Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


Du­go po­sli­je ovih tra­gič­nih do­ga­đa­ja osta­la je mi­ste­ri­ja ka­ko i gdje je okon­čao mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Jo­a­ni­ki­je Li­po­vac ko­ga su par­ti­za­ni za­ro­bi­li u Slo­ve­ni­ji?
O to­me u Ope­ra­cij­skom dnev­ni­ku Osme cr­no­gor­ske pr­o­le­ter­ske bri­ga­de od 12. ma­ja 1945. go­di­ne, ko­ji je u Ce­lju pot­pi­sao ka­pe­tan Pe­ro Pe­ro­vić, iz­me­đu osta­log pi­še:
„Me­đu ne­pri­ja­telj­skim voj­ni­ci­ma pre­dao se i usta­ški ge­ne­ral, te još ne­ko­li­ko vi­ših ofi­ci­ra a uhva­će­ni su i iz­daj­ni­ci cr­no­gor­skog na­ro­da mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je i Sa­vo Vu­le­tić...”
Mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je Li­po­vac za­tim je spro­ve­den za Za­greb, kod ge­ne­ra­la Pe­ka Dap­če­vi­ća, ko­man­dan­ta Pr­ve ar­mi­je NOVJ. Dap­če­vić je o to­me hit­no iz­vi­je­stio Mi­lo­va­na Đi­la­sa, ko­ji je na­re­dio da se mi­tro­po­lit od­mah spro­ve­de za Be­o­grad. Na že­lje­znič­koj sta­ni­ci Top­či­der če­kao ga je lič­no Đi­las sa Va­si­li­jem Či­lem Ko­va­če­vi­ćem, pu­kov­ni­kom Ozne. Po­sli­je is­pi­ti­va­nja i mu­če­nja u Be­o­gra­du, mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je je po Đi­la­so­vom na­re­đe­nju ot­pre­mljen u vi­lu „Ma­ler” u Aran­đe­lov­cu.
Mi­ste­ri­ju šta se ta­mo sve do­ga­đa­lo i ka­ko je za­vr­šio mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Jo­a­ni­ki­je raz­ri­je­šio je 1985. go­di­ne Ra­do­ji­ca Ra­ka Iva­no­vić, ta­da već pen­zi­o­ni­sa­ni ma­jor ju­go­slo­ven­ske Ud­be, iz se­la Kr­ćev­ca kod Kra­gu­jev­ca.
U ve­o­ma is­crp­nom is­ka­zu Iva­no­vić, ko­ji je bio na­čel­nik Ozne za srez Ople­nač­ki, iz­me­đu osta­log, pri­ča:
„Do­bio sam kra­jem ma­ja 1945. go­di­ne od svog pret­po­sta­vlje­nog Slav­ka Ze­če­vi­ća,ve­o­ma po­vjer­ljiv za­da­tak da u vi­li „Ma­ler” u Aran­đe­lov­cu odem kod mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja, ko­ji je uhva­ćen u Slo­ve­ni­ji i po na­lo­gu Mi­lo­va­na Đi­la­sa do­ve­den ov­dje. Na­re­đe­no mi je da iz Jo­a­ni­ki­ja iš­ču­pam sve što zna o Dra­ži Mi­ha­i­lo­vi­ću i Cr­no­gor­skom na­ci­o­nal­nom ko­mi­te­tu. Ko­li­ko je čet­nič­kih gla­ve­ši­na po­bje­glo, gdje i u ko­je ze­mlje i ako ne mo­že­mo da ih iz­ve­de­mo pred sud, po­ša­lje­mo agen­te da ih po­bi­ju.”
