Pri­rod­na sti­hi­ja, ka­ta­stro­fal­ni ze­mljo­tres ko­ji se na Cr­no­gor­skom pri­mor­ju do­go­dio 15. apri­la 1979. go­di­ne iza­zvao je vri­sak, plač i su­ze, i mno­ge nje­go­ve sta­nov­ni­ke za­vio u cr­no. Ne­mi­lo­srd­na ru­ka pri­ro­de za ti­li čas go­to­vo je pro­mi­je­ni­la ma­pu Cr­no­gor­skog pri­mor­ja i nje­go­vog za­le­đa. Da­nas, 37 go­di­na ka­sni­je, tra­go­vi te sti­hi­je su iz­bri­sa­ni, ra­ne iz­vi­da­ne, ali se taj dan ne mo­že za­bo­ra­vi­ti zbog 101 ne­vi­ne žr­tve, ali i oži­lja­ka na du­ša­ma onih ko­ji su u ovoj te­škoj tra­ge­di­ji iz­gu­bi­li svo­je naj­dra­že.
April­ski ze­mljo­tres, me­đu­tim, pam­ti­će se i po još ne­če­mu – po po­žr­tvo­va­no­sti i so­li­dar­no­sti lju­di, ko­ji su ta­da vi­še ne­go ika­da ra­ni­je po­ka­za­li da je čo­vjek ja­či od sva­ke ne­vo­lje.
Naj­ve­ćoj pri­rod­noj ne­po­go­di u Cr­noj Go­ri svje­do­čio je Ba­ra­nin dr Cvet­ko Pa­vlo­vić, ko­ji je u vri­je­me april­skog ze­mljo­tre­sa bio se­kre­tar Op­štin­skog od­bo­ra Sa­ve­za ko­mu­ni­sta u or­ga­ni­ma upra­ve Op­šti­ne Bar, te re­zer­vni ofi­cir u Šta­bu te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne (TO) i de­le­gat u Vi­je­ću mje­snih za­jed­ni­ca. On pod­sje­ća da je na pod­ruč­ju op­šti­ne Bar po­gi­nu­lo 48 li­ca, te­že po­vri­je­đe­no 210, a lak­še pre­ko 300 gra­đa­na. Pa­vlo­vić is­ti­če i da su or­ga­ni vla­sti od­mah efi­ka­sno po­če­li dje­lo­va­ti, te da je zna­čaj­nu ulo­gu od­i­grao i ta­da­šnji pred­sjed­nik SFR Ju­go­sla­vi­je Jo­sip Broz Ti­to, ape­li­ma za po­moć.
– Pred­sjed­nik SFRJ Jo­sip Broz Ti­to bio je tih da­na u Iga­lu. On je od­mah tra­žio da se obi­đe po­stra­da­lo pod­ruč­je i lič­no se uvje­ri u raz­mje­re ove pri­rod­ne ka­ta­stro­fe. Od­mah na­kon obi­la­ska, u iz­ja­vi za ta­da­šnju TV Ti­to­grad, iz­me­đu osta­log, ka­zao je da je Cr­na Go­ra pre­tr­pje­la ogrom­ne šte­te, i da sva­kom mo­ra bi­ti ja­sno da so­li­dar­nost ko­ja se uvi­jek po­ka­zi­va­la, na­ro­či­to u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma, i ovog pu­ta mo­ra do­ći do iz­ra­ža­ja – ka­zao je Pa­vlo­vić.
Pre­ma ri­je­či­ma Pa­vlo­vi­ća, na če­lu Skup­šti­ne op­šti­ne Bar ta­da se na­la­zio Bla­žo Or­lan­dić, ko­ji je svo­jim lič­nim pri­mje­rom i auto­ri­te­tom, li­der­stvom i vi­zi­o­nar­stvom, dao ne­pro­cje­njiv lič­ni do­pri­nos sa­na­ci­ji i ob­no­vi stra­da­log pod­ruč­ja na plan­ski, or­ga­ni­zo­van na­čin.
-Od­mah je ak­ti­vi­ran op­štin­ski štab ci­vil­ne za­šti­te, šta­bo­vi po mje­snim za­jed­ni­ca­ma u ci­lju spa­sa­va­nja sta­nov­ni­štva i ras­po­dje­le po­mo­ći, op­štin­ski štab te­ri­to­ri­jal­ne od­bra­ne, Iz­vr­šni od­bor Op­šti­ne, i svi or­ga­ni op­štin­ske upra­ve. Oda­zva­le su se sve re­pu­bli­ke i po­kra­ji­ne, i ogro­man broj pri­ja­telj­skih ze­ma­lja svi­je­ta. Pr­vu sjed­ni­cu SO Bar odr­ža­li smo 27. apri­la na fe­ri­bo­tu „Sve­ti Ste­fan“, ko­joj su pri­su­stvo­va­li pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Velj­ko Mi­la­to­vić, i pred­sjed­nik Sr­bi­je Do­bri­vo­je Vi­dić, ko­ji je od­mah po­nu­dio po­moć Re­pu­bli­ke Sr­bi­je – pod­sje­ća on.
Koliko je bila teška situacija nakon razornog zemljotresa, najbolje je dočarao novinar Televizije Titograd Mihailo Radojičić, koji je situaciju u državi opisao riječima da je tih dana u Crnoj Gori bilo prohodno samo nebo. D.S.


Šte­ta 4,6 mi­li­jar­di ma­ra­ka

Pa­vlo­vić na­vo­di da je šte­ta od ka­ta­stro­fal­nog ze­mljo­tre­sa u Cr­noj Go­ri iz­no­si­la 79 mi­li­jar­di di­na­ra. To je, ka­ko ka­že, od­go­va­ra­lo pro­ti­vri­jed­no­sti od če­ti­ri mi­li­jar­de i 660 hi­lja­da ta­da­šnjih nje­mač­kih ma­ra­ka.
Pa­vlo­vić ka­že da su pre­gled i obi­lje­ža­va­nje obje­ka­ta na po­go­đe­nom pod­ruč­ju vr­ši­li in­že­nje­ri teh­ni­ča­ri iz svih re­pu­bli­ka i po­kra­ji­na po je­din­stve­noj me­to­do­lo­gi­ji.
– Do­ne­sen je no­vi ur­ba­ni­stič­ki plan, i po nje­mu je po­če­la grad­nja. Do 29. no­vem­bra use­lje­no je no­vih 200 sta­no­va, a do No­ve go­di­ne 400 po­ro­di­ca je use­li­lo u no­ve sta­no­ve u Ma­ke­don­skom na­se­lju. U re­kord­nom ro­ku iz­gra­đen je no­vi ho­tel „To­po­li­ca“, as­fal­ti­ra­ni su pu­te­vi, na Vir­pa­za­ru iz­gra­đen no­vi ho­tel „13. jul“, kao i mo­tel u Ostro­su. Po­kra­ji­na Voj­vo­di­na je po­mo­gla iz­grad­nju osnov­ne ško­le u Pe­ču­ri­ca­ma – ka­že on.