Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va Tea Gor­janc Pre­le­vić upo­zo­ri­la je u iz­ja­vi za „Dan” da se u na­šoj dr­ža­vi kon­ti­nu­i­ra­no odr­ža­va sta­nje ne­ka­žnji­vo­sti za po­li­cij­sku tor­tu­ru, te da je ta­ko i u slu­ča­je­vi­ma pre­bi­ja­nja ci­vi­la u ok­to­bru pro­šle go­di­ne. Gor­jnac Pre­le­vić je ka­za­la da je is­kre­ne po­sve­će­no­sti ljud­skim pra­vi­ma, „di­rek­tor Upra­ve po­li­ci­je Slav­ko Sto­ja­no­vić bi od sra­mo­te zbog ma­ski­ra­nih kri­mi­na­la­ca u svo­jim re­do­vi­ma sam odav­no dao ostav­ku”.
– Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va ovih da­na po­ma­že da se pri­pre­me ustav­ne žal­be zbog kr­še­nja pra­va na dje­lo­tvor­nu is­tra­gu po­li­cij­ske tor­tu­re – re­kla je Gor­janc Pre­le­vić, po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na ljud­skih pra­va, 10. de­cem­bra.
Upo­zo­ri­la je da po pra­vi­lu ubi­stva osta­ju ne­ra­svi­je­tlje­na, i oči­gled­no se ne pred­u­zi­ma­ju sve ra­zum­ne mje­re da se ona ra­svi­je­tle.
– U slu­ča­je­vi­ma ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća, po­ku­ša­ja ubi­stva Tu­fi­ka Sof­ti­ća, ubi­stva Sr­đa­na Vo­ji­či­ća i naj­te­žih na­pa­da na no­vi­na­re ni­je­su pred­u­ze­to ono što je mo­ra­lo da se do­đe do iz­vr­ši­la­ca i na­lo­go­da­va­ca, pa je ta­ko po­seb­no pre­kr­še­no pra­vo na ži­vot, za­bra­na tor­tu­re, a sve sa traj­nim po­sle­di­ca­ma po slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja. Dr­ža­va ko­ja iskre­no dr­ži do ljud­skih pra­va mo­ra­la bi da pre­du­zme sve, uklju­ču­ju­ći i po­moć stra­nih struč­nja­ka, da se ostva­ri prav­da u svim tim slu­ča­je­vi­ma – na­gla­si­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Dis­kri­mi­na­ci­ja je, ka­ko na­vo­di, sve uoči­lji­vi­ja u ra­du dr­žav­ne upra­ve.
– Dr­ža­va je ser­vis, jav­na slu­žba, i nje­ni pri­pad­ni­ci ne smi­ju da se po­na­ša­ju ta­ko što ću­te, od­bi­ja­ju da pri­mi­je­ne pre­su­de su­da, in­si­sti­ra­ju na od­lu­ka­ma ko­je us­kra­ću­ju pra­va upr­kos pre­su­da­ma, a to je su­de­ći i po iz­vje­šta­ji­ma i mi­šlje­nji­ma om­bud­sma­na ras­pro­stra­nje­na po­ja­va. Uprav­na i in­spek­ci­ja ra­da mo­ra­ju da bu­du mno­go efi­ka­sni­je, umje­sto da gle­da­ju kroz pr­ste. To su pr­ve slu­žbe za vra­ća­nje po­vje­re­nja u dr­žav­nu upra­vu. Oče­ku­jem od no­ve vla­de da obez­bi­je­di to po­vje­re­nje – za­klju­ču­je Gor­janc Pre­le­vić.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma za ljud­ska pra­va u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Pe­tar Đu­ka­no­vić is­ti­če ka­ko je ne­pri­hva­tlji­vo da se ne pri­mje­nju­je us­po­sta­vlje­no za­ko­no­dav­stvo. On sma­tra da je ne­pri­hva­tlji­vo i da in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve pro­mo­ci­jom i za­šti­tom ljud­skih pra­va vi­še po­vla­đu­ju sta­vo­vi­ma jav­no­sti umje­sto da ih svo­jim dje­lo­va­njem mi­je­nja­ju i una­pre­đu­ju u smi­slu ve­će to­le­rant­no­sti i otvo­re­no­sti. Ipak, ka­ko ka­že, u okvi­ru in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra tre­ba­lo bi is­ta­ći dje­lo­va­nje in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da, ko­ji je ko­nač­no pri­sut­ni­ji i u jav­no­sti kroz sa­mo­stal­ne is­tu­pe i ini­ci­ja­ti­ve.
– Vi­sok ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je pre­ma od­re­đe­nim gru­pa­ma, kao što su LGBT oso­be, Ro­mi, že­ne, oso­be sa in­va­li­di­te­tom, obo­lje­li od si­de i za­ra­že­ni HIV-om zah­ti­je­va­ju da­lje i sna­žni­je dje­lo­va­nje ka sma­nje­nju ra­nji­vo­sti i mar­gi­na­li­za­ci­je ovih gru­pa u dru­štvu – sma­tra Đu­ka­no­vić.
Is­tra­ži­va­nje per­cep­ci­je dis­kri­mi­na­ci­je i ho­mo­fo­bi­je, ko­je je CGO spro­veo u fe­bru­a­ru na vrh li­ste naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­jih gru­pa sta­vlja i si­ro­ma­šne i sta­re oso­be, o ko­ji­ma se za­pra­vo ja­ko ma­lo i go­vo­ri.
M.S.


