Jav­ni dug Cr­ne Go­re pre­ma po­sled­njim zva­nič­nim po­da­ci­ma do­stup­nim jav­no­sti na kra­ju sep­tem­bra pro­šle go­di­ne iz­no­sio je 2,15 mi­li­­jar­di eura, od­no­sno 58,8 od­sto BDP-a, uklju­ču­ju­ći i de­po­zi­te u iz­no­su od 153 mi­li­o­na, što zna­či da je sva­ki od 625 hi­lja­da sta­nov­ni­ka tre­nut­no za­du­žen 3,44 hi­lja­de eura. Upr­kos to­me, Vla­da je u ovoj go­di­ni pla­ni­ra­la da se za­du­ži za do­dat­nih 667 mi­li­o­na eura, ko­li­ko iz­no­se ne­do­sta­ju­ća sred­stva u bu­dže­tu. Od tog iz­no­sa, na do­ma­ćem tr­ži­štu Vla­da će se za­du­ži­ti 10 mi­li­o­na, a iz po­zaj­mi­ca i kre­di­ta iz ino­stra­nih iz­vo­ra obez­bi­je­di­će do­dat­nih 657 mi­li­o­na eura, či­me će se za­du­že­nje sva­kog gra­đa­ni­na po­ve­ća­ti.
Za ot­pla­tu du­ga u na­red­noj go­di­ni pla­ni­ra­no je 393,2 mi­li­o­na eura, od če­ga se 309 mi­li­o­na od­no­si na ot­pla­tu glav­ni­ce du­ga ne­re­zi­den­ti­ma, 44,67 mi­li­o­na na ot­pla­tu du­ga re­zi­den­ti­ma, a 39 mi­li­o­na na ot­pla­tu du­ga iz pret­hod­nog pe­ri­o­da.
Po­sla­nik Zo­ran Mi­lja­nić (De­mos) sma­tra da je iz­nos du­ga po gla­vi sta­nov­ni­ka naj­bo­lji do­kaz da je vlast vo­di­la pot­pu­no neo­d­go­vor­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku.
– Naj­ve­ći broj po­te­za ve­za­nih za eko­nom­sku po­li­ti­ku bio je ka­ta­stro­fa­lan po gra­đa­ne, a pla­šim se da to ni­je kraj i da se ra­di o zva­nič­nim po­da­ci­ma, a ka­da je ova vla­da u pi­ta­nju uvi­jek po­sto­je i ne­zva­nič­ni po­da­ci, ta­ko da taj dug mo­že bi­ti i znat­no ve­ći, na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du od­re­đe­ne ga­ran­ci­je u de­se­ti­na­ma mi­li­o­na eura, ko­je vi­se u ovoj go­di­ni, ta­ko da će, naj­vje­ro­vat­ni­je, pa­da­njem na te­ret tih ga­ran­ci­ja na po­re­ske ob­ve­zni­ke dug po sta­nov­ni­ku bi­ti i ve­ći. Kao dr­ža­va smo već pre­šli do­zvo­lje­nih ma­strihtskih 60 pro­ce­na­ta du­ga ko­ji nas svr­sta­va u vi­so­ko za­du­že­ne ze­mlje, ne ra­ču­na­ju­ći dug za auto­put i ga­ran­ci­je ko­je će, naj­vje­ro­vat­ni­je u ovoj ili na­red­nim go­di­na­ma, zbog neo­d­go­vor­ne po­li­ti­ke Vla­de pa­da­ti na te­ret dr­ža­ve i gra­đa­na, ta­ko da, na­ža­lost, ne sa­mo u od­no­su na ono što se do sa­da de­ša­va­lo, ako se ne sta­ne na put sve­mu to­me i ako u naj­sko­ri­je vri­je­me ne do­đe do smje­ne ak­tu­el­ne vla­sti, na gra­đa­ne će pa­sti mno­go ve­ći te­ret ne­go što je to sa­da – nav­eo je Mi­lja­nić.
Po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) sma­tra da je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na kad Cr­na Go­ra vi­še ne­će mo­ći da se za­du­žu­je i ka­da će do­ći u pi­ta­nje li­kvid­nost jav­nog sek­to­ra, is­pla­ta pla­ta i pen­zi­ja i ka­da će dr­ža­va mo­ra­ti da pro­gla­si ban­krot.
– Da li će to bi­ti pro­gla­še­nje unu­tra­šnjeg ban­kro­ta, ka­da ne bu­de mo­gla da is­pla­ću­je pla­te u jav­nom sek­to­ru i pen­zi­je ili spolj­ni ban­krot, ka­da vi­še ne bu­de mo­gla da ser­vi­si­ra spolj­ni dug, jer ni­jed­na dr­ža­va ko­ja ima ova­kvu eko­nom­sku po­li­ti­ku nije uspje­la da iz­bjeg­ne ban­krot i du­žnič­no rop­stvo, ta­ko da ma­la eko­no­mi­ja sa uni­šte­nim re­al­nim sek­to­rom bez ika­kvog iz­la­za ne­ma ni­ka­kve šan­se – re­kao je on.
