ANDRIJEVICA – Iz lokalne uprave juče su potvrdili da bi pogoni „Soko Štarka“ u Andrijevici, poznatiji kao „Slatka fabrika“, nakon 12 godina ponovo mogli da profunkcionišu. Predsjednik opštine Srđan Mašović je kazao da se nekoliko puta sastao sa predstavnicima Atlantik grupe iz Hrvatske, koja je kupila ,,Soko Štark” u Srbiji, i da su oni izrazili zainteresovanost za oživljavanje proizvodnje u „Slatkoj fabrici“. On je kazao da bi to bila velika stvar za Andrijevicu.
-U direktnim razgovorima vlasnici Atlantik grupe su stavili do znanja da bi, uz pronalazak odgovarajućeg partnera i pomoć lokalne uprave, mogli da organizuju proizvodnju u pogonima bivše „Slatke fabrike“. Sigurno da to ne bi podrazumijevalo upošljavanje onolikog broja radnika kao nekada, ali bi svako novootvoreno radno mjesto za Andrijevicu značilo mnogo. Nadam se da će naši pregovori uroditi plodom i da ćemo u bivšim ,,Štarkovim” pogonima u Andrijevici imati nove rentabilne proizvodne linije – naglasio je Mašović, napominjući da je Atlantik grupa hrvatska multinacionalna kompanija sa fabrikama i predstavništima u 12 zemalja i da svoje proizvode izvozi u više od 40 zemalja svijeta.
Kompaniju ,,Soko Štark”, u okviru koje je tridesetak godina postojala „Slatka fabrika“ u Andrijevici, 2005. godine privatizovala je firma „Grand kafa“. Odmah nakon toga došlo je do zatvaranja pogona u Andrijevici, čime je oko 200 radnika ostalo bez posla. Pomenuta fabrika je proizvodeći lokum, žele i karamele, bila najuspješniji privredni kolektiv u Andrijevici, čiji su radnici primali plate iznad tadašnjeg crnogorskog prosjeka. Poslednjih godina u više navrata je najavljivano da će određene renomirane kompanije u napuštenim halama instalirati nove mašine i pokrenuti proizvodnju. Uglavnom, sve te kompanije su, poslije detaljnog sagledavanja stanja na tržištu, dolazile do zaključka da proizvodnja slatkiša u Andrijevici nije rentabilna.
Mašović ističe da se nada da do takvog zaključka neće doći i zainteresovana hrvatska kompanija.
-Nadam se da će ljudi iz Atlantik grupe pronaći strateškog partnera za oživljavanje fabrike u Andrijevici, jer je to glavni preduslov za pokretanje proizvodnje – naveo je Mašović.
Bivši radnici tvrde da je zatvaranjem pomenute fabrike čitavi sjever Crne Gore ostao na gubitku.
-Andrijevica je nekada brojala hiljadu radnika koji su radili u fabričkim pogonima. Međutim, sve te fabrike su u tranzicionim procesima doživjele stečaj, a kasnije i potpuno zatvaranje. Takva sudbina zadesila je i pogon „Soko Štarka“. To je bitno uticalo da ova sredina doživi stagnaciju, dok su fabrički objekti i imovina, uglavnom, prepušteni propadanju. Uz to, bivši radnici su upućeni na biro rada što je u značajnoj mjeri uticalo da dođe do pada standarda lokalnog stanovništva- navode bivši radnici.
Od 2005. godine, kada je zatvoren pogon u Andrijevici, radnici su vodili sudske sporove, tvrdeći da su prilikom odlaska iz fabrike grubo oštećeni. Oni su navodili da su primjenom različitog socijalnog programa dovedeni u neravnopravni položaj u odnosu na svoje kolege iz Srbije.
-Radnici iz Andrijevice su, pod prisilom poslovodstva „Soko Štarka”, pot­pi­sa­li so­ci­jal­ni pro­gram ko­jim je sva­kom rad­ni­ku pred­vi­đe­na is­pla­ta ot­prem­ni­na od 2.000 eura plus 150 eura za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža. Me­ću­tim, mi smo tek kasnije sa­zna­li da je ra­ni­je sa­či­njen dru­gi so­ci­jal­ni pro­gram po ko­me su na­še ko­le­ge ko­je su ra­di­le u po­go­ni­ma „So­ko Štar­ka“ u Be­o­gra­du, iako se ra­di o is­toj fir­mi, do­bi­li po 400 eura ot­prem­ni­ne za sva­ku go­di­nu rad­nog sta­ža. Po­ku­ša­va­li smo da tu ne­prav­du is­pra­vi­mo mir­nim i do­go­vor­nim pu­tem, ali smo kod od­go­vor­nih u kom­pa­ni­ji na­i­šli na ne­ra­zu­mi­je­va­nje. Za­to smo mo­ra­li da prav­du po­tra­ži­mo kod pra­vo­sud­nih or­ga­na u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji, ali ni to ni­je da­lo ni­ka­kve re­zul­ta­te. Na kra­ju smo se obra­ti­li Me­đu­na­rod­nom su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zu­ru ko­ji je po­sli­je du­žeg vre­me­na od­ba­ci­oo na­šu žal­bu kao neo­sno­va­nu – pod­sje­ća­ju biv­ši rad­ni­ci.D.J.


Rad­ni­ci ošte­će­ni za 600.000 eura

Rad­ni­ci su od su­da u Stra­zbu­ru tra­ži­li da oba­ve­že AD „So­ko Štark“ iz Be­o­gra­da da im is­pla­ti raz­li­ku u ot­prem­ni­ni i da im pla­ti tro­ško­ve svih do­sa­da­šnjih par­nič­nih po­stu­pa­ka.
-Raz­li­či­tom pri­mje­nom so­ci­jal­nog pro­gra­ma mi smo sa­mo u nov­cu ošte­će­ni za vi­še od 600.000 eura. Za­to smo od su­da u Stra­zbu­ru tra­ži­li da uva­ži na­še pri­mjed­be i oba­ve­že tu­že­nu stra­nu da sva­kom rad­ni­ku is­pla­ti raz­li­ku ko­ja ga sle­du­je, kao i po pet hi­lja­da eura na ime ma­te­ri­jal­ne šte­te za pre­tr­plje­ne du­šev­ne bo­lo­ve. No, sva na­ša na­sto­ja­nja da is­pra­vi­mo ne­prav­du su osta­la bez­u­spje­šna, či­me je okon­ča­na na­ša po­tre­sna pri­ča, a sa­mim tim i sud­bi­na fa­bri­ke - za­klju­či­li su biv­ši rad­ni­ci „Slat­ke fa­bri­ke“.