Ka­da je sti­gao u vi­lu, Iva­no­vić se sje­ća da su mu do­ve­li iz­mu­če­nog čo­vje­ka, pod­bu­log od ba­ti­na. Po­što su mu do­ni­je­li i Jo­a­ni­ki­jev do­si­je on ga je otvo­rio i po­čeo da či­ta. U nje­mu je Mi­lo­van Đi­las do­slov­ce na­pi­sao:
„Ra­di se o jed­nom od naj­ve­ćih i naj­o­ko­re­li­jih ne­pri­ja­te­lja ko­mu­ni­zma, sa­rad­ni­ku ta­li­jan­skih oku­pa­to­ra i naj­bli­žem sa­rad­ni­ku zli­kov­ca Đu­ri­ši­ća, Sta­ni­ši­ća i Đu­ka­no­vi­ća. Or­ga­ni­zo­vao je na­rod Cr­ne Go­re da se po­vla­či u ino­stran­stvo. Tre­ba mu su­di­ti na­rod­ni sud a ako bu­de tre­ba­lo i po krat­kom po­stup­ku. On mo­že da uz­bur­ka jav­nost i ino­stran­stvo. Opre­zno sa njim.”
Ka­da ga je ka­pe­tan Iva­no­vić upi­tao da li je sve to isti­na što Đi­las pi­še o nje­mu, mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je mu je od­go­vo­rio: „Ka­ko ja sve to či­nio, ve­li­ki Bog mi su­dio.”
Jed­nog da­na dok je mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je još bo­ra­vio u vi­li do­šla je Spa­se­ni­ja Ca­na Ba­bo­vić, vi­so­ki par­tij­ski ru­ko­vo­di­lac, da ga obi­đe i tom pri­li­kom po­če­la je da ga vu­če za ko­su i bra­du. Re­kao sam joj, svje­do­či Iva­no­vić, da je to sra­mo­ta, a ona me je sa­mo po­gle­da­la i bi­je­sno na­pu­sti­la ku­ću.
U Aran­đe­lo­vac je 11. ju­na 1945. go­di­ne sti­gao i Mi­lo­van Đi­las sa Va­si­li­jem Či­lem Ko­va­če­vi­ćem. Do­ve­li su im mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja sa ko­jim su raz­go­va­ra­li vi­še od dva sa­ta. Tom pri­li­kom su ga, tvr­di Iva­no­vić, tu­kli i pso­va­li...
Slo­bo­dan Pe­ne­zić Kr­cun i Će­ća Ste­fa­no­vić do­šli su 15. ju­na da ga obi­đu i ni­je­su ga mal­tre­ti­ra­li .
Iva­no­vić pi­še da mu je tog da­na mi­tro­po­lit Jo­a­ni­ki­je re­kao:
„Znam ja, ka­pe­ta­ne, da živ odav­de ne­ću iza­ći, ali da znaš da sam bio bra­ni­lac srp­skog na­ro­da i da sam ga šti­tio od sva­kog zla.”
Tom pri­li­kom je mi­tro­po­lit ka­pe­ta­nu Iva­no­vi­ću pru­žio za­ve­žljaj u ko­me je bio pr­sten iz ko­jeg su od sil­nog pre­mla­ći­va­nja bi­li po­is­pa­da­li ka­men­či­ći, sa mol­bom da ga pro­sli­je­di nje­go­voj po­ro­di­ci.
Ko­nač­no, svje­do­či Ra­doj­i­ca Iva­no­vić, 18. ju­na iz Be­o­gra­da u Aran­đe­lo­vac sti­žu Va­si­li­je Či­le Ko­va­če­vić, je­dan ve­o­ma bru­ta­lan i si­rov čo­vjek, i Pa­vle Ba­lje­vić, ofi­cir Ozne. Pred­ve­če su iz­ve­li mi­tro­po­li­ta Jo­a­ni­ki­ja. Upi­tao sam Ko­va­če­vi­ća ku­da će sa njim? Od­go­vo­rio mi je: „Tu u Bu­ko­vik, pod­no Bu­ku­lje, gdje će mu bi­ti do­bro, a ti gle­daj svo­ja po­sla”.
(KRAJ)

Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529