­ja bez ika­kvih ga­ran­ci­ja. Još je čud­ni­je ka­ko je „Ze­ta­grad­nja“ pri­hva­ti­la da ustu­pi za go­di­nu da­na gra­tis objek­te i po­slov­ni pro­stor no­vom in­ve­sti­to­ru.
2.In­ve­sti­tor je za glav­nog me­na­dže­ra od­re­dio do­sa­da­šnjeg iz­vr­šnog di­rek­to­ra sta­rog DKP-a. Za­i­sta čud­no. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma stra­ni part­ne­ri an­ga­žu­ju svo­je ka­dro­ve. Ov­dje su u pi­ta­nju dva zna­čaj­na pro­ce­sa. Pr­vo, tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti pro­iz­vod­nju, i dru­go isto­vre­me­no gra­di­ti mo­der­nu fa­bri­ku. Da li to mo­gu na­ši lju­di? Sum­njam, jer je u pi­ta­nju ve­li­ki ulog i ni­je­sam si­gu­ran da će stran­ci ola­ko pre­pu­sti­ti mi­li­o­ne na upra­vlja­nje na­šim ka­dro­vi­ma.
I da uka­žem na sce­na­rio ko­ji se mo­že de­si­ti iako bih to naj­ma­nje že­lio, jer sma­tram da bi to bi­la ka­ta­stro­fa. In­ve­sti­tor bi an­ga­žo­va­njem 50-60 rad­ni­ka, s pro­sječ­nom pla­tom od 70 od­sto u od­no­su na do­sa­da­šnje, i s pro­iz­vod­njom od 80 do 100 to­na na mje­seč­nom ni­vou, mo­gao da za go­di­nu da­na ostva­ri či­sto 1. 200 000 eura pro­fi­ta i da jed­no­stav­no ode, a da od iz­grad­nje fa­bri­ke ne bu­de ni­šta. Za­to i uka­zu­jem na pro­pu­ste Ten­der­ske ko­mi­si­je ko­ja ni­je za­tra­ži­la ni­ka­kvu ga­ran­ci­ju. Ipak, ne vje­ru­jem u ta­kav sce­na­rio.
(Autor je biv­ši pred­sjed­nik Od­bo­ra di­rek­to­ra DKP)