U (ne)mi­lo­sti po­je­di­na­ca

Di­rek­to­ri­ca Udru­že­nja mla­dih sa hen­di­ke­pom Ma­ri­na Vu­ja­čić is­ti­če da oso­be s in­va­li­di­te­tom ne­ma­ju raz­lo­ga da sla­ve dan ljud­skih pra­va jer ne uži­va­ju ni do­sto­jan­stva, ni slo­bo­de. Ona is­ti­če da se li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom ljud­ska pra­va kr­še sva­kog da­na, a dr­ža­va i nje­no za­ko­no­dav­stvo ih dis­kri­mi­ni­še po vr­sti i ste­pe­nu in­va­li­di­te­ta, kao i sta­ro­sti.
– Ne po­sto­ji si­stem in­di­vi­du­al­ne po­dr­ške ra­di ostva­ri­va­nja pra­va i jed­na­ko­sti, a s dru­ge stra­ne po­sto­ji si­stem re­strik­tiv­nog ostva­ri­va­nja pra­va u ko­jem se broj­na pra­va iz dru­gih obla­sti uslo­vlja­va­ju ostva­ri­va­njem pra­va, naj­če­šće iz obla­sti so­ci­jal­ne – ka­že Vu­ja­či­će­va.


Si­ro­ma­štvo ve­li­ki pro­blem

Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ljud­skih pra­va u Gra­đan­skoj ali­jan­si Mi­lan Ra­do­vić sma­tra da ove go­di­ne ima­mo na­pre­dak u ra­du Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va, po­seb­no po pi­ta­nju za­šti­te od dis­kri­mi­na­ci­je, po­pu­nja­va­nja rad­nih mje­sta, bo­ljoj ko­or­di­na­ci­ji i ko­mu­ni­ka­ci­ji in­sti­tu­ci­ja.
– Me­đu­tim, gra­đa­ni se i da­lje su­o­ča­va­ju sa spo­rim me­ha­ni­zmi­ma za­šti­te pra­va. I da­lje su naj­u­gro­že­ni­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva oso­be sa in­va­li­di­te­tom, Ro­mi, LGBT oso­be i že­ne. Si­ro­ma­štvo je ve­li­ki pro­blem i pre­pre­ka u ostva­ri­va­nju pra­va. Još ne­ma­mo od­go­vo­re na bru­tal­ne po­vre­de pra­va to­kom opo­zi­ci­o­nih pro­te­sta, kao ni za slu­ča­je­ve na­si­lja nad za­tvo­re­ni­ci­ma – za­klju­ču­je Ra­do­vić.


Ni­je re­al­no

Pred­sjed­ni­ca Uprav­nog od­bo­ra LGBT Fo­rum Pro­gres Bo­ja­na Jo­kić sma­tra da Cr­na Go­ra Dan ljud­skih pra­va ne do­če­ku­je u pot­pu­no­sti na na­čin na ko­ji je to pred­sta­vlje­no ši­roj jav­no­sti. Ona na­vo­di da je tač­no da je Cr­na Go­ra na­pre­do­va­la u po­lju usva­ja­nja za­ko­na ko­ji su usa­gla­še­ni sa evrop­skim i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma, ali smo isto ta­ko svje­sni da sam za­ko­no­dav­ni okvir ne pred­sta­vlja re­al­no sta­nje u obla­sti ljud­skih pra­va. Jo­kić is­ti­če da Cr­noj Go­ri ni­je­su po­treb­ni sa­mo pre­sti­žni za­ko­ni, već i nji­ho­va pre­sti­žna pri­mje­na.