PI­ŠE: Mi­loš K. Vo­ji­no­vić, dipl. inž. šu­mar­stva


Is­tra­ži­va­či Po­li­teh­nič­kog uni­ver­zi­te­ta u Va­len­si­ji, u sa­rad­nji sa IAM i DI­SCA in­sti­tu­tom, ba­vi­li su se is­tra­ži­va­njem pa­ra­me­ta­ra: pre­đe­na uda­lje­nost, du­ži­na le­ta, pro­sječ­na i mak­si­mal­na br­zi­na le­ta. Pre­ma po­da­ci­ma iz stu­di­je, 54 od­sto in­se­ka­ta mo­glo je le­tje­ti ma­nje od 100 m, 36 od­sto in­se­ka­ta le­tje­lo je iz­me­đu 100 i 5.000 m, a 10 od­sto in­se­ka­ta mo­glo je le­tje­ti vi­še od 5.000 m. Po­je­di­ni in­sek­ti mo­gli su le­tje­ti i do se­dam ki­lo­me­ta­ra. Ve­ći­na in­se­ka­ta mo­gla je le­tje­ti do 500 m.
Na­uč­ni­ci iz Ka­li­for­ni­je i Sa­u­dij­ske Ara­bi­je ba­vi­li su se slič­nim is­tra­ži­va­njem i do­šli do po­da­ta­ka da oko 30 od­sto od­ra­slih in­se­ka­ta mo­že le­tje­ti na uda­lje­no­sti do je­dan ki­lo­me­tar, 40 od­sto mo­glo je le­tje­ti vi­še od 10 km, a ne­ki su le­tje­li čak 50 km za 24 sa­ta. Ak­tiv­nost le­te­nja naj­vi­še je bi­la iz­ra­že­na da­nju, od ra­nih ju­tar­njih sa­ti.
Je­dan in­se­kat mo­gao je oba­vi­ti naj­vi­še pet le­to­va mak­si­mal­nog tra­ja­nja do 30 mi­nu­ta. Du­ži­na le­ta se po­ve­ća­va­la sa dnev­nom tem­pe­ra­tu­rom (15-35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih) ta­ko da su mak­si­mal­ni do­met ima­li pri tem­pe­ra­tu­ri od 35 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa.
Ove in­for­ma­ci­je su od ve­li­kog zna­ča­ja za po­bolj­ša­nje upra­vlja­nja šte­to­či­nom i efi­ka­sni­jim mje­ra­ma kon­tro­le.
Simp­to­mi šte­te mo­gu se ot­kri­ti vi­zu­el­no, ču­lom slu­ha i ču­lom mi­ri­sa:
- na mje­stu ore­zi­va­nja gra­na mo­gu se vi­dje­ti tu­ne­li
- ču­je se zvuk glo­da­nja dr­ve­ta
- iz tu­ne­la iz­la­zi gu­sta ka­fe­na teč­nost ko­ja smr­di
- sa­žva­ka­ni osta­ci bilj­ke na­la­ze se u i oko otvo­ra tu­ne­la
- od­ba­če­ni omot lu­ta­ka i mr­tve od­ra­sle je­din­ke na­la­ze se oko za­ra­že­nog sta­bla
- lo­mlje­nje sta­bla i oba­ra­nje kru­ne u slu­ča­ju te­ške i du­ge iz­lo­že­no­sti na­pa­du in­sek­ta
- su­še­nje ostat­ka sta­bla
In­fek­ci­ja se mo­že utvr­di­ti pri­ruč­nim sred­stvi­ma: en­do­sko­pom, ubo­dom oštrim pred­me­tom u ka­nal, opre­mom za po­ja­ča­nje zvu­ka (slu­ša­li­ce u me­di­ci­ni), va­đe­njem uzor­ka iz gor­njeg di­je­la sta­bla Pre­sle­ro­vim svr­dlom...
Tu­ne­li i osta­ci ča­u­re u gra­ni pal­me-su­še­nje gra­na i po­vi­ja­nje: voj­ni obje­kat Le­pa­ta­ne
Od­ra­sli in­sek­ti su ak­tiv­ni to­kom či­ta­ve go­di­ne. Naj­ve­ći ulov in­se­ka­ta u zam­ka­ma sa mam­ci­ma fe­ro­mo­na i agru­ma ostva­ren je u mje­se­ci­ma ok­to­bru i no­vem­bru. Naj­bo­lje re­zul­ta­te da­le su zam­ke u ko­ji­ma su ko­ri­šće­ni fe­ro­mo­ni u kom­bi­na­ci­ji sa mam­ci­ma hra­ne (plod ana­na­sa, plod ur­me, plod ba­na­ne, ja­bu­ka, me­ki di­je­lo­vi sta­bla pal­me, ko­ko­sa, še­ćer­ne tr­ske). Zam­ke se tre­ba­ju mi­je­nja­ti sva­kih 10-15 da­na.
Su­še­nje ve­ćeg bro­ja gra­na isto­vre­me­no, si­gu­ran je znak da je sta­blo ugro­že­no, da mu pri­je­ti pot­pu­ni pre­kid snab­di­je­va­nja hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma od ko­ri­je­na do gra­na, a ti­me i ugi­nu­će.
