Pi­še: mr Ra­do­van Fe­mić

Na­ci­o­nal­no pi­ta­nje u dvi­je Ju­go­sla­vi­je (mo­nar­hi­stič­koj i so­ci­ja­li­stič­koj) pred­sta­vlja­lo je je­dan od glav­nih iza­zo­va za funk­ci­o­ni­sa­nje i op­sta­nak ta dva dr­žav­na or­ga­ni­zma. Po­seb­no ako se ima u vi­du isto­rij­ski kon­tekst ko­ji je mo­de­lo­vao stva­ra­nje slo­že­nih, i po mno­go če­mu pro­ti­vječ­nih dr­žav­nih en­ti­te­ta. S tim u ve­zi, in­te­re­sant­no je pra­ti­ti do­ži­vljaj ju­go­slo­ven­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta kroz pri­zmu re­zul­ta­ta po­pi­sa sta­nov­ni­štva. Pe­ri­od 1961−1991. či­ni se po­seb­no za­ni­mlji­vim, s aspek­ta va­ri­ja­bil­no­sti za­jed­nič­kog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. U zbor­ni­ku ra­do­va ''Iden­ti­tet: Sr­bi i/ili Ju­go­slo­ve­ni'', u iz­da­nju In­sti­tu­ta za evrop­ske stu­di­je iz Be­o­gra­da na­la­zi­mo re­zul­ta­te po­pi­sa ko­je u ta­be­lar­nom pri­ka­zu do­no­si La­slo Se­kelj. Ana­li­zom re­zul­ta­ta mo­gu se uoči­ti mno­gi bit­ni seg­men­ti ta­da­šnjih isto­rij­skih pro­ce­sa, ali i iz­ve­sti od­re­đe­ni za­ključ­ci ko­ji u ve­li­koj mje­ri mo­gu do­pri­ni­je­ti osvje­tlji­va­nju ko­mplek­sno­sti na­ci­o­nal­nog pi­ta­nja unu­tar SFRJ. Pre­ma tim re­zul­ta­ti­ma, 1961. naj­vi­še Ju­go­slo­ve­na – 8,4 od­sto bi­lo je na tlu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Ovaj re­la­tiv­no vi­sok pro­ce­nat tu­ma­či se kao re­zul­tat či­nje­ni­ce da su se Mu­sli­ma­ni iz­ja­šnja­va­li kao Ju­go­slo­ve­ni (ra­ni­je, na po­pi­su iz 1953. oni se de­kla­ri­šu kao Ju­go­slo­ve­ni - neo­pre­di­je­lje­ni). Isto­vre­me­no, pro­ce­nat na­ci­o­nal­nih Ju­go­slo­ve­na u osta­lim dje­lo­vi­ma za­jed­nič­ke dr­ža­ve za­ne­mar­ljiv je, i ne pre­la­zi je­dan od­sto.
Na­red­ni po­pis, iz 1971. do­no­si vr­lo zna­čaj­ne pro­mje­ne. Te pro­mje­ne u pr­vom re­du se od­no­se na pro­stor Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, dok se u osta­lim dje­lo­vi­ma ju­go­slo­ven­ske za­jed­ni­ce ne bi­lje­ži zna­čaj­ni­je od­stu­pa­nje u od­no­su na pret­hod­no iz­ja­šnja­va­nje sta­nov­ni­štva. U no­vim okol­no­sti­ma, broj Ju­go­slo­ve­na na tlu BiH sa­da iz­no­si sve­ga 1,2 od­sto. Ovaj po­pis, za raz­li­ku od pret­hod­nog, ka­rak­te­ri­sa­la je vr­lo in­ten­ziv­na kam­pa­nja (Ni­ko­la Du­gan­dži­ja ko­ri­sti ter­min haj­ka), od stra­ne vr­ha ko­mu­ni­stič­ke vla­sti, da se od­u­sta­ne od na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta − Ju­go­slo­ven. Ova­kav stav je, ra­zu­mi­je se, po­sle­di­ca pro­mje­ne ugla po­sma­tra­nja Jo­si­pa Bro­za Ti­ta i SKJ u ve­zi s for­mi­ra­njem je­din­stve­nog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta svih gra­đa­na Ju­go­sla­vi­je, ko­ji da­ti­ra još od Bri­on­skog ple­nu­ma iz 1966. Ina­če, po­pis iz 1971. do­no­si jed­nu bit­nu no­vi­nu − Mu­sli­ma­ni su sa­da mo­gli da se iz­ja­sne u for­mi − Mu­sli­man u smi­slu na­rod­no­sti. Na­rav­no, ovim či­nom bi­će po­sta­vlje­ni te­me­lji za for­mi­ra­nje i raz­voj jed­nog no­vog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta u Ju­go­sla­vi­ji – Mu­sli­ma­na. Re­zul­ta­ti ovog po­pi­sa na­ći će i svo­ju ustav­no-prav­nu po­tvr­du rje­še­nji­ma Usta­va SFRJ iz 1974., ali i Usta­va Cr­ne Go­re, iz iste go­di­ne. Što se Cr­ne Go­re ti­če, ovaj po­pis iz 1971. po­ka­zao je da Cr­na Go­ra ima 528.156 sta­nov­ni­ka, od če­ga su 70.236 ili 13,3 od­sto bi­li Mu­sli­ma­ni.
