NIK­ŠIĆ - U su­sret pr­vom ,,Ostro­škom po­lu­ma­ra­to­nu”, do či­jeg odr­ža­va­nja je osta­lo ne­što ma­nje od dva­de­set da­na, pred­stav­ni­ci Atlet­skog klu­ba „Nik­šić” ape­lu­ju na nad­le­žne slu­žbe u Nik­ši­ću da oči­ste di­vlje de­po­ni­je duž sta­rog pu­ta Nik­šić – Pod­go­ri­ca, pre­ko Pan­du­ri­ce, jer ne že­le da uče­sni­ke iz ra­znih ze­ma­lja svi­je­ta do­če­ka sme­će. Ka­ko je ju­če „Da­nu” ka­zao teh­nič­ki di­rek­tor po­lu­ma­ra­to­na,se­kre­tar po­me­nu­tog klu­ba Dra­go Mu­sić, po­lu­ma­ra­ton će bi­ti odr­žan u ne­dje­lju, 9. apri­la, a pla­ni­ra­no je da uče­sni­ci ko­jih se do­sad pri­ja­vi­lo pre­ko 200 star­tu­ju is­ped Hra­ma Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog i da tr­če do ma­na­sti­ra Ostrog u du­ži­ni od 21, 1 ki­lo­me­tar.
-Po­klo­nič­ka pu­to­va­nja za­po­če­la su još za ze­malj­skog ži­vo­ta Sve­tog Va­si­li­ja, a 12. ma­ja, na dan nje­go­vog upo­ko­je­nja, Ostrog po­sje­ti ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da vjer­ni­ka. Već 20 go­di­na, gru­pa ma­ra­to­na­ca i lju­bi­te­lja tr­ča­nja iz Nik­ši­ća, u sla­vu sve­cu is­tr­či 20-ak ki­lo­me­ta­ra od sa­bor­nog hra­ma u Nik­ši­ću do ma­na­sti­ra Ostrog. Uz bla­go­slov cr­kve­nih zva­nič­ni­ka, ovo tr­ča­nje pre­ra­slo je u po­lu­ma­ra­ton­sku tr­ku tak­mi­čar­skog ka­rak­te­ra, ko­ja će bi­ti pret­hod­ni­ca „Da­na Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog”, ka­že Mu­sić.
Pred­stav­ni­ci­ma atlet­skog klu­ba u na­sto­ja­nji­ma da ri­je­še eko­lo­ški pro­blem pri­dru­ži­le su se i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je se ba­ve eko­lo­škim pi­ta­nji­ma. Alek­san­dar Pe­ro­vić, iz­vr­šni di­re­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon”, ka­že da di­vlje de­po­ni­je, iako su vi­še­de­ce­nij­ski po­ja­va, oči­gled­no i da­lje pred­sta­vlja­ju ner­je­šiv pro­blem za in­sti­tu­ci­je si­ste­ma, ka­ko na cen­tral­nom ta­ko i na lo­kal­nom ni­vou.
-Te­ri­to­ri­jal­no naj­ve­ća op­šti­na u eko­lo­škoj dr­ža­vi je vje­ro­vat­no li­der u re­gi­o­nu ka­da je ri­ječ o naj­pri­mi­tiv­ni­jem i naj­ne­e­fi­ka­sni­jem si­ste­mu upra­vlja­nja ot­pa­dom na ne­u­re­đe­nom grad­skom sme­tli­štu Mi­slov do, ko­je je uz to i mi­mo za­kon­skog okvi­ra. Obi­la­ze­ći naj­ljep­še i naj­a­trak­tiv­ni­je lo­ka­ci­je u Nik­ši­ću, pri­mi­je­ti­li smo da je na go­to­vo sva­koj pri­su­tan pro­blem di­vljih de­po­ni­ja, pa i na oni­ma ko­je su pod ne­kim vi­dom za­šti­te po­put Tre­bje­se ili Gor­nje­polj­skog vi­ra. Ako uz to do­da­mo da su ko­ri­ta svih vo­do­to­ko­va op­te­re­će­na raz­li­či­tim vr­sta­ma ot­pa­da i ot­pad­nih vo­da, pa i opa­snim ka­kav je ži­vo­tinj­ski, mo­ra­mo bi­ti svje­sni da su­štin­ski bit­ni ži­vot­ni pro­ble­mi mo­ra­ju bi­ti ri­je­še­ni na naj­bo­lji na­čin i da jed­no­stav­no ni­je pri­hva­tlji­vo da gra­đa­ni jed­ne evrop­ske ze­mlje ži­ve u sre­di­na­ma ko­mu­nal­nog ha­o­sa. Ipak, ve­o­ma smo ne­za­do­volj­ni onim što se tre­nut­no de­ša­va, a tu mi­sli­mo na eko­nom­ski i eko­lo­ški lo­še rje­še­nje spa­lji­va­nja ot­pa­da, tj. na iz­grad­nju cen­tral­nog po­stro­je­nja u Nik­ši­ću, ko­je upr­kos ja­snom pro­ti­vlje­nju struč­ne jav­no­sti i Evrop­ske ko­mi­si­je, pro­pa­gi­ra i lo­kal­na upra­va, a što je naj­tu­žni­je i Na­ci­o­nal­ni sa­vjet za odr­ži­vi raz­vo (NSOR), uz iz­u­ze­tak ko­le­ga iz NVO ,,Grin Hom''. Ako NSOR, na či­jem je če­lu pred­sjed­nik dr­ža­ve, ne shva­ta svu po­gub­nost spa­lji­va­nja re­sur­sa, kao ni ne­is­pla­ti­vost ta­kvog rje­še­nja, on­da ga tre­ba ras­for­mi­ra­ti, pa će po­je­din­ci ima­ti mno­go vi­še vre­me­na da lo­bi­ra­ju za in­te­re­sne gru­pe ko­je ih oči­gled­no i do­vo­de u ta­kva ti­je­la, ko­ja bi mo­ra­la jav­ni in­te­res da sta­ve iz­nad pri­vat­nog, ka­zao je Pe­ro­vić.