Me­do­je­vić je pod­sje­tio da je u 2006. go­di­ni, ka­da je na­stu­pio bum stra­nih inve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri, ko­ji je uglav­nom do­la­zio iz Ru­si­je i ka­da su in­ve­sti­ci­je iz­no­si­le mi­li­jar­du eura, BDP pao za 13 od­sto. To je, sma­tra, bio pr­vi znak da u struk­tu­ri do­ma­će pri­vre­de ne­što ni­je u re­du i da taj no­vac ne­sta­je u cr­nim ru­pa­ma pri­vred­nog si­ste­ma, u ko­rup­ci­ji, pra­nju nov­ca i kre­di­ti­ma bez ade­kvat­nog po­kri­ća, što je re­zul­ti­ra­lo ne­e­fi­ka­snim pri­vred­nim si­ste­mom, ogrom­nom bi­ro­kra­ti­jom, ko­ja je od ne­za­vi­sno­sti po­ra­sla za 120 od­sto, dok je sa dru­ge stra­ne broj za­po­sle­nih u re­al­nom sek­to­ru sma­njen za 77 od­sto.
– Ra­di se o neo­dr­ži­vom pri­vred­nom si­ste­mu u ko­jem je iz­voz sve­ga 9,6 od­sto BDP-a, u če­mu smo svjet­ski re­kor­de­ri po naj­ma­njoj sto­pi iz­vo­za. Svi struk­tur­ni de­fi­ci­ti po­kri­va­ju se za­du­ži­va­njem i Cr­na Go­ra ubr­za­no kre­će ka du­žnič­kom rop­stvu. Već ove go­di­ne pred­vi­đe­no je 75 mi­li­o­na eura ka­ma­ta, a ti tro­ško­vi su ve­ći ne­go ka­pi­tal­ni bu­džet, ako od­bi­je­mo tro­ško­ve za auto­put – re­kao je on.
Me­do­je­vić je is­ta­kao da se ra­di o za­bri­nja­va­ju­ćim po­ka­za­te­lji­ma da se ve­o­ma ni­zak ni­vo ži­vot­nog stan­dar­da odr­ža­va po­zaj­mi­ca­ma iz stra­nih iz­vo­ra što će, sma­tra, vr­lo br­zo do­ve­sti ban­kro­ta jav­nih fi­nan­si­ja i do du­žnič­kog rop­stva.
– Pa­ra­lel­no sa tim ra­ste ogrom­na ne­li­kvid­nost pri­vre­de i po­ka­zu­je da, ne sa­mo što se dr­ža­va fi­nan­si­ra iz spolj­nih stra­nih iz­vo­ra, ne­go iz­gle­da da se i pri­vat­na pred­u­ze­ća, od­no­sno taj­ku­ni ta­ko­đe fi­nan­si­ra­ju iz kre­di­ta ko­je uglav­nom ne vra­ća­ju, pri če­mu ne pla­ća­ju ni po­rez, ni oba­ve­ze pre­ma do­ba­vlja­či­ma, ta­ko da se dr­ža­va na­la­zi u dra­ma­tič­noj si­tu­a­ci­ji kri­ze ne­li­kvid­no­sti – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća, svi ra­ču­ni do­la­ze gra­đa­ni­ma kroz po­ve­ća­nje po­re­za, ak­ci­za i slič­no.
– Pla­ća­mo naj­sku­plje go­ri­vo u re­gi­o­nu, naj­sku­plji in­ter­net, naj­sku­plju stru­ju, lje­ko­vi iz uvo­za su tri pu­ta sku­plji ne­go u Sr­bi­ji, pa su već vi­dlji­ve po­sle­di­ce po­gre­šne eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­ja se za­sni­va na po­tro­šnji, ras­pro­da­ji re­sur­sa, go­mi­la­nju bi­ro­kra­ti­je i spolj­nom du­gu – ka­zao je Me­do­je­vić.
J.V.


Pri­ti­sak na ma­la pred­u­ze­ća

Po­re­ska upra­va će, sma­tra Me­do­je­vić, po­ve­ća­ti pri­ti­sak na zdra­vo je­zgro do­ma­će pri­vre­de, od­no­sno ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća, ko­jih je ma­li broj.
– Na njih će se vr­ši­ti pri­ti­sak da sve ono što ne mo­gu da na­pla­te od taj­ku­na, či­ji se du­go­vi uve­ća­va­ju, na­pla­te od ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća, ka­ja će na taj na­čin bi­ti gur­nu­ta u zo­nu si­ve eko­no­mi­je ili će vla­sni­ci bi­ti pri­mo­ra­ni da za­tva­ra­ju pred­u­ze­ća zbog ne­ren­ta­bil­nog po­slo­va­nja – re­kao je on is­ti­ču­ći da su po­treb­ne ra­di­kal­ne pro­mje­ne, za­šta je neo­p­hod­na smje­na vla­sti.