Iz­vje­štaj Stejt de­part­men­ta po­tvr­đu­je da evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je tra­že istin­ske re­for­me, te da ne­a­de­kvat­na bor­ba pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i da­lje osta­je te­ret ko­ji cr­no­gor­ska vla­da no­si na le­đi­ma, ocje­ne su NVO sek­to­ra.
U iz­vje­šta­ju Stejt de­part­men­ta o ljud­skim pra­vi­ma, u di­je­lu ko­ji se od­no­si na Cr­nu Go­ru, kon­sta­to­va­no je da ne­ka­žnji­vost ko­rup­tiv­nih rad­nji i da­lje pred­sta­vlja pro­blem, iako je do­šlo do po­ve­ća­nja op­tu­žni­ca za ko­rup­ci­ju, uklju­ču­ju­ći i po­je­di­ne funk­ci­o­ne­re vla­da­ju­će stran­ke. Ta­ko­đe, na­vo­de da po­sto­je do­ka­zi da su po­je­di­ni vla­di­ni zva­nič­ni­ci umi­je­ša­ni u ko­rup­ci­ju, ali osta­ju ne­ka­žnje­ni, te da je za na­šu dr­ža­vu ka­rak­te­ri­stič­na ne­ka­žnji­vost, po­li­tič­ko fa­vo­ri­zo­va­nje, ne­po­ti­zam i se­lek­tiv­no kri­vič­no go­nje­nje po­li­tič­kih i dru­štve­nih pro­tiv­ni­ka.
Pre­ma ri­je­či­ma Bo­ri­sa Ma­ri­ća, iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), cr­no­gor­ski prav­ni si­stem je neo­p­hod­no una­pri­je­di­ti kri­vič­nim dje­lom ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, ko­ji bi u smi­slu pre­i­spi­ti­va­nja bo­gat­stva uz pri­mje­nu in­sti­tu­ta pro­ši­re­nog od­u­zi­ma­nja imo­vin­ske ko­ri­sti pri­ba­vlje­ne vr­še­njem kri­vič­nog dje­la, mo­glo da se sank­ci­o­ni­še i re­tro­ak­tiv­no.
– Iz­vje­štaj Stejt de­part­men­ta je jed­na od po­tvr­da da evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je ni­je­su pu­ka for­ma, već se zah­ti­je­va funk­ci­o­nal­na pri­mje­na za­ko­na i ka­žnji­vost ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, što je di­rekt­na po­ru­ka vla­da­ju­ćoj eli­ti u Cr­noj Go­ri. Ovo do­ka­zu­je da pro­ces ko­ji je cr­no­gor­ska vlast po­ku­ša­la da mo­no­po­li­zu­je sa­da se vra­ća kao bu­me­rang, što zna­či da se sma­nju­je ma­ne­var­ski pro­stor za po­sto­je­ći si­stem vla­da­nja ko­ji uklju­ču­je zlo­u­po­tre­be kao jed­no od pra­vi­la po­na­ša­nja i odr­ža­va­nje vla­sti po sva­ku ci­je­nu – is­ti­če Ma­rić.
On is­ti­če da je Stejt de­part­ment pri­mi­je­tio iz­ra­že­ni ne­po­ti­zam, fa­vo­ri­zo­va­nje, te se­lek­tiv­no go­nje­nje po­li­tič­kih pro­tiv­ni­ka, kao i na­pa­de na me­di­je i NVO u Cr­noj Go­ri.
– Ra­di se za­pra­vo o či­nje­ni­ca­ma ko­je je Stejt de­part­ment pre­ci­zno utvr­dio i ko­je je pot­kri­je­pio kon­kret­nim pri­mje­ri­ma. Ovo je ozbilj­na opo­me­na cr­no­gor­skim vla­sti­ma da dr­ža­ve ko­je pu­no ula­žu u Cr­nu Go­ru po­zna­ju nje­ne pro­ble­me i ne pa­da im na pa­met da žmu­re pred nji­ma – upo­zo­ra­va Ma­rić.
