Pi­še: dr Vu­kić Ilin­čić


Na­mje­ra je­di­ni­ca San­džač­ke voj­ske bi­la je da ovla­da­ju Boj­nom nji­vom, Ulo­še­vi­nom i Le­pen­cem, a ne­pri­ja­telj po sva­ku ci­je­nu da po­vra­ti Raz­vrš­je i pro­ši­ri uspjeh iz mi­nu­log da­na. Iz­me­đu Ko­la­šin­ske bri­ga­de i je­di­ni­ca 6. pu­ka do­šlo je do bor­be u su­sre­tu. Smje­nji­va­li su se na­iz­mje­nič­no ju­ri­ši i kon­tra­ju­ri­ši. Ju­ri­ši su sla­ma­ni ja­kom va­trom iz dru­ge li­ni­je od­bra­ne. Od­stu­pa­nja ni­je mo­glo bi­ti, ni­ti se ima­lo ku­da od­stu­pa­ti. Sla­ma­njem jed­nog ju­ri­ša ot­po­či­njao je dru­gi. I ta­ko sve iz po­čet­ka.
U ta­kvim okol­no­sti­ma, ko­man­dant Ko­la­šin­ske bri­ga­de Mi­loš Me­de­ni­ca obra­tio se ko­man­dan­tu di­vi­zi­je Pe­tru Mar­ti­no­vi­ću, pred­la­žu­ći mu da in­ter­ve­ni­še po­ja­ča­njem iz re­zer­ve. Kao po­ja­ča­nje po­sla­te su tri če­te iz Drob­njač­kog re­zer­vnog ba­ta­ljo­na, je­dan ma­nji ba­ta­ljon pod ko­man­dom po­ruč­ni­ka Jef­ta Ru­ži­ća. Ovaj ba­ta­ljon su či­ni­le tri če­te: Ivič­ka, Ko­mar­ska i Pre­vi­ška, a imao je oko 200 bo­ra­ca.
Kad je Ru­ži­ćev ba­ta­ljon sti­gao na Boj­nu nji­vu, je­di­ni­ce ko­je su se na­la­zi­le na po­lo­ža­ji­ma ni­je­su bi­le sprem­ne za ju­ri­še, pa je Ru­žić sa svo­jim Drob­nja­ci­ma sam kre­nuo u ju­riš, či­me je ne­pri­ja­telj bio iz­ne­na­đen, ta­ko da su Drob­nja­ci za­u­ze­li pr­vu li­ni­ju fron­ta. Ru­žić se ni­je tu za­u­sta­vio, već je svom ba­ta­ljo­nu na­re­dio da se pri­pre­mi za no­vi ju­riš, U iz­da­toj za­po­vi­je­sti, po­red osta­log, ka­že: „Drob­nja­ci, pri po­la­sku obe­ća­smo ko­man­dan­tu di­vi­zi­je da će­mo osvo­ji­ti Boj­nu nji­vu. Po­gle­daj­te na de­snu stra­nu, ta­mo krv pro­li­je­va Ro­vač­ki ba­ta­ljon, ho­će­te li da ga da­nas iz­da­mo?”
Ne­pri­ja­telj je no­vim ju­ri­šem do te mje­re bio iz­ne­na­đen da su voj­ni­ci u op­štem me­te­žu po­če­li da na­pu­šta­ju i dru­gu li­ni­ju fron­ta. Osvo­je­na je Boj­na nji­va, ali sna­ge Drob­njač­kog po­lu­ba­ta­ljo­na bi­le su pre­vi­še ma­le da bi mo­gle na­sta­vi­ti go­nje­nje ne­pri­ja­te­lja. Ba­ta­ljon je imao „14 po­gi­nu­lih i 24 ra­nje­na voj­ni­ka i star­je­ši­ne”. Iako ni­je­su bi­li spo­sob­ni za no­ve na­pa­de, Drob­nja­ci su osta­li čvr­sto pri­ko­va­ni za osvo­je­ne po­lo­ža­je odo­li­je­va­ju­ći ne­pri­ja­telj­skim na­pa­di­ma.
Ko­la­šin­ska bri­ga­da je uspje­la da od­ba­ci ne­pri­ja­te­lja pre­ma Le­pen­cu. Ta­ko su stvo­re­ni uslo­vi za op­šti pro­tiv­na­pad ci­je­le di­vi­zi­je. Za­u­ze­ćem Boj­ne nji­ve, za Ko­la­šin­sku bri­ga­du ni­je ni­šta bi­lo ri­je­še­no, već je ključ bit­ke bio na Raz­vrš­ju. Ba­ta­ljo­ni Ko­la­šin­ske bri­ga­de či­ta­vog da­na su sa ne­pri­ja­te­ljem smje­nji­va­li ju­ri­še i kon­tra­ju­ri­še, ali se pri­tom te­ren­ska po­zi­ci­ja ni­je mi­je­nja­la. Kad je Ro­vač­ki ba­ta­ljon kre­nuo u si­lo­vit ju­riš, ne­pri­ja­telj se ipak po­ko­le­bao. Ge­ne­ral Raj­nel mo­rao je da uba­ci i po­sled­nju je­di­ni­cu iz re­zer­ve i lič­no pred­vo­di na­pad po­ko­le­ba­nih tru­pa. Ro­vač­ki ba­ta­ljon se sa­mo po­vu­kao na po­la­znu li­ni­ju i tu opet us­po­sta­vio ne­pro­boj­nu od­bra­nu.
Bje­lo­polj­ska bri­ga­da ni­je bi­la u te­ži­štu dej­sta­va, ali je ima­la od­go­vor­ne i slo­že­ne za­dat­ke – strikt­na kon­tro­la ri­je­ke Ta­re od Moj­kov­ca do Do­bri­lo­vi­ne, što je 6. i 7. ja­nu­a­ra u pot­pu­no­sti oba­vi­la.
Iz­vla­če­nje iz bor­be iz­vr­še­no je pod za­šti­tom mra­ka. Kra­jem da­na ( 7. ja­nu­a­ra 1916. u 21 čas), ko­man­dant Pr­ve san­džač­ke di­vi­zi­je Pe­tar Mar­ti­no­vić iz­dao je na­red­bu za po­vla­če­nje je­di­ni­ca iz re­jo­na bor­be­nih dej­sta­va na no­ve po­lo­ža­je, i to: Uskoč­ki ba­ta­ljon na Muč­ni­cu, Ko­la­šin­ska bri­ga­da na Pr­ži­šta, a Pr­vi i Tre­ći re­grut­ski ba­ta­ljon u re­jo­nu se­la Bje­lo­je­vi­ća.
„Re­zul­tat bo­ja 7. ja­nu­a­ra bio je: na­pad 205. land­šturm­ske bri­ga­de i bri­ga­de Švarc na moj­ko­vač­kom prav­cu – s na­mje­rom da za­u­zme Raz­vrš­je ni­je uspio. Austro­u­gar­ske sna­ge do­bi­le su ne­što u te­re­nu, ali je glav­ni po­lo­žaj Pr­ve san­džač­ke di­vi­zi­je: Maj­sto­ro­vi­na – Li­si­či­ne – Mje­de­no guv­no – Pr­ži­šta, sa­ču­van u cje­li­ni.”
Pro­dor pre­ko Moj­kov­ca uspje­šno je spri­je­čen i ne­pri­ja­telj­ske sna­ge ni­je­su bi­le u mo­guć­no­sti da po­no­ve na­pa­de.
(Na­sta­vi­će se)