SA­RA­JE­VO/BA­NjA­LU­KA – Da­nas se na­vr­ša­va 21 go­di­na od pot­pi­si­va­nja Op­šteg okvir­nog spo­ra­zu­ma za mir u BiH, po­zna­ti­ji kao Dej­ton­ski spo­ra­zum, či­ji su ga­rant spro­vo­đe­nja Sr­bi­ja, Hr­vat­ska i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na.
Okvir­ni spo­ra­zum je pot­pi­san u ame­rič­koj voj­noj ba­zi Rajt Pe­ter­son, u ame­rič­kom gra­di­ću Dej­ton, u dr­ža­vi Oha­jo, 21. no­vem­bra 1995, a ozva­ni­čen je 14. de­cem­bra iste go­di­ne u Pa­ri­zu, pa ga zo­vu još Pa­ri­sko-dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum.
U pri­su­stvu ta­da­šnjeg dr­žav­nog se­kre­ta­ra SAD Vo­re­na Kri­sto­fe­ra, pot­pi­sa­li su ga pred­sjed­ni­ci Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, Fra­njo Tuđ­man i Ali­ja Izet­be­go­vić.
Je­dan od glav­nih prin­ci­pa na ko­ji­ma je Dej­ton­ski spo­ra­zum za­sno­van je po­dje­la BiH po klju­ču 51 po­sto te­ri­to­ri­je Fe­de­ra­ci­ji BiH i 49 po­sto Re­pu­bli­ci Srp­skoj, te Di­striktu Brč­ko.
Dej­ton­ski spo­ra­zum je naj­ve­ća ovla­šće­nja dao en­ti­te­ti­ma i na­zna­čio osnov­na ovla­šće­nja za ni­vo za­jed­nič­kih dr­žav­nih or­ga­na.
Pot­pi­sni­ci su se oba­ve­za­li da me­đu­sob­ne od­no­se re­gu­li­šu pre­ma Po­ve­lji UN-a, Za­vr­šnom ak­tu iz Hel­sin­ki­ja i dru­gim do­ku­men­ti­ma OEBS-a, kao i na me­đu­sob­no po­što­va­nje su­ve­re­ni­te­ta i rje­ša­va­nje ne­spo­ra­zu­ma na mi­ro­lju­biv na­čin.
Dej­ton­ski spo­ra­zum bio je kul­mi­na­ci­ja šatl-di­plo­ma­ti­je, ko­ju je po­čeo ame­rič­ki di­plo­ma­ta Ri­čard Hol­bruk sa svo­jim ti­mom pod po­kro­vi­telj­stvom SAD.
Ovaj do­ku­ment je BiH do­nio pre­kid ra­ta, a u me­đu­vre­me­nu je pre­tr­pio sto­ti­nak pro­mje­na.
Da­nas, po mi­šlje­nju di­je­la me­đu­na­rod­nih zva­nič­ni­ka, vri­je­me je za nje­go­vu re­vi­zi­ju ko­joj se, me­đu­tim, pro­ti­ve Sr­bi. Bo­šnja­ci se za­la­žu za uki­da­nje RS i cen­tra­li­za­ci­ju vla­sti u Sa­ra­je­vu, dok Hr­va­ti sma­tra­ju da su do­sa­da­šnjim pro­mje­na­ma obes­pra­vlje­ni, te da Hr­va­ti tre­ba da do­bi­ju svoj en­ti­tet sa glav­nim sje­di­štem u Mo­sta­ru.
Sr­bi­ja po­dr­ža­va Dej­ton­ski spo­ra­zum i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet BiH, a srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić upo­zo­rio je ne­dav­no da onaj ko po­ku­ša­va da „ras­pa­ku­je” Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum, pra­vi pro­blem svi­ma bez ob­zi­ra što, ka­ko je re­kao, taj spo­ra­zum ni­je ide­a­lan.
– Pla­šim se sve­ga i sva­če­ga ako to ne­ko bu­de po­ku­šao. Sr­bi­ja ima oba­ve­zu kao pot­pi­sni­ca Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, ali i za­to jer ima svoj na­rod pre­ko Dri­ne. Za­to je na­še da ura­di­mo sve da sma­nji­mo ten­zi­je – re­kao je pre­mi­jer.
Ak­tu­el­ni pred­sje­da­va­ju­ći Pred­sjed­ni­štva BiH Mla­den Iva­nić iz­ja­vio je da pro­mje­ne Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma ne­će bi­ti, osim ako se na­ro­di u BiH o to­me do­go­vo­re.