Po­li­tič­ke pri­li­ke unu­tar so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je bez ika­kve di­le­me ima­le su re­fleks i na po­zi­ci­o­ni­ra­nje gra­đa­na na po­pi­si­ma sta­nov­ni­štva ko­ji su sli­je­di­li. Pri­tom, i da­lje se na­sta­vljao trend na­glih pro­mje­na i osci­la­ci­ja u po­gle­du po­i­ma­nja vla­sti­tog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Naj­bo­lja po­tvr­da ovih kre­ta­nja je­ste i po­pis sta­nov­ni­štva odr­žan 1981. Po re­zul­ta­ti­ma ovog po­pi­sa, uku­pan broj Ju­go­slo­ve­na u okvi­ri­ma SFRJ na­glo je po­ve­ćan u od­no­su na pret­hod­ni po­pis sta­nov­ni­štva i sa­da iz­no­si 5,4 od­sto, što u broj­ka­ma iz­no­si oko 1. 217. 000. Re­le­vant­na na­uč­na isto­ri­o­gra­fi­ja po­nu­di­la je od­go­vo­re i na niz bit­nih pi­ta­nja, ko­ja sva­ka­ko po­sta­vlja­ju ova­ko eks­pli­ci­ra­ni re­zul­ta­ti po­pi­sa iz 1981. Ova­ko zna­ča­jan po­rast pro­cen­ta Ju­go­slo­ve­na po­sle­di­ca je ne­ko­li­ko ve­o­ma bit­nih do­ga­đa­ja. U pr­vom re­du, smrt Jo­si­pa Bro­za Ti­ta uti­ca­la je na pro­ces ho­mo­ge­ni­za­ci­je oko ju­go­slo­ven­skog iden­ti­te­ta i na fe­no­men iden­ti­fi­ka­ci­je sa za­jed­nič­kom dr­ža­vom. S dru­ge stra­ne, re­zul­ta­ti ovog po­pi­sa je­su od­go­vor na već na­ra­sta­ju­će ta­la­se na­ci­o­na­li­zma. Osim ovo­ga, sa­da ni­je bi­lo pri­ti­ska na sta­nov­ni­štvo, po­put onog s po­pi­sa iz 1971. Ve­o­ma je pri­mjet­no da je, osim na tlu BiH, i u Voj­vo­di­ni pro­ce­nat na­ci­o­nal­nih Ju­go­slo­ve­na zna­ča­jan, tj. naj­ve­ći – 8,2 od­sto. Ova­kva pro­ce­nat u Voj­vo­di­ni tu­ma­či se kao po­sle­di­ca či­nje­ni­ce da je ri­ječ o sre­di­ni ko­ja ba­šti­ni mul­ti­et­nič­ki sklad, i ko­ja ima bo­ga­to isto­rij­sko is­ku­stvo su­ži­vo­ta raz­li­či­tih et­nič­kih ko­lek­ti­vi­te­ta.
Ko­nač­no, po­pis iz 1991. do­no­si no­ve pro­mje­ne et­nič­ke ma­pe u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji. U skla­du s no­vim okol­no­sti­ma, ko­je su sa so­bom do­ni­je­le pro­mje­nu ide­o­lo­ške i na­ci­o­nal­ne pa­ra­dig­me kod go­to­vo svih kon­sti­tu­e­na­ta ju­go­slo­ven­ske za­jed­ni­ce, ob­li­ko­va­na je i na­ci­o­nal­na svi­jest gra­đa­na. U tom smi­slu, pro­ce­nat Ju­go­slo­ve­na svu­da dra­stič­no opa­da, osim na tlu Voj­vo­di­ne. Tu se, u od­no­su na pro­šli po­pis, čak bi­lje­ži i ma­li po­rast (sa 8,2 na 8,7 od­sto). He­te­ro­ge­na na­ci­o­nal­na sre­di­na, po­put Voj­vo­di­ne, na ovaj na­čin, od­bi­ja na­ra­sta­ju­će na­ci­o­na­li­zme, ko­ji u to vri­je­me već uzi­ma­ju ma­ha.
Uzi­ma­ju­ći u ob­zir re­zul­ta­te ovih po­pi­sa u pe­ri­o­du 1961.-1991. (i, na­rav­no, kon­tekst ko­ji je ključ­ni fak­tor ova­ko eks­po­ni­ra­nih re­zul­ta­ta) je­dan od za­klju­ča­ka sva­ka­ko vo­di i do sle­de­će di­le­me ko­ja je obi­lje­ži­la či­ta­vo tra­ja­nje SFRJ : ,,Da li smo mi - MI, ili smo mi JU­GO­SLO­VE­NI?”
Od­go­vor na ovo pi­ta­nje tra­ži­li su mno­gi is­tra­ži­va­či, ko­ji su me­to­dom mul­ti­di­sci­pli­nar­nog pri­stu­pa po­ku­ša­li da od­go­vo­re ovom na­uč­nom iza­zo­vu. S tim u ve­zi, is­tra­ži­va­nja ko­ja spro­vo­de Ni­ko­la Rot, Ne­nad Ha­vel­ka, Ivan Ši­ber i dru­gi vo­de do pri­bli­žno istih re­zul­ta­ta. Na­i­me, još kra­jem 60-ih go­di­na is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je naj­za­stu­plje­ni­ji ob­lik ve­za­no­sti za za­jed­ni­cu tzv. po­di­je­lje­na ju­go­slo­ven­ska ve­za­nost. Ovaj prin­cip pod­ra­zu­mi­je­va pod­jed­na­ko va­žnim pri­pad­nost ju­go­slo­ven­skoj za­jed­ni­ci i vla­sti­toj na­ci­ji. I ka­sni­ja is­tra­ži­va­nja, sve do po­čet­ka dez­in­te­gra­ci­je ju­go­slo­ven­ske za­jed­ni­ce, po­tvr­di­će do­mi­nant­nost ovog prin­ci­pa, po­go­to­vo me­đu mla­di­ma i pri­pad­ni­ci­ma stu­dent­ske po­pu­la­ci­je.