PI­ŠE: Mi­loš K. Vo­ji­no­vić, dipl. inž. šu­mar­stva


Cr­ve­ni sur­laš pal­mi – Rhynchop­ho­rus fer­ru­gi­ne­us oli­vi­er pri­pa­da re­du Co­le­op­te­ra (tvr­do­kril­ci). Do sa­da je opi­sa­no pre­ko 250.000 vr­sta ovog re­da. Ve­ći­na su bi­ljo­žde­ri i kao ta­kvi ve­o­ma opa­sni za šum­sku i po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju. Pred­nji par kri­la po­kri­va im ti­je­lo od­o­zgo i mo­di­fi­ko­van je u čvr­sta po­kril­ca. Is­pod po­kri­la­ca smje­šte­na su mem­bra­no­zna zad­nja kri­la.
Svr­stan je u fa­mi­li­ju Cur­cu­li­o­ni­dae (sur­la­ši, pi­pe) ko­ji ima­ju sle­de­će za­jed­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke: gla­va in­se­ka­ta je pro­du­že­na u sur­lu sa sna­žnim vi­li­ca­ma. Usni apa­rat slu­ži za gric­ka­nje. Kod ve­ći­ne vr­sta zad­nja kri­la su za­kr­žlja­la zbog če­ga ne mo­gu da le­te.
Pot­fa­mi­li­ja Rhyncha­e­ni­des (du­go­sur­la­ste pi­pe) ko­joj pri­pa­da pal­min sur­laš sa ro­do­vi­ma Hylo­bi­us (ve­li­ki bo­rov sur­laš); Pis­so­des (ma­li bo­rov sur­laš, smr­čin sur­laš, je­lin sur­laš); Crypto­rrhynchus (jo­vin sur­laš); Mag­da­lis (ma­li bo­ro­vi sur­la­ši); Or­che­stes (sur­la­ši li­sta li­šća­ra) i Ba­la­ni­nus (ži­šci sje­me­na hra­sta, li­je­ske, ke­ste­na) svr­sta­va­ju se me­đu naj­ve­će šte­to­či­ne u šu­mar­stvu i hor­ti­kul­tu­ri. Pal­min sur­laš sma­tra se za lo­šeg le­ta­ča.
Cr­ve­ni sur­laš pal­mi svo­je pri­rod­no sta­ni­šte imao je u Azi­ji, oda­kle se ras­pro­stra­nio na osta­le kon­ti­nen­te. U Evro­pu je uni­jet de­ve­de­stih go­di­na: Špa­ni­ja (1995), Fran­cu­ska i Ita­li­ja (2004), Grč­ka i Tur­ska (2005), Ki­par (2006), Por­tu­ga­li­ja (2007), Slo­ve­ni­ja (2009).
Nje­go­vo pri­su­stvo za­pa­že­no je u Al­ba­ni­ji 2009. go­di­ne, a u Hr­vat­skoj 2011. go­di­ne. U Cr­noj Go­ri pr­vi put je ot­kri­ven na pod­ruč­ju Ul­ci­nja u ok­to­bru 2012. go­di­ne ka­da su sa­ku­plje­ni uzor­ci ošte­će­nih li­sto­va pal­mi, ko­ko­ni sa lar­va­ma i od­ra­sli in­sek­ti (ima­ga). Za če­ti­ri go­di­ne in­sekt se odo­ma­ćio u svim op­šti­na­ma na pri­mor­ju na­pa­da­ju­ći uglav­nom sta­ra, od­ra­sla sta­bla ka­nar­ske pal­me.
Naj­po­zna­ti­ji do­ma­ći­ni pal­mi­nog sur­la­ša su:
– zdra­va sta­bla ka­nar­ske pal­me (Pho­e­nix ca­na­ri­en­sis) i Bi­smar­kia no­bi­lis
– rje­đe Pho­e­nix dactyli­fe­ra (ur­ma), Co­cus nu­ci­fe­ra (ko­ko­so­va pal­ma), Was­hing­to­nia ro­bu­sta, La­ta­nia, Roysto­nea i dr.
– Ošte­će­na sta­bla Sa­bal pal­met­to
Pal­min sur­laš la­ko se pre­po­zna­je po usnom apa­ra­tu is­tu­re­nom na­pri­jed. Mo­že da po­ra­ste i do 40mm.
NA­STA­VI­ĆE SE


In­se­kat ima če­ti­ri fa­ze raz­vo­ja: ja­je, lar­va, lut­ka, ima­go

U me­kom tki­vu dr­ve­ta žen­ka po­la­že 127 do 276 ja­ja (ovaj broj mo­že va­ri­ra­ti) iz ko­jih se iz­le­že 55-78 od­sto lar­vi. Za nji­ho­vo iz­li­je­ga­nje po­treb­na je mi­ni­mal­na tem­pe­ra­tu­ra od 10 ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih. Pe­ri­od in­ku­ba­ci­je tra­je 3-5 da­na. Sta­di­jum lar­ve tra­je 35-60 da­na. Lar­ve su bez no­gu, bli­je­do žu­te sa sme­đom gla­vom. Ne­ke do­sti­žu du­ži­nu od 50mm. Sta­di­jum lut­ke tra­je 18-33 da­na. Lut­ka mo­že da op­sta­ne na tem­pe­ra­tu­ri ve­ćoj od nu­la ste­pe­ni Cel­zi­ju­so­vih. Od­ra­stao in­se­kat (ima­go) ži­vi 48-82 da­na. Žen­ke ži­ve 70-75 da­na. Du­ži­na ima­ga va­ri­ra, a ne­ki mo­gu do­sti­ći i 40mm. U to­ku go­di­ne pal­min sur­laš ima tri ge­ne­ra­ci­je to­kom ko­jih se vr­ši vi­še pre­o­bra­ža­ja: od­ra­stao in­se­kat gra­di ka­nal u me­kom tki­vu sta­bla, naj­če­šće na mje­stu gdje su pre­re­za­ne gra­ne pri­li­kom ore­zi­va­nja ili u ra­na­ma na de­blu dr­ve­ta kao na fo­to­gra­fi­ji is­pod.
Vla­snik je iz­vr­šio ore­zi­va­nje do­njih, zdra­vih gra­na sta­bla u pro­lje­će 2016. go­di­ne kao mje­ru nje­ge. U av­gu­stu je za­pa­zio da su gra­ne po­če­le da žu­te, za­tim da se lo­me i pa­da­ju na ze­mlju. Iz njih su iz­la­zi­le bli­je­do žu­te lar­ve i od­ra­sli in­sek­ti bra­on-cr­ven­ka­ste bo­je. Oba­vi­je­stio je fi­to­sa­ni­tar­nu in­spek­ci­ju na­kon če­ga je usli­je­di­la in­ter­ven­ci­ja i za­li­va­nje kru­ne sta­bla in­sek­ti­ci­dom.
Na dnu gra­na opa­lim sa sta­bla pal­me vi­de se ka­na­li u ko­ji­ma su bo­ra­vi­le lut­ke. Lar­ve in­sek­ta hra­ni­le su se me­kim tki­vom usled če­ga je do­šlo do pre­ki­da snab­di­je­va­nja hran­lji­vim ma­te­ri­ja­ma iz ko­ri­je­na. Gra­ne su pro­mi­je­ni­le bo­ju, iz­gu­bi­le vi­tal­nost, na­kon če­ga su pa­le na ze­mlju.