KO­TOR - Oso­be sa in­va­li­di­te­tom u Ko­to­ru i da­lje se su­sre­ću sa broj­nim ar­hi­tek­ton­skim ba­ri­je­ra­ma, ko­je ih spu­ta­va­ju u ostva­re­nju nji­ho­vih po­tre­ba. U smi­slu po­sta­vlje­nih pri­la­za, naj­pri­stu­pač­ni­ja im je zgra­da Op­šti­ne Ko­tor, ko­ja ima ram­pe od sa­mog ula­za, a da­lje se kroz spra­to­ve kre­će lif­tom, slič­no je i sa Spe­ci­jal­nom bol­ni­com za or­to­pe­di­ju Va­so Ću­ko­vić i Do­mom sta­rih Gra­bo­vac u Ri­snu, pri­la­ze ima­ju i do­mo­vi zdra­vlja u Do­bro­ti i Ri­snu, am­bu­lan­ta za fi­zi­kal­nu me­di­ci­nu u Ra­da­no­vi­ći­ma. Po ri­je­či­ma Lju­be Šlju­ke, se­kre­tar­ke Udru­že­nja pa­ra­ple­gi­ča­ra Ko­to­ra, ar­hi­tek­ton­ske ba­ri­je­re su sa­mo di­je­lom ot­klo­nje­ne. Ako pri­la­zi-ram­pe i po­sto­je na ula­zu u ne­ku usta­no­vu, ne­ma ih u nje­noj unu­tra­šnjo­sti, a ri­jet­ko ko­ji obje­kat ima i to­a­le­te.
- Naš za­kon je od­re­dio 2015. go­di­nu kao kraj­nji rok da se sve in­sti­tu­ci­je pri­la­go­de po­tre­ba­ma oso­ba sa in­va­li­di­te­tom. Sva­ki no­vi gra­đe­vin­ski pro­je­kat tre­ba u star­tu da ugra­di po­treb­ne ram­pe, a oni ko­ji su to od ra­ni­je iz­o­sta­vi­li, da na­đu ne­ki na­čin da se to re­a­li­zu­je. Me­đu­tim, ma­lo­ je od­ra­đe­no, mno­ge fir­me još uvi­jek ne­ma­ju po­treb­ne pri­la­ze-ram­pe. Ni­jed­na na­ša po­šta ne­ma pri­laz, ni­jed­na ban­ka, sport­ski cen­tri, zim­ski ba­zen ta­ko­đe ne­ma­ju, ni Kul­tur­ni cen­tar Ni­ko­la Đur­ko­vić. Op­šta bol­ni­ca Ko­tor ima sa­mo ram­pu za pri­zem­ne or­di­na­ci­je, ali na spra­to­vi­ma ne­ma­ju pri­la­ze za in­va­lid­na li­ca ni za odje­lje­nja za On­ko­lo­gi­ju, Gi­ne­ko­lo­gi­ju, ni na Oč­nom odje­lje­nju. Tu se mo­ra na­ći na­čin da se to re­a­li­zu­je, jer ima mno­go pa­ci­je­na­ta, ko­ji su spu­ta­ni da do­đu. Pri­la­ze ne­ma­ju ma­hom sve apo­te­ke i ban­ke, kao i sve osnov­ne ško­le i fa­kul­te­ti. Ne­gdje je to ri­je­še­no dje­li­mič­no, ali ni­ka­ko u pot­pu­no­sti. U svi­je­tu po­sto­ji prak­sa da se ugra­di po­kret­na ram­pa, ka­kvu ima­ju na ula­zu u ho­tel „Prin­ces“ u Ba­ru (po­kret­na sto­li­ca-ram­pa sa ru­ko­hva­ti­ma), ob­ja­šnja­va Lju­ba Šlju­ka.
Udru­že­nje pa­ra­ple­gi­ča­ra Ko­to­ra je pri­je par go­di­na ob­ja­vi­lo bro­šu­ru za pro­stor­no sna­la­že­nje in­va­lid­nih li­ca sa ma­pom usta­no­va i ozna­ka­ma o ste­pe­nu nji­ho­ve pri­stu­pač­no­sti. To iz­da­nje je raz­di­je­lje­no, ve­o­ma je tra­že­no po ho­te­li­ma, tu­ri­stič­kim agen­ci­ja­ma, a po­što je u me­đu­vre­me­nu po ne­što iz­gra­đe­no, po­treb­no je da se ovo iz­da­nje do­pu­ni i ob­no­vi.
Šlju­ka pod­sje­ća da se lift za oso­be sa in­va­li­di­te­tom ko­ji je po­sta­vljen pri Cr­kvi sv. Pa­vla, na­mije­nje­noj za mul­ti­me­di­jal­ne do­ga­đa­je, po­kva­rio, mal­te­ne, čim je ugra­đen.