Edin Ko­lje­no­vić iz NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa is­ti­če da pro­blem ne­do­stat­ka ade­kvat­ne bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je na svim ni­vo­i­ma i da­lje osta­je te­ret ko­ji cr­no­gor­ska vla­da no­si na svo­jim le­đi­ma, te pred­sta­vlja oblast u ko­joj su re­zul­ta­ti sim­bo­lič­ni. O ovo­me, ka­ko ob­ja­šnja­va, go­vo­re svi re­le­vant­ni iz­vje­šta­ji i Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re, pri­je ne­ko­li­ko da­na je to bio iz­vje­štaj Fri­dom ha­u­sa, a naj­no­vi­ji je Stejt de­part­men­ta.
– Ov­dje kroz kon­kret­ne za­ključ­ke sa­da ima­mo de­fi­ni­sa­no ono što svi pre­po­zna­je­mo na te­re­nu i u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, a to je da je na­pre­dak sim­bo­li­čan iako is­pu­nja­va­mo broj­ne for­mal­ne oba­ve­ze u pro­ce­su evrop­ske in­te­gra­ci­je kroz usva­ja­nje pre­go­va­rač­kih po­zi­ci­ja i otva­ra­nje no­vih po­gla­vlja. Kon­kret­ni re­zul­ta­ti iz­o­sta­ju ili ih je ja­ko ma­lo, dok su dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je još uvi­jek ne­ja­ke i u pro­ce­su de­mo­krat­ske kon­so­li­da­ci­je, od­no­sno vr­lo ja­sno – nji­hov rad je pod sna­žnim po­li­tič­kim uti­ca­jem i pod uti­ca­jem moć­nih po­je­di­na­ca. Je­dan od pri­mje­ra ova­kvog sta­nja je taj da na­kon du­gog pe­ri­o­da mrač­nog ra­da tu­ži­la­štva sa­da ima­mo ko­nač­no ne­za­vi­sno i pro­fe­si­o­nal­no dje­lo­va­nje vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca ko­ji su, me­đu­tim, na sa­mom po­čet­ku iz­lo­že­ni sna­žnim uda­ri­ma i spo­ti­ca­nju u ra­du ko­je do­la­zi upra­vo iz unu­tra­šnjo­sti in­sti­tu­ci­ja i to onih sa ko­ji­ma bi po pri­ro­di stva­ri mo­ra­li sa­ra­đi­va­ti – is­ti­če Ko­lje­no­vić.
Gra­đan­ski po­kret URA sma­tra da iz­vje­štaj Stejt de­part­men­ta za Cr­nu Go­ru zna­či „di­plo­mat­ski ša­mar“ zva­nič­ni­ci­ma u na­šoj dr­ža­vi ali i go­vo­ri u pri­log či­nje­ni­ci da su na­šoj dr­ža­vi hit­no po­treb­ne po­li­tič­ke pro­mje­ne. Pot­pred­sjed­nik GP URA Dri­tan Aba­zo­vić is­ti­če da je Stejt de­part­ment kao ni­ka­da do sa­da vr­lo ja­sno na­zna­čio i iden­ti­fi­ko­vao glav­ne pro­ble­me ko­ji op­te­re­ću­ju na­še dru­štvo.
– Tvrd­nje da su po­je­di­ni zva­nič­ni­ci Vla­de bi­li uklju­če­ni u ko­rup­tiv­ne rad­nje, kao i da je za ta­ko ne­što bi­lo ja­snih do­ka­za, sa­mo go­vo­re u pri­log ra­ši­re­noj sum­nji da su dr­žav­ni orga­ni po­li­tič­ki „zro­blje­ni“, od­no­sno da in­sti­tu­ci­je ko­je su vi­so­ko po­li­ti­zo­va­ne ne mo­gu da od­go­vo­re iza­zo­vi­ma i po­tre­ba­ma gra­đa­na – ka­zao je on.
URA kon­sta­tu­je da je ne­do­sta­tak po­li­tič­ke vo­lje ko­ji de­mon­stri­ra na­ša vla­da u nji­ho­vom rje­ša­va­nju vi­še ne­go oči­gle­dan, kao i da ova­kav od­nos nad­le­žnih pre­ma pro­ble­mi­ma u na­šem dru­štvu vi­še ne smi­je­mo to­le­ri­sa­ti.
– Ako ovo­me do­da­mo da je am­bi­jent u ko­me ra­de me­di­ji i NVO sek­tor za­hva­lju­ju­ći ak­tiv­noj ulo­zi Vla­de, go­ri ne­go što je bio, pot­pu­no je ap­surd­no go­vo­ri­ti o bi­lo ka­kvom na­pret­ku i li­der­stvu bi­lo re­gi­o­nal­no ili ka­ko na­ši zva­nič­ni­ci vo­le da na­vo­de „kon­ti­nen­tal­no - ka­že Aba­zo­vić.
