Fi­nan­sij­ski si­stem Cr­ne Go­re je u pro­šloj go­di­ni bio sta­bi­lan, a ni­vo si­stem­skog ri­zi­ka umje­ren, uz pri­su­stvo ri­zi­ka ne­li­kvid­no­sti i ne­sol­vent­no­sti re­al­nog sek­to­ra, ko­ji su uti­ca­li na po­ve­ća­nje pri­ti­sa­ka u fi­skal­noj sfe­ri, sa­op­šte­no je na­kon ju­če­ra­šnje sjed­ni­ce Sa­vje­ta za fi­nan­sij­sku sta­bil­nost CBCG.
Sa­vjet je ju­če raz­ma­trao Iz­vje­štaj o ra­du za pro­šlu go­di­nu, u ko­jem je kon­sta­to­va­no da kre­dit­ni ri­zik u ban­kar­skom sek­to­ru, iako i da­lje pri­su­tan, bi­lje­ži opa­da­ju­ći trend.
U sfe­ri fi­skal­nog sek­to­ra, de­fi­cit te­ku­ćeg bu­dže­ta i dr­žav­ni dug, ka­ko je kon­sta­to­va­no, pre­va­zi­la­ze za­ko­nom pro­pi­sa­ne li­mi­te, pa je Vla­da re­a­go­va­la de­fi­ni­šu­ći i spro­vo­de­ći mje­re fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, ko­ji­ma su ni­voi tih ka­te­go­ri­ja sma­nje­ni u pro­šloj u od­no­su na 2015. go­di­nu.
– U pro­šloj go­di­ni su ostva­re­ni ve­ći pri­ho­di bu­dže­ta, dok su, sa dru­ge stra­ne, sma­nje­ni bu­džet­ski iz­da­ci kroz ogra­ni­ča­va­nje jav­ne po­tro­šnje. Iako pred­u­ze­te mje­re da­ju re­zul­ta­te, po­treb­na su da­lja fi­skal­na pri­la­go­đa­va­nja ka­ko bi se pri­sut­ni ri­zi­ci u ovoj sfe­ri sma­nji­li i do­sti­gao po­že­ljan ni­vo fi­skal­ne sta­bil­no­sti – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Pre­ma pro­cje­na­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ni­vo dr­žav­nog du­ga i de­fi­ci­ta te­ku­ćeg bu­dže­ta bi­će u pa­du od 2019. go­di­ne.
– Fi­nan­sij­ski ri­zi­ci se sma­nju­ju, ali su i da­lje pri­sut­ni na in­di­vi­du­al­nom ni­vou. Fi­nan­sij­ski re­zul­tat ba­na­ka na agre­gat­nom ni­vou je po­zi­ti­van, dok su li­kvid­nost i sol­vent­nost po­bolj­ša­ni i nji­ho­vi ni­voi su i da­lje zna­čaj­no iz­nad za­ko­nom pro­pi­sa­nog mi­ni­mu­ma. U od­no­su na go­di­nu ra­ni­je, go­to­vo sve po­zi­ci­je iz bi­lan­sa ba­na­ka bi­lje­že rast i to ukup­na ak­ti­va, de­po­zi­ti, kre­di­ti i ka­pi­tal – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju CBCG.
Ban­ke su, ka­ko je na­ve­de­no, i to­kom pro­šle go­di­ne, vo­di­le opre­znu po­li­ti­ku kre­di­ti­ra­nja re­al­nog sek­to­ra, osla­nja­ju­ći se pre­te­žno na sop­stve­na li­kvid­na sred­stva.
– Zna­ča­jan dio no­vog kre­di­ti­ra­nja je bio usmje­ren na re­struk­tu­ri­ra­nje i re­fi­nan­si­ra­nje po­sto­je­ćih kre­di­ta, što je po­zi­tiv­no uti­ca­lo na opo­ra­vak pri­vre­de. De­po­zi­ti ba­na­ka pre­ma­šu­ju ni­vo odo­bre­nih kre­di­ta, što po­tvr­đu­je po­da­tak da se oko 85 od­sto de­po­zi­ta ko­ri­sti u svr­he kre­di­ti­ra­nja pri­vre­de – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Ukup­ni kre­di­ti i po­tra­ži­va­nja ba­na­ka to­kom pro­šle go­di­ne bi­lje­že po­zi­tiv­ni trend, uz ostva­re­nje bla­gog ra­sta od 1,27 od­sto u od­no­su na 2015.
– Uče­šće ne­kva­li­tet­nih kre­di­ta u ukup­nim kre­di­ti­ma je sma­nje­no, ali je i da­lje iz­ra­že­no i upra­vo ta či­nje­ni­ca uslo­vlja­va oprez ba­na­ka ka­da je u pi­ta­nju no­vo kre­di­ti­ra­nje – na­ve­li su iz CBCG.
Ak­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe su, ka­ko je na­ve­de­no iz CBCG, upr­kos ten­den­ci­ji bla­gog pa­da i da­lje vi­so­ke i pred­sta­vlja­ju ba­ri­je­ru za opo­ra­vak pri­vre­de.
Sta­bil­nost ci­je­na u Cr­noj Go­ri, ka­ko su oci­je­ni­li, ni­je ugro­že­na iako je u pro­šloj go­di­ni za­bi­lje­žen de­fla­tor­ni trend u kre­ta­nju od­re­đe­nih ci­je­na.
Ci­je­ne alu­mi­ni­ju­ma su, na­vo­de, bi­lje­ži­le pad kon­ti­nu­i­ra­no to­kom pro­te­klih go­di­na, dok su se ci­je­ne go­ri­va sma­nji­va­le sve do de­cem­bra pro­šle go­di­ne ka­da je za­bi­lje­žen nji­hov rast od 3,3 od­sto.
– U na­red­nom pe­ri­o­du se oče­ku­je rast ci­je­na go­ri­va zbog uvo­đe­nja ak­ci­za, kao i zbog oče­ki­va­nog ra­sta ci­je­na si­ro­ve naf­te na svjet­skom tr­ži­štu – sma­tra­ju u CBCG.J.V.