-Pi­še: Mi­lu­tin Mi­ćo­vić

Ni­je naj­ve­ći pro­blem što ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ni­ža­va na­rod Cr­ne Go­re, ne­go što to či­ni cr­no­gor­ska vla­da. U osnov­noj ide­o­lo­škoj ma­tri­ci, cr­no­gor­ska vla­da je ser­vis ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je. I sad, da ne raz­la­že­mo su­vi­še po­zna­te ide­o­lo­ške kon­cep­te, da sa­mo ma­lo osmo­tri­mo men­tal­nu gro­te­sku pred­stav­ni­ka cr­no­gor­ske vla­de.
Še­fu Vla­de se „ostva­rio san“, što je do­šao ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik da Cr­nu Go­ru tvr­đe pri­ve­že za NA­TO pakt, i da sa­ma pri­zna da je svo­ju isto­ri­ju i kul­tu­ru s ra­do­šću po­ga­zi­la. Efi­ka­sna ame­ri­ča teh­no­lo­gi­ja men­tal­ne ma­ni­pu­la­ci­je to iz­vo­di la­ko, jer ona ima go­to­ve ma­ni­pu­la­tiv­ne for­mu­le, a oni ko­ji to pri­hva­ta­ju na do­ma­ćem te­re­nu, pret­po­sta­vlja se da mno­go ne in­si­sti­ra­ju na svom obra­zu, pam­će­nju, isto­rij­skom zna­nju i kul­tur­nom na­slje­đu. Gle­da­no iz Va­šing­to­na, oči­ma sa­vre­me­ne globlne im­pe­ri­je, to ne po­sto­ji, to su tam­na mje­sta bal­kan­ske be­smi­sle­ne isto­ri­je. Ta­ko – i ako ne­što od to­ga za taj na­ro­dić po­sto­ji, pred­vi­đe­no je da ne po­sto­ji. Ta­ko sto­ji s na­ro­dom ko­ji ži­vi ta­mo – ako ni­je spre­man da bu­de ono što ni­je, ne­će ih mno­go za­bri­nu­ti, ako uza­lud­no po­ku­ša da osta­ne ono što je­ste. Na­rav­no, to mo­že da ide ta­ko, jer cr­no­gor­ska vla­da una­pri­jed je s ra­do­šću pri­hva­ti­la da spro­vo­di ta­kav pro­gram, iz­ra­ža­va­ju­ći odu­še­vlje­nje bez gra­ni­ca.
Ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik Pens ka­že – Cr­no­gor­ci, vi ste pra­vi ju­na­ci, jer ste se su­prot­sta­vi­li va­šem vje­kov­nom pri­ja­te­lju, Ru­si­ji, plju­nu­li ste na to isto­rij­sko pri­je­telj­stvo i po­dr­šku, bez ko­je Cr­ne Go­re kao dr­ža­ve ne bi bi­lo, i ju­nač­ki ste iza­bra­li ame­rič­ko po­kro­vi­telj­stvo, što vas oba­ve­zu­je na pro­pi­sa­no ne­pri­ja­telj­stvo pre­ma Ru­si­ma, u mje­ri ko­ju od vas bu­de zah­ti­je­va­la na­ša ad­mi­ni­stra­ci­ja. Vir­tu­el­ni dr­žav­ni udar ko­ji su spro­ve­li ru­ski agen­ti u Cr­noj Go­ri na dan iz­bo­ra da­je vam do­volj­no psi­ho­lo­škog oprav­da­nja da u to­me is­tra­je­te. Ako to ne mo­že­te iz­dr­ža­ti otvo­re­nih oči­ju, za­žmu­ri­te, i na­pre­duj­te u mr­žnji, jer vas na to oba­ve­zu­je va­še no­vo stra­te­ško pri­ja­telj­stvo. U do­bru je la­ko do­bar bi­ti, na mu­ci se po­zna­ju ju­na­ci. Li­je­po ga je ne­ko upu­tio na Nje­go­šev stih, ali on je, na­rav­no iz­bje­gao po­men tog ime­na, ne­go je na­ma ču­ve­ne ri­je­či smje­stio u na­rod­ne po­slo­vi­ce. Pens, na­rav­no, la­ko či­ta men­ta­li­tet­ske sla­bo­sti vla­sto­lju­bi­ve cr­no­gor­ske ad­mi­ni­stra­ci­je, pa mu je va­žno da im pot­kri­je­pi ju­nač­ki nar­ci­zam, i iz­da­ju bra­ta, i kla­nja­nje tu­đi­nu ozna­ča­va kao pod­vig i ju­na­štvo.
