Ma­na­stir Bi­je­la kod Šav­ni­ka, je­dan je od svje­ti­o­ni­ka srp­ske pra­vo­slav­ne vje­re i kul­tu­re to­kom vje­ko­va. Ove go­di­ne sve­ti­nja sla­vi ve­li­ki ju­bi­lej – 1.000 go­di­na po­sto­ja­nja. Mno­gi su svje­do­ci i mno­ga pam­će­nja o po­di­za­nju ovo­ga hra­ma ko­ji se ve­zu­je za Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, kao jed­nog od ve­li­kih pri­lo­žni­ka. S ko­lje­na na ko­lje­no se pre­no­si pre­da­nje da su ma­na­stir Bi­je­lu gra­di­li knez Vu­lo­vić iz Bi­je­le, ban Ko­zli­na iz Tu­ši­ne uz bo­gat pri­log Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra. U to vri­je­me je ban Ko­zli­na upra­vljao Drob­nja­kom. Vu­lo­vi­ći su ži­vje­li u Bi­je­loj i ka­da se gra­dio Ma­na­stir Mo­ra­ča, je­dan od Vu­lo­vi­ća je po­nio pri­log iz Bi­je­le za Mo­ra­ču, po­lo­vi­nom 13. vi­je­ka. Grad­nja ovo­ga ma­na­sti­ra se ve­zu­je u spo­men bit­ke pro­tiv Bu­ga­ra, ko­ji su pre­ga­zi­li sve srp­ske ze­mlje i do­šli do ri­je­ke Ta­re, gdje su ih sa­če­ka­li i po­tu­kli Drob­nja­ci oko 1002. go­di­ne.
Ove go­di­ne je hi­lja­du go­di­na od pre­sta­vlje­nja Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, jed­nog od kti­to­ra ma­na­sti­ra, sto­ga su sma­tra­li da pre­ma pre­da­nju obi­lje­že i hi­lja­du­go­di­šnji­cu po­sto­ja­nja ma­na­sti­ra Bi­je­la.
– Za ob­no­vu je osta­lo da se ura­di zvo­nik i da se za­vr­ši zid oko ma­na­sti­ra, ko­ji je ve­ćim di­je­lom go­tov. U po­čet­ku ob­no­ve ma­na­sti­ra po­ma­ga­la je i dr­ža­va, a vje­ro­vat­no je sa­da te­ška si­tu­a­ci­ja i u dr­ža­vi te je iz­o­sta­la po­moć od nje zad­njih go­di­na. Ma­na­stir je imao vre­me­nom pre­ko tri i po mi­li­o­na kva­drat­nih me­ta­ra svo­je ze­mlje, a sa­da je­dva oko če­ti­ri sto­ti­ne hi­lja­da kva­drat­nih me­ta­ra. Ve­li­ka je šu­ma od­u­ze­ta i mno­gi pa­šnja­ci bez ika­kve na­dok­na­de kao da to ni­je svo­ji­na ove Sve­te Bo­ži­je ku­će. Ne obra­ća se ni­ka­kva pa­žnja na za­htje­ve po­vra­ća­ja imo­vi­ne ili bi­lo ka­kvog do­go­vo­ra oko bi­lo ka­kve na­dok­na­de – ka­že ar­hi­man­drit Isa­i­ja Kr­go­vić, igu­man ma­na­sti­ra Bi­je­la.
Pri­la­zni put do ma­na­sti­ra je u do­sta lo­šem sta­nju. Pre­go­va­ra­ju sa nad­le­žni­ma iz op­šti­ne Šav­nik, da će na­lo­ži­ti ovih da­na na­si­pa­nje pu­ta do ma­na­sti­ra, ka­ko bi go­sti mo­gli da do­đu po kva­li­tet­nom ma­ka­da­mu.
– Mo­že da se uklju­či ko god ima do­bru vo­lju da po­mog­ne a mi će­mo se tru­di­ti da bu­de­mo do­bri do­ma­ći­ni – po­ru­čio je igu­man,
Do­na­ci­je se mo­gu sla­ti na ži­ro-ra­čun: Srp­ski pra­vo­slav­ni ma­na­stir Bi­je­la, 520-3157-13, sa na­zna­kom za ju­bi­lej.
R.K.