On na­gla­ša­va da u „Ozo­nu” sma­tra­ju da je po­treb­no ofor­mi­ti re­gi­o­nal­ne i lo­kal­ne cen­tre za upra­vlja­nje ot­pa­dom, kao po­seb­na pred­u­ze­ća či­ji su osni­va­či dr­ža­va i op­šti­ne.
-Ta­ko­đe, sma­tra­mo da je po­treb­no po­seb­nu pa­žnju po­sve­ti­ti i za­po­šlja­va­nju li­ca iz ka­te­go­ri­je te­ško za­po­sli­vih, što bi da­lo po­seb­nu vr­jed­nost ta­kvim cen­tri­ma i na­rav­no ofor­mi­ti mre­že le­gal­nih sa­ku­plja­ča si­ro­vi­na, ko­je bi ta­ko­đe bi­le ade­kvat­no fi­nan­sij­ski po­dr­ža­ne, či­me bi se uti­ca­lo na bor­bu pro­tiv si­ve eko­no­mi­je ko­ja je uze­la pri­mat u obla­sti upra­vlja­nja ot­pa­dom i či­me se na­no­se ve­li­ke eko­nom­ske šte­te dru­štvu u cje­li­ni, is­ta­kao je Pe­ro­vić.
L.N.


Sme­tli­šte na ima­nju Vu­ko­ti­ća

Pe­ro­vić na­gla­ša­va da jed­na od hro­nič­nih ko­mu­nal­nih cr­nih ta­ča­ka u na­se­lju Ko­ča­ni kod Nik­ši­ća, osim Pan­du­ri­ce ku­da tre­ba da pro­đe ka­ra­van me­đu­na­rod­ne tr­ke, je­ste i di­vlja de­po­ni­ja u Uli­ci Kru­pač­koj 13, u Ko­ča­ni­ma na ima­nju po­ro­di­ce Vu­ko­tić, ko­ja pred­sta­vlja opa­snost po jav­no zdra­vlje i po­ten­ci­jal­ni je iz­vor za­ra­ze.
-Ne­shva­tlji­vo je da u 21. vi­je­ku po­sto­je uli­ce u ur­ba­ni­zo­va­nim dje­lo­vi­ma op­šti­ne ko­je ni­je­su ade­kvat­no po­kri­ve­ne ko­mu­nal­nom in­fra­struk­tu­rom i gdje nad­le­žne in­spek­ci­je ne mo­gu obez­bi­je­di­ti ko­mu­nal­ni red i po­što­va­nje za­ko­na. Za­bri­nja­va­ju­ća je i či­nje­ni­ca da je svi­jest sta­nov­ni­štva o pra­vil­nom od­la­ga­nju ot­pa­da iz do­ma­ćin­sta­va na ni­skom ni­vou, što je di­rekt­na po­sle­di­ca ko­mu­nal­nog ha­o­sa i pro­ma­še­nih po­li­ti­ka u ovoj obla­sti, za šta su kri­ve in­sti­tu­ci­je si­ste­ma ko­je su na pri­mje­ru Nik­ši­ća po­ka­za­le svo­ju (ne)spo­sob­nost. Još jed­na vi­še­de­ce­nij­ska di­vlja de­po­ni­ja, na­la­zi se u ne­po­sred­noj bli­zi­ni je­ze­ra Kru­pac, kod ima­nja po­ro­di­ce Oda­lo­vić, gdje je do­mi­nant­na sta­kle­na am­ba­la­ža, što pred­sta­vlja zna­ča­jan pro­blem, na­ro­či­to za mje­šta­ne ko­ji se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom, uka­zao je Pe­ro­vić.