Pi­še: La­zar Po­ro­bić


Tre­ći mje­sec u go­di­ni je na sa­mom iz­ma­ku te je to pri­li­ka da se pod­sje­ti­mo ne­kih krup­nih stva­ri ko­ji su se u nje­mu de­si­le. Eti­mo­lo­ško zna­če­nje mar­ta iz­ve­de­no je od mi­to­lo­škog bo­žan­stva Mar­sa, bo­ga ra­ta ali i bo­ga ve­ge­ta­ci­je. Po­red to­ga što je i vje­snik pro­lje­ća on je za srp­ski na­rod bio mje­sec ve­li­kih do­ga­đa­ja mo­žda i naj­sud­bo­no­sni­jih u nje­go­voj bur­noj isto­ri­ji.
U Be­o­gra­du su 27. mar­ta 1941. go­di­ne ja­sno i gla­sno od­jek­nu­le pa­ro­le ,,Bo­lje rat ne­go pakt“ i ,,Bo­lje grob ne­go rob“. Ovi iz­ra­zi­to pa­tri­ot­ski ali i rat­no do­bo­šar­ski po­kli­či ozva­ni­či­li su iz­vo­đe­nje voj­nog uda­ra uz po­moć bri­tan­skih ster­lin­ga i fun­ti i di­rekt­no su bi­li upe­re­ni pro­tiv pri­stu­pa­nja Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je za­stra­šu­ju­ćem Troj­nom pak­tu. „Ju­go­slo­ven­ska na­ci­ja ra­no ju­tros je pro­na­šla svo­ju du­šu” za­do­volj­no je tr­ljao ru­ke lu­ka­vi i pre­vr­tlji­vi bri­tan­ski pre­mi­jer Vi­ston Čer­čil. Po­sle­di­ca je bi­la ka­ta­stro­fal­na jer su usko­ro ne­bo nad Be­o­gra­dom pre­kri­le ru­žne štu­ke, hajn­ke­li, me­serš­mi­ti i osta­li si­ja­či smr­ti Luft­va­fea. Ta­ko je mar­tov­ski voj­ni puč uvu­kao Kra­lje­vi­nu Ju­go­sla­vi­ju u apo­ka­lip­su zva­nu Dru­gi svjet­ski rat u ko­jem je ži­vo­te iz­gu­bi­lo pre­ko 1.700.000 nje­nih sta­nov­ni­ka.
Ko­sov­ski Al­ban­ci mar­ta 1981. go­di­ne iz­la­ze na uli­ca­ma Pri­šti­ne i osta­lih gra­do­va ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne za­htje­va­ju­ći da Ko­so­vo po­sta­ne sed­ma re­pu­bli­ka SFRJ či­me bi se otvo­rio put ka nje­go­vom iz­dva­ja­nju iz Ju­go­sla­vi­je i sa­mim tim spro­veo u dje­lo fa­ši­stič­ki plan Ve­li­ke Al­ba­ni­je. Ta­da je od stra­ne al­ban­skih eks­tre­mi­sta za­pa­ljen ko­nak ma­na­sti­ra Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, cen­tra srp­ske du­hov­no­sti i vje­kov­nog sje­di­šta srp­skih ar­hi­e­pi­sko­pa i pa­tri­jar­ha. Ti do­ga­đa­ji kao da su na­go­vje­sti­li ras­pad Ju­go­sla­vi­je i svu tra­gi­ku ko­ja će ih pra­ti­ti.
De­ce­ni­ju ka­sni­je na Tr­gu re­pu­bli­ke u Be­o­gra­du kod spo­me­ni­ka če­sti­ti­om kne­zu Mi­ha­i­lu Obre­no­vi­ću iz­bi­le su ve­li­ke de­mon­stra­ci­je pro­tiv re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. U su­ko­bu ,,si­la ha­o­sa i na­si­lja” po­gi­nuo je je­dan po­li­ca­jac i je­dan de­mon­strant.