– Ne­mo­gu­će je po­no­vo sa­sta­vi­ti istu eki­pu ze­ma­lja, uče­sni­ka i da svi ima­ju iste po­gle­de i sta­vo­ve. Otva­ra­nje te­me pro­mje­ne Dej­ton­skog mi­rov­nog spo­ra­zu­ma zna­či afir­ma­ci­ju tri pot­pu­no raz­li­či­te vi­zi­je BiH – upo­zo­ra­va Iva­nić.
Jed­na vi­zi­ja je, pre­ci­zi­ra on, do­mi­nant­no u Sa­ra­je­vu i pod­ra­zu­mi­je­va BiH bez en­ti­te­ta, dru­ga je u Ba­nja­lu­ci i pod­ra­zu­mi­je­va ne­za­vi­snu Re­pu­bli­ku Srp­sku ako je mo­gu­će, dok je tre­ća u Mo­sta­ru, a od­no­si se na us­po­sta­vlja­nje tre­ćeg en­ti­te­ta ili ne­ke po­seb­ne in­sti­tu­ci­je za pred­stav­ni­ke hr­vat­skog na­ro­da.
– Ako to otvo­ri­mo, do­bi­ja­te po­no­vo ne­ku vr­stu su­ko­ba ko­ji su po­sto­ja­li još od pri­je ra­ta i auto­mat­ski na­sta­vak rat­nih ci­lje­va even­tu­al­nim po­li­tič­kim sred­stvi­ma. To je pot­pu­no po­gre­šno – re­kao je Iva­nić po­vo­dom 21 go­di­ne od pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma.
On ne mi­sli da po­sto­ji me­đu­na­rod­na sa­gla­snost o to­me da se stva­ri mo­gu pro­mi­jen­ti i da po­sto­ji je­din­stven po­gled me­đu­na­rod­nih ključ­nih fak­to­ra ka­ko bi pre­ma ta­ko­zva­nom „Dej­to­nu dva” BiH tre­ba­lo da iz­gle­da.
– Ja­sno je da to ni­ko ne­će – re­kao je Iva­nić.
Da je ne­re­al­no i kraj­nje štet­no bi­lo ka­kvo da­lje eks­pe­ri­men­ti­sa­nje sa struk­tu­rom ko­ju je ovaj spo­ra­zum us­po­sta­vio, sma­tra i pre­mi­jer­ka RS Želj­ka Cvi­ja­no­vić.
Ona je, po­vo­dom 21. go­di­šnji­ce pot­pi­si­va­nja Dej­to­na, po­ru­či­la da je Vla­da RS čvr­sto opre­di­je­lje­na da za­šti­ti nad­le­žno­sti Srp­ske, da se od­u­pre svim iza­zo­vi­ma i na­sta­vi da vo­di od­go­vor­nu, od­luč­nu i ne­na­sil­nu po­li­ti­ku ka­ko bi za­šti­ti­la pra­va svo­jih gra­đa­na le­gi­tim­nim, za­kon­skim i de­mo­krat­skim me­to­da­ma.
Sma­tra i da su su ne­za­ko­ni­te pro­mje­ne ustav­ne struk­tu­re, ko­je su spro­ve­li vi­so­ki pred­stav­ni­ci svo­jim na­met­nu­tim od­lu­ka­ma, do­ve­le upra­vo do onih de­vi­ja­ci­ja i pro­ble­ma ko­je je spo­ra­zum na­sto­jao da spri­je­či.
Ina­če, u RS se dan usva­ja­nja Dej­to­na obi­lje­ža­va kao pra­znik i ne­rad­ni je dan.
Pri­če o „Dej­to­nu dva”, me­đu­tim, ne pre­sta­ju.
To­kom pr­ve zva­nič­ne po­sje­te hr­vat­skog pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća Sa­ra­je­vu i Mo­sta­ru za evrop­ski put BiH i rav­no­prav­nost bo­san­sko­her­ce­go­vač­kih Hr­va­ta, on je na­ja­vio da će evrop­ski put BiH pri­o­ri­tet spolj­ne po­li­ti­ke nje­go­ve ze­mlje, ali i rav­no­prav­nost hr­vat­skog na­ro­da ko­ji tu ži­vi.