Pal­min sur­laš se od po­ja­ve na pri­mor­ju 2012. go­di­ne odo­ma­ćio. Za če­ti­ri go­di­ne on pred­sta­vlja ozbilj­nu pri­jet­nju da uni­šti­ti sva sta­ra sta­bla ka­nar­ske pal­me. Na­či­na za uni­šta­va­nje ovog na­pa­sni­ka ipak ima.
Pre­ven­tiv­ne: Tre­ti­ra­nje sta­ba­la pal­me in­sek­ti­ci­dom, ko­ri­šće­njem spre­ja ili pr­ska­njem; Za­šti­ta ra­na na zdra­vom sta­blu u ci­lju spre­ča­va­nja in­sek­ta da na­pra­vi ka­nal (pe­peo, ci­me­nat, in­sek­ti­ci­di). Tre­ti­ra­nje mla­di­ca in­sek­ti­ci­dom (u ra­sad­ni­ci­ma)
Re­pre­siv­ne - li­je­če­nje za­ra­že­nih sta­ba­la: ubri­zga­va­njem se­lek­tiv­nog in­sek­ti­ci­da u sta­blo;
mi­kro­ta­la­si­ma; na­di­mlja­va­njem; uni­šta­va­njem za­ra­že­nih pal­mi. Pal­min sur­laš ima svo­je pri­rod­ne ne­pri­ja­te­lje me­đu ne­kim in­sek­ti­ma (sip­ci, gri­nje, ose na­je­zni­ce), bak­te­ri­ja­ma, glji­va­ma, vi­ru­si­ma i pti­ca­ma. Me­đu­tim, ovi pri­rod­ni ne­pri­ja­te­lji ne mo­gu zna­čaj­ni­je uti­ca­ti na broj­no sta­nje sur­la­ša.
Pal­min sur­laš ni­je i ne mo­že bi­ti sa­mo pro­blem lo­kal­ne za­jed­ni­ce i nje­nog ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća. On mo­ra bi­ti tre­ti­ran kao pro­blem dr­ža­ve Cr­ne Go­re, ze­ma­lja u okru­že­nju (Al­ba­ni­je i Hr­vat­ske) ali i Evro­pe.
Ak­ci­o­ni plan za era­di­ka­ci­ju i su­zbi­ja­nje cr­ve­nog sur­la­ša pal­mi ko­ji je do­ni­je­lo Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja u no­vem­bru 2012. go­di­ne ni­je dao oče­ki­va­ne re­zul­ta­te. In­se­kat se za pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne odo­ma­ćio na či­ta­vom pri­mor­ju i ni­je su­zbi­jen. Ne­ke od­red­be ovog pla­na, s ob­zi­rom na ne­do­sta­tak do­volj­no in­for­ma­ci­ja o sa­moj šte­to­či­ni i sa­vre­me­nim me­to­da­ma bor­be u vri­je­me do­no­še­nja, tre­ba­lo bi pro­mi­je­ni­ti ili uki­nu­ti. Ipak, on mo­že bi­ti do­bra po­la­zna osno­va za do­no­še­nje no­vog ak­ci­o­nog pla­na.
Mje­re za su­zbi­ja­nja pal­mi­nog sur­la­ša su:
1. Ubri­zga­va­nje (in­jek­ti­ra­nje) se­lek­tiv­nih in­sek­ti­ci­da u va­sku­lar­ni si­stem sta­bla.
Ova mje­ra da­je re­la­tiv­no br­ze i vi­dlji­ve re­zul­ta­te. Njo­me se uni­šta­va­ju sve lar­ve i od­ra­sli in­sek­ti ko­ji se hra­ne tki­vom sta­bla. Pe­ri­od za­šti­te po­treb­no je spro­vo­di­ti ak­tiv­no 2-3 go­di­ne. Ob­zi­rom da in­sek­ti­ci­di u sta­blu ima­ju dej­stvo oko tri mje­se­ca, injek­ti­ra­nje ili za­mje­na pa­tro­na sa in­sek­ti­ci­di­ma se tre­ba vr­ši­ti če­ti­ri pu­ta go­di­šnje i tra­ja­ti sve dok se ovaj in­se­kat u pot­pu­no­sti ne uni­šti na pro­sto­ru Cr­ne Go­re i Me­di­te­ra­na. Sa­ma mje­ra je bez­o­pa­sna po čo­vje­ka i to­plo­krv­ne ži­vo­ti­nje. Zah­ti­je­va stru­čan i od­go­vo­ran rad uz vo­đe­nje ured­ne evi­den­ci­je o pri­mje­ni na sva­kom po­je­di­nač­nom sta­blu. Do­vo­di do pot­pu­nog opo­rav­ka i re­vi­ta­li­za­ci­je ma­nje na­pad­nu­tih sta­ba­la. Pri­mje­na je jed­no­stav­na i mo­gu je uz kra­ću obu­ku spro­vo­di­ti za­po­sle­ni u ko­mu­nal­nim pred­u­ze­ći­ma i gra­đa­ni.
Ne­do­sta­ci: ubri­zga­ni in­sek­ti­cid ne mo­že do­spje­ti u mr­tvo, sa­žva­ka­no tki­vo sta­bla u ko­me su smje­šte­ne lut­ke (ko­ko­ni). Dio od­ra­slih in­se­ka­ta mo­že pre­ži­vje­ti tret­man i kroz otvor na­pu­sti­ti sta­blo do­ma­ći­na i na­sta­ni­ti se na dru­go, zdra­vo sta­blo pal­me.
NA­STA­VI­ĆE SE