To je okvir­na ma­ni­pu­la­tiv­na stra­te­gi­ja, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va, ra­di ubje­dlji­vo­sti, i lak­šeg spro­vo­đe­nja, ve­li­ke ge­o­po­li­tič­ke to­po­se – kao (azi­jat­ska) Ru­si­ja, an­ti­ci­vi­li­za­cij­sko pra­vo­sla­vlje, ći­ri­li­ca, slo­ven­stvo, bez či­je li­kvi­da­ci­je za­pad­na kul­tu­ra, a i voj­na dok­tri­na, ima­ju pro­blem s ne­čim što je neo­bra­di­vo, ne­funk­ci­o­nal­no, ira­ci­o­nal­no, što mo­že, da­kle, i da po­ru­ši sve pro­jek­te, pa i pro­jek­te za­pad­ne ali­jan­se - što ne bi bi­lo pr­vi put u isto­ri­ji.
Eto, za­što su Cr­no­gor­ci (to jest, cr­no­gor­ska vla­da) – ju­na­ci. Ju­na­ci su što su svo­je isto­rij­sko na­slje­đe ba­ci­li pod no­ge, od­jed­nom se i po za­dat­ku po­sti­dje­li nje­ga, i za­mo­li­li no­ve pri­ja­te­lje da ih očin­ski usvo­je.
Ka­ko se ovo mo­glo de­si­ti Cr­noj Go­ri? Po­za­ba­vi­li smo se do­volj­no du­hov­nom, kul­tur­nom i ele­men­tar­no ljud­skom de­struk­ci­jom, ko­ju cr­no­gor­ska vla­da spro­vo­di u svom na­ro­du po­sled­njih 20 go­di­na. Či­ni nam se da je naj­bo­lja lo­kal­na ri­ječ ko­ja sli­ka te ka­rak­te­re kad se do­ko­pa­ju ma­lo vla­sti, a ko­ja gla­si – ne­soj­luk. Ri­je­či soj i ne­soj, u bu­kval­nom zna­čenj­skom ni­vou, od­no­se se na ži­vo­ti­nje, pa­smi­ne, ani­mal­nu ge­ne­ti­ku. A pre­no­se se u an­tro­po­lo­ški pro­stor ra­di bo­ga­ti­je se­man­tič­ke ra­di­ja­ci­je i pro­dor­ni­je eks­pre­si­je. Pre­no­še­njem „ne­so­ja“ u an­tro­po­lo­ški pro­stor, s dru­ge stra­ne, ne­soj­sko po­na­ša­nje, osta­je u ja­koj ve­zi sa ži­vo­tinj­stvom, ani­mal­no­šću, be­sti­jal­no­šću, pred ko­jim bi se i ži­vo­ti­nje po­sti­dje­le.
Evo o „kr­va­vom“ dr­žav­nom uda­ru cr­no­gor­ska vla­da i dr­žav­ni tu­ži­lac jav­no be­sti­ja­ju go­di­nu da­na sve za­hva­lju­ju­ći na­lo­gu s vi­so­kog mje­sta. Što je vi­še pri­če i dr­ža­vo­tvor­nog be­sti­ja­nja, sve je ma­nje do­ka­za. A na to­me gra­de no­vu dr­žav­nu, ide­o­lo­šku, kul­tur­nu i po­li­tič­ku stra­te­gi­ju Cr­ne Go­re. Po­sta­vi­li su joj fan­ta­sti­čan, vi­še, fan­ta­sma­go­ri­čan te­melj! Ko­ji će utvr­di­ti gra­đa­ne Cr­ne Go­re u no­vom brat­stvu i je­din­stvu, bez zdra­vlja i opo­rav­ka. Pa ako Pens mo­že da ci­ti­ra Nje­go­ša, a da mu iz­bjeg­ne ime, za­što ovu cr­ti­cu ne za­vr­ši­ti Nje­go­še­vim sti­ho­vi­ma: „Ne tre­bu­je car­stvo ne­lju­di­ma, na­ko da se pred svi­je­tom ru­že“.
(Autor je knji­žev­nik)