Na­ja­ve pred­stav­ni­ka Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re da bi lo­ka­ci­ja no­ve de­po­ni­je za pe­peo i šlja­ku za po­tre­be dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne mo­gao da bu­de kop Po­tr­li­ca za pred­stav­ni­ke NVO „Br­te­zni­ca“ zna­či znak za uz­bu­nu svih do­bro­na­mjer­nih i slo­bo­do­mi­sle­ćih lju­di. Iz Bre­zni­ce upo­zo­ra­va­ju da bi zbog po­sta­ja­nja i dje­lo­va­nja iz­vo­ri­šta u dje­lu ko­pa Po­tr­li­ca postavlja­njem de­po­ni­je do­šlo do pot­pu­nog uni­šte­nja Plje­valj­skog po­lja. Po­seb­no bi to, tvr­de eko­lo­zi, ve­li­ki pro­blem bio za iz­vo­ri­šte Tvr­daš ko­ji je i da­lje ak­ti­van i ko­ji ni­je mo­gu­će izo­lo­va­ti. U Bre­zni­ci sma­tra­ju da ako bi se u ko­pu Po­tr­li­ca od­lo­ži­li ra­di­o­ak­tiv­ni pe­peo i šlja­ka, a po­tom kroz slo­je­ve istog pro­bi­la vo­da, on­da bi do­šlo do pra­ve eko­lo­ške ka­ta­stro­fe.
-Ener­get­skom lo­bi­ju ni­je po­zna­ta či­nje­ni­ca, jer je nji­ma va­žan lič­ni in­te­res, da su u ne­ka­da­šnjem se­lu Po­tr­li­ca po­sta­ja­la iz­vo­ri­šta „Tvr­daš“, „Ku­tlo­va­ča“, „Ma­gud“, „Čar­da­čić“, bu­na­ri Đu­ro­vi­ća i Ma­hi­ća. Da­kle, Po­tr­li­ca i Plje­valj­sko po­lje bi­li su bo­ga­ti pit­kom iz­vor­skom i bu­nar­skom vo­dom. To naj­bo­lje zna ne­ka­da­šnje po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka uglja, jer se po­vr­šin­skom eks­plo­a­ta­ci­jom, kra­jem šes­de­se­tih i to­kom se­dam­de­se­tih go­di­na, kop na zad­njoj stra­ni Plje­valj­skog po­lja za par go­di­na is­pu­nio vo­dom ko­ja je na ju­žnoj, naj­ni­žoj tač­ki obo­da ko­pa is­ti­ca­la u po­tok, od­no­sno u Će­ho­ti­nu. U tom pe­ri­o­du naj­o­bol­ni­je vo­de­no iz­vo­ri­šte u se­lu Po­tr­li­ca, iz­vor „Tvr­daš“, te­kao svo­jim ko­ri­tom uz sam obod po­to­plje­nog ko­pa. Po­slo­vod­stvo Rud­ni­ka je pro­blem ri­je­ši­lo za­gr­ta­njem ko­pa la­por­cem, po­što ni­su po­sje­do­va­li ja­ka pum­na po­stro­je­nja, ko­ja sa­da ima­ju - na­vo­di iz­vr­šni di­rek­tor „Bre­zni­ce“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić i po­ja­šnja­va da je da­lje na­di­ra­nje i ši­re­nje po­vr­šin­skog ko­pa ka is­toč­nom i ju­žnom di­je­lu, pre­ma Će­ho­ti­ni, bi­lo uslo­vlje­no iz­mje­šta­njem to­ka iz­vo­ri­šta Tvr­daš. On na­vo­di da se iz­mje­šta­nje de­si­lo 1983. go­di­ne. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma ta­da su iz­dvo­je­na ve­li­ka nov­ča­na sred­stva, za po­sta­vlja­nje cje­vo­vo­da du­ži­ne od ki­lo­me­tar i 200 me­ta­ra, ali taj po­du­hvat ni­je ri­je­šio pro­blem. Mi­tro­vić ob­ja­šnja­va, da je usled mi­ni­ra­nja u ko­pu, iz­vo­ri­šte Tvr­daš po­mje­re­no za oko sto­ti­nu me­ta­ra, što je bio raz­log da se po­ja­ča­ju pump­na po­stro­je­nja, ka­ko bi se mo­gla vr­ši­ti eks­plo­a­ta­ci­ja uglja.
-Sve ove či­nje­ni­ce tre­ba da po­slu­že kao opo­me­na neo­ba­vje­šte­nim a bes­kru­po­lo­znom ener­get­skom lo­bi­ju na po­gub­noj „ide­ji“ od­la­ga­nja kan­ce­ro­ge­nog ra­di­o­ak­tiv­nog šlja­ki­šta iz dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne, u ka­ko ka­žu „na­pu­šte­ne“ ko­po­ve Po­tr­li­ce. Ni­je te­ško za­klju­či­ti da bi vo­da za par go­di­na opet „iz­vi­ri­la“ na po­vr­ši­nu ta­ko „re­kul­ti­vi­sa­nog“ ko­pa - ka­že Mi­tro­vić, i pod­vla­či da je po­seb­no ve­li­ka opa­snost, što bi ta­kva de­po­ni­ja, bi­la po­red sa­mog gra­da. On is­ti­če da bi se u Plje­valj­skom po­lju, ta­da po­no­vi­la re­pri­za, de­po­ni­je u ru­dar­skom na­se­lju Gra­dac. Od­no­sno da bi ta­da di­rekt­no bio ugro­žen grad.
Ina­če. po­sled­njih da­na sve vi­še mje­šta­na Po­tr­li­ce, ali i či­ta­vog Plje­valj­skog po­lja upo­zo­ra­va na po­gub­nost ide­je da se de­po­ni­ja na­đe u ko­pu Po­tr­li­ca. Gra­đa­ni tra­že i po­kre­ta­nje sve­op­šteg na­rod­nog pro­te­sta pro­tiv ta­kve ide­je.
B. Je.

Lič­ni in­te­re­si i ser­vil­nost ni­ka­da ne mo­gu ge­ne­ri­sa­ti odr­ži­vi raz­voj
-Mo­ra se pro­bu­di­ti i po­kre­nu­ti gra­đan­ski ak­ti­vi­zam pa i ot­por. Uosta­lom, se­bič­nost, lič­ni in­te­re­si i ser­vil­nost, ni­ka­da ne mo­gu ge­ne­ri­sa­ti odr­ži­vi raz­voj. Za­to kao opo­me­na tre­ba da nam po­slu­ži iz­re­ka mu­drog Iva An­dri­ća: „Ka­da bi lju­di zna­li ko­li­ko ma­lo pa­me­ti upra­vlja dr­ža­va­ma i na­ro­di­ma, po­mr­li bi od stra­ha“ - za­klju­čio je Mi­tro­vić, isti­ču­ći da Za­kon o Ru­dar­stvu ja­sno ka­že da eks­plo­a­ti­sa­ni pro­stor, tre­ba da se vra­ti u sta­nje pri­je eks­plo­a­ta­ci­je i da se ni­ka­ko na pro­sto­ru ko­po­va ne smi­ju lo­ci­ra­ti de­po­ni­je opa­snih ma­te­ri­ja.