Sta­tus Al­ba­na­ca u Cr­noj Go­ri da­nas je, na­ža­lost, u mno­gim seg­men­ti­ma go­ri ne­go pri­je pet ili šest go­di­na. Al­ban­ci da­nas ni­je­su re­le­van­tan po­li­tič­ki fak­tor u Cr­noj Go­ri, pri­je sve­ga zbog us­ko­par­tij­skih in­te­re­sa jed­ne po­li­tič­ke struk­tu­re i bru­tal­nog ga­že­nja ra­ni­jih me­đu­sob­nih po­li­tič­kih spo­ra­zu­ma, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” Gzim Haj­di­na­ga, no­si­lac li­ste Al­ban­ske ko­a­li­ci­je „Sa jed­nim ci­ljem”. On je kon­sta­to­vao da su lič­ni in­te­re­si, ne­kom­pe­tent­nost i neo­d­go­vor­nost do­ve­li do to­ga da Al­ban­ci ima­ju ma­lu za­stu­plje­nost u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, na onim mje­sti­ma gdje se do­no­se od­lu­ke.
No­si­lac li­ste ko­a­li­ci­je u ko­joj su De­mo­krat­ska par­ti­ja, Gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va, DSCG i GP „Per­spek­ti­va“ uka­zu­je da je u mje­sti­ma gdje ži­ve Al­ban­ci vr­lo ma­lo in­ve­sti­ci­ja, te da je Ul­cinj je­di­na op­šti­na na Pri­mor­ju ko­ja je ne­raz­vi­je­na iako ras­po­la­že ogrom­nim i je­din­stve­nim re­sur­si­ma.
– Do­bar pe­ri­od in­ve­sti­ci­ja od 2006. go­di­ne do 2011. go­di­ne je stao i, na­ža­lost, ni­je­dan pro­je­kat ni­je re­a­li­zo­van. Slič­no je u Ma­le­si­ji, Kra­ji­ni, Pla­vu, Gu­si­nju i Ro­ža­ja­ma, pa se Al­ban­ci sve vi­še se­le u ino­stran­stvo. Taj trend mo­ra­mo za­u­sta­vi­ti – is­ta­kao je Haj­di­na­ga.
Da li bi Al­ban­ci da su oku­plje­ni na jed­noj li­sti ima­li vi­še uspje­ha na iz­bo­ri­ma i šta je raz­log vi­še­go­di­šnjih ozbilj­nih po­dje­la unu­tar al­ban­skog po­li­tič­kog ko­ru­pu­sa?
– Ne­sum­nji­vo je da bi­smo uje­di­nje­ni bi­li va­žan po­li­tič­ki fak­tor i iz­vje­sno ima­li tri po­sla­ni­ka, što zna­či i svoj klub u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Upra­vo je Fat­mir Đe­ka, pred­sjed­nik De­mo­krat­ske par­ti­je, či­ji sam ja dio, po­kre­nuo ini­ci­ja­ti­vu za pra­vlje­nje za­jed­nič­ke plat­for­me al­ban­skih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, a oni su je de­za­vu­i­sa­li. Da­kle, prak­tič­no je ne­mo­gu­ća sa­rad­nja sa oni­ma ko­ji­ma su ne­ki dru­gi bli­ži od Al­ba­na­ca, ko­ji se u po­li­ti­ci ru­ko­vo­de mo­tom da dru­go­me na­či­nim šte­tu, a „ni­je va­žno što ću i ja od to­ga ima­ti ne­što lo­še“. No, mi smo svoj dio po­sla oba­vi­li.
Na­ša ko­a­li­ci­ja „Sa jed­nim ci­ljem” oku­plja naj­ve­ći broj al­ban­skih stra­na­ka i po­li­tič­kih gru­pa­ci­ja na ovim iz­bo­ri­ma i vje­ru­jem da je to ga­ran­ci­ja uspje­ha.
Vje­ru­je­te li da će Tu­zi po­sta­ti sa­mo­stal­na op­šti­na u do­gled­no vri­je­me?
– Uvje­ren sam da je to le­gi­tim­no pra­vo gra­đa­na Ma­le­si­je, sa mje­snim cen­trom Tu­zi. Oni tra­že ono što su ne­ka­da ima­li, ono što im pri­pa­da.
Pro­šli smo i ne­ke eks­pe­ri­men­tal­ne fa­ze da bi­smo do­šli do to­ga i sa­svim je pri­rod­no da ti po­no­sni lju­di ko­nač­no ima­ju taj že­lje­ni ste­pen lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Je­ste li sprem­ni na po­sti­zbor­nu sa­rad­nju s DPS-om?
– Mi smo uvi­jek tra­ži­li part­ne­re na dr­žav­nom ni­vou sa ko­ji­ma bi­smo mo­gli da ostva­ri­mo ci­lje­ve i re­a­li­zu­je­mo pro­jek­te ko­ji su u za­jed­nič­kom in­te­re­su. I na Bal­ka­nu je već po­sta­lo de­mo­krat­sko pra­vi­lo da ma­nji­ne bu­du dio vla­sti. To je slu­čaj i sa Cr­nom Go­rom.
Po­seb­no se to od­no­si na one sa ko­ji­ma di­je­li­mo iste, evro­a­tlant­ske vri­jed­no­sti i is­kre­nu že­lju da nas Al­ban­ce pri­hva­te kao rav­no­prav­ne gra­đa­ne.M. KNE­ŽE­VIĆ


Što obe­ća­mo to i re­a­li­zu­je­mo

Ko­je će bi­ti va­še glav­ne po­ru­ke u pre­o­sta­lom di­je­lu kam­pa­nje?
– Na­ša glav­na po­ru­ka bi­ra­či­ma je da ono što obe­ća­mo to i re­a­li­zu­je­mo. Po­li­tič­ko dje­lo­va­nje su­bje­ka­ta ko­ji či­ne ovu ko­a­li­ci­ju (De­mo­krat­ska par­ti­ja, De­mo­krat­ski sa­vez u Cr­noj Go­ri, Gra­đan­ska ini­ci­ja­ti­va i Gra­đan­ski po­kret „Per­spek­ti­va”) to ne­sum­nji­vo po­tvr­đu­je. Na­da­lje, mi zna­mo sa­ra­đi­va­ti, oku­plja­ti, a ne raz­dva­ja­ti, igra­ti na du­ge sta­ze.
Ima­mo do­bre kon­tak­te u ze­mlji i ino­stran­stvu i do­volj­no is­ku­stva da re­al­no pro­cje­nju­je­mo do­ga­đa­je. I mo­žda naj­va­žni­je: gra­đa­ni­ma smo uvi­jek bi­li na uslu­zi i znam da oni to vi­so­ko vred­nu­ju.