Zlo pro­lje­će 1999. go­di­ne don­je­lo je na­pad NA­TO zvi­je­ri na ta­da­šnju SR Ju­go­sla­vi­ju. Naj­ja­ča voj­na ali­jan­sa u isto­ri­ji pla­ne­te 78 da­na bez pre­ki­da ku­ka­vič­ki je bom­bar­do­va­la in­fra­struk­tu­ru, pri­vred­ne objek­te, ško­le, zdrav­stve­ne usta­no­ve, me­dij­ske ku­će, spo­me­ni­ke kul­tu­re, cr­kve i ma­na­sti­re. Pro­kle­to ita­li­jan­sko mje­sto Avi­ja­no slu­ži­lo je kao glav­na ba­za za va­zdu­šne ope­ra­ci­je avi­o­na NA­TO-a dok su iz mr­klog mrač­nog Ja­dra­na lan­si­ra­ne kr­sta­re­će ra­ke­te ‘’to­ma­havk”. Tri sru­še­na mo­sta u No­vom Sa­du, že­lje­znič­ki most u Gr­de­lič­koj kli­su­ri kod Le­skov­ca, stra­da­nje Mi­li­ce Ra­kić, ga­đa­nje zgra­de RTS-a, bom­bar­do­va­nje ,,Pe­tro­he­mi­je” u Pan­če­vu i ra­fi­ne­ri­je naf­te u No­vom Sa­du, ga­đa­nje cen­tra Ni­ša ka­set­nim bom­ba­ma, po­go­dak u ki­ne­sku am­ba­sa­du, most u Var­va­ri­nu, Mu­ri­no, Go­lu­bov­ci, Da­ni­lov­grad, Lu­šti­ca.. sa­mo su ne­ki od po­tre­snih sim­bo­la ve­li­kog stra­da­nja i pat­nji ko­ji su za­de­si­li na­šu ze­mlju i na­rod ka­da je 19 dr­ža­va na­pa­lo jed­nu! Ka­kvi su to lju­do­lo­mi na srp­skoj ze­mlji bi­li na sa­mom kra­ju 20. vi­je­ka!
Ka­ko se za­vr­šio taj kr­va­vi 20. vi­jek ta­ko je za­po­čeo i 21. Hu­ge­no­ti pam­te Var­to­lo­mej­sku noć, Je­vre­ji Kri­stal­nu noć a Sr­bi Mar­tov­ski po­grom. U dva da­na, 17. i 18. mar­ta 2004. go­di­ne al­ban­ska ru­lja iza­šla je na uli­ce Ko­sme­ta i ko­ri­ste­ći inert­nost me­đu­na­rod­nih voj­nih sna­ga iz­vr­ši­la je si­ste­mat­ske na­pa­de na srp­ska ge­ta u Me­to­hi­ji i Ko­so­vu. Bio je to ge­no­cid­ni po­grom i or­ga­ni­zo­va­no et­nič­ko či­šće­nje ču­do­vi­šno po for­ma­ma i raz­mje­ra­ma: pro­tje­ra­no je pre­ko 4.000 Sr­ba dok je pre­ko 30 pra­vo­slav­nih cr­ka­va i ma­na­sti­ra uni­šte­no ili oskr­na­vlje­no. Me­đu nji­ma pre­li­je­pa Bo­go­ro­di­ca Lje­vi­ška u ne­ka­da­šnjem car­skom Pri­zre­nu iz 14. vi­je­ka i sred­njo­vje­kov­ni ma­na­stir De­vič.
Iz­me­đu ovog zlo­či­na ka­da je na sra­mo­tu ci­je­le evro-atlan­ti­de je­dan na­rod pro­tje­ri­van i ubi­jan a nje­go­ve drev­ne sve­ti­nje spa­lji­va­ne de­si­lo se i to da je baš u mar­tu Sr­bi­ja osta­la bez dva va­žna po­li­ti­ča­ra. Naj­pri­je je 2003. ubi­jen pre­mi­jer Zo­ran Đin­đić a 2006. u ha­škom ka­zam­tu po sve­mu su­de­ći otro­van je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić.
Jed­no je iz­vje­sno: mje­sec mart je za Sr­be pre­pun dra­ma­tič­nih i tra­gič­nih zbi­va­nja te je on ne­sum­nji­vo i naj­ne­sreć­ni­ji mje­sec u go­di­ni. U an­tič­ko do­ba sma­trao se kao mje­sec po­go­dan za voj­ne ak­ci­je i ra­to­va­nja a na­kon zi­me do­no­sio je pre­vr­tlji­vo vri­je­me. Ta nje­go­va zla kob naj­te­že je za­de­si­la srp­ske po­li­ti­ča­re, na­rod i cr­kvu.