Sa­da­šnju cr­kvu gra­dio Va­so Po­ro­bić

Ar­hi­man­drit Isa­i­ja Kr­go­vić, igu­man ma­na­sti­ra Bi­je­la, pod­sje­ća i na na­rod­no pre­da­nje da je ovom ma­na­sti­ru ca­ri­ca Mi­li­ca pri­lo­ži­la iko­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce.
– Ali, ta iko­na, na­ža­lost, ni­je do­šla do nas. Drob­njak, Ono­gošt i Pi­va je pri­pa­da­la kne­zu La­za­ru na upra­vu od 1374. go­di­ne, ko­ji je bo­ga­to ob­da­rio ovaj ma­na­stir. Već 1656. go­di­ne ima­mo pi­sa­nu knji­gu „Pi­sah gre­šni Ni­ki­for u ma­na­sti­ru Bi­je­la pri hra­mu Sve­to­ga Ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja...” ko­ja se sa­da na­la­zi u Ki­je­vu. Kroz vri­je­me ma­na­stir­ska cr­kva je vi­še pu­ta ru­še­na, što od ne­pri­ja­te­lja vje­kov­nih to i od po­ro­znog ze­mlji­šta. Od 1705. do 1735. go­di­ne bio je igu­man Mak­sim ko­ji je ob­no­vio ma­na­stir, am­bar, vo­de­ni­cu, ku­pio knji­ge i sve­šte­ne ode­žde za slu­žbu i ka­že se da je ukra­sio cr­kvu, to zna­či da je fre­sko­pi­sao cr­kvu, ali ne­du­go po­sli­je Tur­ci su je po­ru­ši­li i za­pa­li­li 1840. po­sli­je ma­lo vi­še od sto go­di­na. Sa­da­šnju cr­kvu gra­dio je Va­so Po­ro­bić, on je ko­pao te­melj i po­bio ko­lje i po­čeo ra­di­ti 14. sep­tem­bra 1886. go­di­ne i ra­đe­na je ma­nja od sta­re cr­kve. Za­vr­še­na je do­sta br­zo, ka­ko pi­še iz­nad vra­ta ,,Po­no­vi se ma­na­stir Sve­tog Ge­or­gi­ja za vla­de knja­za Ni­ko­le Pr­vog pri mi­tro­po­li­ti G. Mi­tro­fa­nu na­sto­ja­telj Di­o­ni­si­je Glo­đa­ja go­di­ne 1887” – ka­že otac Isa­i­ja.


Ko­na­ke osve­štao Jo­a­ni­ki­je

Od 1992. go­di­ne otac Isa­i­ja po­čeo je da obi­la­zi Drob­njak po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja, a od 1997. go­di­ne po­če­la je ob­no­va ko­na­ka ko­ji je sru­šen 1941.
– Ob­no­vljen je ko­nak iz te­me­lja i osve­štao ga je 2000. epi­skop Jo­a­ni­ki­je. I dru­gi ko­nak sa ra­di­o­ni­ca­ma je po­dig­nut. Cr­kva je omal­te­ri­sa­na, ba­krom je krov po­kri­ven, na­ba­vlje­na su tri no­va zvo­na, cr­kva je fre­sko­pi­sa­na i ure­đe­na ka­ko do­li­ku­je. Na­ba­vlje­ne su knji­ge za slu­žbu, opet se do­la­zi u cr­kvu gdje se re­dov­no slu­žba odr­ža­va, kr­šta­va se i vjen­ča­va kao ne­kad – is­pri­čao je igu­man.