-Ci­je­le go­di­ne se če­ka da se to ri­je­ši. Ne­vje­ro­vat­no je da ni­ko ne re­a­gu­je da se to po­pra­vi. Ima do­sta kul­tur­nih do­ga­đa­nja, iz­lo­žbi, pred­sta­va, ko­je bi na­ši čla­no­vi ra­do pro­pra­ti­li, gle­da­li, ali ne­ma­ju pri­stu­pa. Slič­no je i sa Cen­trom za kul­tru, gdje ne­ma ni­jed­ne ram­pe za in­va­li­de - ka­že Šlju­ka.
Di­rek­tor JU Mu­ze­ji Ko­tor An­dro Ra­du­lo­vić ka­že da od ka­da su na ga­zdo­va­nje od Op­šti­ne pre­u­ze­li Cr­kvu sv. Pa­vla (27.ju­la 2014.) ni­su do­bi­li ni­ka­kvu teh­nič­ku do­ku­men­ta­ci­ju, jer teh­nič­ki pri­jem još ni­je iz­vr­šen.
-Lift je ra­dio do ja­nu­a­ra, on­da je pre­stao, a mi smo se od­mah usme­no, te­le­fo­nom, obra­ti­li Di­rek­ci­ji za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra. Jed­no vri­je­me ni­ko ni­je do­la­zio, na­kon to­ga je do­šao ne­ko iz Pod­go­ri­ce, ni­su ima­li ni­ka­kvu še­mu, otvo­ri­li su lift i za­tvo­ri­li ga. Osta­lo je na to­me da ga ne­ko po­gle­da sa še­mom, ali kod nas ta­kve še­me ne­ma. Pa­pi­ri su ili u Di­rek­ci­ji, ili kod pro­dav­ca, ko­ji to na­ma uop­šte ni­je dao. Zbog to­ga sam se pi­sme­nim za­htje­vom po­no­vo obra­tio Di­rek­ci­ji i još če­kam od­go­vor- ka­že Ra­du­lo­vić, i do­da­je da lift ni­je ra­dio to­kom se­zo­ne ka­da je po­sto­ja­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje stra­nih tu­ri­sta, me­đu ko­ji­ma do­sta sta­rih i in­va­lid­nih li­ca, ko­ji­ma bi lift do­bro­do­šao, s ob­zi­rom da su ste­pe­ni­ce na ula­zu ve­o­ma vi­so­ke.
-U ovom pe­ri­o­du lift nam je po­tre­ban jer ima­mo pu­no in­te­re­so­va­nja da se taj obje­kat ko­ri­sti za se­mi­na­re, po­sje­te sta­ri­jih oso­ba. Oni ne mo­gu da do­đu kod nas i mi od­bi­ja­mo ne­ke an­ga­žma­ne upra­vo zbog to­ga što lift ne ra­di - ka­že Ra­du­lo­vić.
On je na­ja­vio pro­je­kat u Mu­ze­ju gra­da Pe­ra­sta ve­zan za oso­be sa in­va­li­di­te­tom. M.D.Po­po­vić

U Kul­tur­ni cen­tar
sa­mo „na mi­ši­će”

Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la­ Đur­ko­vić” uop­šte ne­ma ni­je­dan pri­laz za in­va­lid­na li­ca, ni na jed­nom ula­zu (sa ma­gi­stra­le i sa unu­tra­šnje stra­ne), ni­ti uz str­mo ste­pe­ni­šte ko­je vo­di do glav­ne sa­le gdje se odr­ža­va­ju pred­sta­ve, kon­cer­ti... Ta­ko su oso­be sa in­va­li­di­te­tom dis­kri­mi­ni­sa­ne kad su u pi­ta­nju nji­ho­ve kul­tur­ne po­tre­be. Na na­še pi­ta­nje di­rek­tor Mi­loš Dže­ver­da­no­vić od­go­va­ra pri­mje­rom prak­se u svi­je­tu.
-Ne­ma­mo pri­la­ze-ram­pe za oso­be sa in­va­li­di­te­tom, ali smo sprem­ni da im iza­đe­mo u su­sret. Evrop­ska prak­sa je da se an­ga­žu­ju lju­di ko­ji bi na ru­ka­ma pre­ni­je­li oso­bu sa ko­li­ci­ma do že­lje­nog pro­sto­ra i mi na­mje­ra­va­mo da na taj na­čin pre­va­zi­đe­mo ove ba­ri­je­re. Po­treb­no je da nas sa­mo na­zo­vu te­le­fo­nom, a mi će­mo or­ga­ni­zo­va­ti sve osta­lo - po­ru­čio je Dže­ver­da­no­vić.