NVO LGBT fo­rum Pro­gres ocje­nju­je da je Stejt de­part­ment na objek­ti­van na­čin sa­gle­dao pro­ble­me LGBT za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri.A.T.-M.S.


SE: Kažnjavati funkcionere koji opstruiraju istrage

Sa­vjet Evro­pe je u sri­je­du usvo­jio set di­rek­ti­va ko­ji­ma bi tre­ba­lo da se obez­bi­je­di za­šti­ta no­vi­nar­stva i bez­bjed­nost no­vi­na­ra u 47 ze­ma­lja čla­ni­ca te or­ga­ni­za­ci­je, me­đu ko­ji­ma je i Cr­na Go­ra. Da no­vi­na­ri i slo­bod­ni me­di­ji igra­ju osnov­nu ulo­gu u sva­koj funk­ci­o­nal­noj de­mo­kra­ti­ji, zbog če­ga im mo­ra bi­ti do­zvo­lje­no da kri­tič­ki po­sma­tra­ju sve one ko­ji su na vla­sti i da ot­kri­va­ju ko­rup­ci­ju, po­ru­čio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­vje­ta Evro­pe (SE) Tor­bjorn Ja­gland. Pre­po­ru­ka­ma ko­je su po­dr­ža­ne od Evrop­ske fe­de­ra­ci­je no­vi­na­ra i Ko­mi­te­ta mi­ni­sta­ra Sa­vje­ta Evro­pe dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma se su­ge­ri­še da pre­i­spi­ta­ju za­ko­no­dav­stvo i prak­su u ve­zi me­dij­skih slo­bo­da i da osi­gu­ra­ju da su u skla­du sa Evrop­skom po­ve­ljom o ljud­skim pra­vi­ma.
Pre­ma usvo­je­nim di­rek­ti­va­ma, dr­ža­ve čla­ni­ce SE tre­ba da spre­ča­va­ju na­si­lje nad me­dij­skim slo­bo­da­ma, uklju­ču­ju­ći i fi­zič­ko na­si­lje nad no­vi­na­ri­ma i da pro­ce­su­i­ra­ju zlo­či­ne nad nji­ma.
Sa­vjet Evro­pe pre­po­ru­ču­je da se u ci­lju za­šti­te no­vi­na­ra dr­ža­ve čla­ni­ce usvo­je pre­ven­tiv­ne mje­re, po­put po­li­cij­ske za­šti­te ili do­bro­volj­ne eva­ku­a­ci­je na si­gur­no mje­sto. One bi po ocje­ni SE tre­ba­lo da obez­bi­je­de od­go­va­ra­ju­će prav­ne lje­ko­ve za žr­tve i nji­ho­ve po­ro­di­ce, uklju­ču­ju­ći fi­nan­sij­sku na­dok­na­du, me­di­cin­ski i psi­ho­lo­ški tret­man i sklo­ni­šta. SE pre­la­že i pro­pi­si­va­nje ka­zni za jav­ne funk­ci­o­ne­re ko­ji op­stru­i­ra­ju is­tra­ge pro­tiv na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma. Dr­ža­ve čla­ni­ce su po­zva­ne da raz­mo­tre us­po­sta­vlja­nje po­seb­nih sud­skih ili van­sud­skih is­tra­ži­te­lja ko­ji bi is­tra­ži­va­li ove spe­ci­fič­ne slu­ča­je­ve.
Ko­mi­tet mi­ni­sta­ra SE usvo­jio je i pre­po­ru­ke ko­je se od­no­se na slo­bo­du in­ter­ne­ta. I Evrop­ski ko­mi­tet za spre­ča­va­nje mu­če­nja (CPT) ju­če je usvo­jio pre­po­ru­ke, ape­lu­ju­ći na 47 dr­ža­va čla­ni­ca Sa­vje­ta Evro­pe da pre­i­spi­ta­ju svoj tret­man za­tvo­re­ni­ka, te da im obez­bi­je­de mo­guć­nost re­in­te­gra­ci­je u dru­štvo.