Plen­ko­vić je re­kao ka­ko vje­ru­je da bi BiH tre­ba­lo da bu­de funk­ci­o­nal­na dr­ža­va, a Hr­va­ti rav­no­prav­ni sa dru­ga dva kon­sti­tu­tiv­na na­ro­da. A, pre­ma nje­go­vom uvje­re­nju, to je mo­gu­će uz ustav­nu re­form BiH.
Plen­ko­vić je pod­sje­tio da su hr­vat­ski po­sla­ni­ci u Evrop­skom par­la­men­tu, me­đu ko­ji­ma je bio i on, po­ru­či­va­li da je vri­je­me za „Na­do­grad­nju dej­ton­skog okvi­ra” za šta je nu­žna „ustav­na re­for­ma za­sno­va­na na na­če­li­ma fe­de­ra­li­zma, de­cen­tra­li­za­ci­je, sup­si­di­jar­no­sti i le­gi­tim­nog pred­sta­vlja­nja”.(Tan­jug)


In­cko: U BiH po­sto­je dvi­je po­li­tič­ke re­al­no­sti

SA­RA­JE­VO – Op­sta­nak i sta­bil­nost Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne ugro­ža­va­ju ne­ga­tiv­ni tren­do­vi ko­ji su se raz­vi­li u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, a sa­da su se pre­li­li i na pod­ruč­je Fe­de­ra­ci­je BiH, upo­zo­rio je vi­so­ki pred­stav­nik me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce za BiH Va­len­tin In­cko po­vo­dom 21. go­di­šnji­ce pot­pi­si­va­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma.
In­cko je is­ta­kao da je u pro­te­klih 21 go­di­nu mno­go to­ga do­brog ura­đe­no i da ni­ko ne bi smio da za­bo­ra­vi da je Dej­ton­skim spo­ra­zu­mom, od­no­sno usta­vom, ko­ji je sa­stav­ni dio tog do­ku­men­ta, po­tvr­đen prav­ni kon­ti­nu­i­tet Re­pu­bli­ke BiH ko­ja je pri­je 21 go­di­nu na­sta­vi­la da po­sto­ji kao dr­ža­va sa no­vim na­zi­vom i mo­di­fi­ko­va­nim unu­tra­šnjim ustroj­stvom.
– Ovo is­ti­čem jer u BiH još uvi­jek po­sto­je po­li­tič­ke sna­ge ko­je 21 go­di­nu na­kon Dej­to­na sko­ro sva­ko­dnev­no ši­re svo­ju re­vi­zi­o­ni­stič­ku in­ter­pre­ta­ci­ju Dej­to­na ko­ja je u oči­toj su­prot­no­sti s usta­vom BiH – na­veo je In­cko u sa­op­šte­nju ko­je su ob­ja­vi­li bo­san­ski me­di­ji.
Ka­ko je is­ta­kao, ne­ki po­li­tič­ki li­de­ri, ko­ji su svo­je­vre­me­no igra­li po­zi­tiv­nu ulo­gu, na­ža­lost, u od­re­đe­nom tre­nut­ku od­lu­či­li su da se fo­ku­si­ra­ju na po­de­le te­ri­to­ri­je i mo­ći.
– Oni vi­de Dej­ton­ski spo­ra­zum kao šved­ski sto sa ko­jeg bi uze­li sa­mo ono što im od­go­va­ra. Zbog to­ga mo­ram ja­sno re­ći da je Dej­ton­ski spo­ra­zum cje­lo­vit do­ku­ment, i svi nje­go­vi di­je­lo­vi su još uvek na sna­zi – po­ru­čio je In­cko.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, da­nas se či­ni da u BiH po­sto­je dvi­je po­li­tič­ke re­al­no­sti.
– Pr­va re­al­nost je na­sto­ja­nje da se ze­mlja kre­će na pu­tu ka EU, što je po­zi­tiv­no i ne­što što tre­ba po­dr­ža­ti. Dru­ga re­al­nost su ne­ga­tiv­ni tren­do­vi ko­ji su po­če­li u Re­pu­bli­ci Srp­skoj pri­je de­set go­di­na, i sa­da se ra­ši­ri­li i na FBiH – na­veo je In­cko u sa­op­šte­nju.
– Po­li­ti­ča­ri u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni tre­ba da ima­ju do­volj­no mu­dro­sti da iza­be­ru put na­pri­jed, jer put na­zad ne mo­že do­ni­je­ti ni­šta do­bro za gra­đa­ne ove ze­mlje – za­klju­čio je vi­so­ki pred­stav­nik me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce za BiH.(Tan­jug)