DA­NI­LOV­GRAD - Na­crt pro­gra­ma raz­vo­ja kul­tu­re u op­šti­ne Da­ni­lov­grad je an­ti­srp­ski i ko­mu­ni­stič­ki pam­flet i tre­ba ga vra­ti­ti ob­ra­đi­va­ču. Po­red to­ga taj do­ku­me­nat ne pre­po­zna­je šta je kul­tur­ni i osta­li iden­ti­tet ovo­ga gra­da i je­di­na nje­go­va svr­ha je da se ak­tu­el­no po­li­tič­ko ru­ko­vod­stvo va­ro­ši kraj Ze­ti pri­klju­či no­vo­kom­po­no­va­noj cr­no­gor­skoj ide­o­lo­gi­ji u ko­joj se Sr­bi tre­ti­ra­ju kao re­me­ti­lač­ki fak­tor, ocje­ne su ko­je su se ču­le na jav­noj ras­pra­vi o Na­cr­tu pro­gra­mu raz­vo­ja kul­tu­re do 2020. go­di­ne. Se­kre­tar Se­kre­ta­ri­ja­ta za dru­štve­ne dje­lat­no­sti Rat­ko La­kić, na­gla­sio je da je Na­crt sa­mo pred­log do­ku­men­ta i da ni­je ko­nač­na stvar, ali da sa­dr­ži osnov­ne isto­rij­ske i osta­le po­dat­ke o ovom kra­ju i nje­go­vom kul­tur­nom bla­gu u pro­šlo­sti, ali i sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti.
-U ovom do­ku­men­tu ne­ma ni­jed­ne re­če­ni­ce u ko­joj se ka­že da u Da­ni­lov­gra­du ži­ve i Sr­bi. U nje­mu se tvr­di da po­sto­ji sa­mo jed­no pi­smo, a to je cr­no­gor­sko i da po­sto­ji sa­mo jed­na ide­o­lo­gi­ja, a to je ko­mu­ni­stič­ka. On je isto­rij­ski ne­u­te­me­ljen, a pro­gram raz­vo­ja kul­tu­re tre­ba da pi­šu dru­gi lju­di, a ne ovi ko­ji su to ura­di­li i po­nu­di­li nam ovaj pro­gram ko­ji je za­pra­vo ra­đen po prin­ci­pu „ko­pi pejst“. U kul­tu­ru­lo­škom smi­slu ovaj do­ku­me­nat je jed­na nu­la. Mo­lim pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Zo­ra­na Bo­ško­vi­ća, ko­ji je pri­hva­tio da vo­di jav­nu ras­pra­vu, da po­vu­če ovaj spis. U su­prot­nom tre­ba­lo bi ga po­di­je­li­ti svim me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri ka­ko bi se uvje­ri­li šta ra­de sa­da­šnji ide­o­lo­ški i na­ci­o­nal­ni ju­ri­šni­ci u Da­ni­lov­gra­du. U ovom do­ku­men­tu se ne po­štu­ju lju­di ko­ji mi­sle dru­ga­či­je i ne tre­ba o nje­mu da­lje ra­pra­vlja­ti - re­kao je Ran­ko Vu­ko­vić, ne­za­vi­sni od­bor­nik i biv­ši di­rek­tor Cen­tra za kul­tu­ru, is­ti­ču­ći da se osje­ća kao Cr­no­go­rac, ali da ne že­li da bi­lo ko­me na­me­će no­ve kul­tur­ne i du­hov­ne si­ste­me, a po­seb­no ne oni­ma ko­ji ka­žu da su Sr­bi.
On je na­gla­sio da auto­ri pro­gra­ma i ne zna­ju šta je iden­ti­tit jed­nog na­ro­da, ali za­to zna­ju da ga na­me­ću na si­lu, pa čak i „utje­ru­ju“ u svi­jest gra­đa­na. Vu­ko­vić sma­tra da taj po­du­hvat ak­tu­el­ne vla­sti na če­lu sa Bra­ni­sla­vom Đu­ra­no­vi­ćem, pred­sjed­ni­kom op­šti­ne, ne­će us­pje­ti.
-To ste naj­bo­lje po­ka­za­li na di­je­lu pro­gra­ma ko­ji se od­no­si na Dru­gi svjet­ski rat. Je­dan od eeme­na­ta da­ni­lov­grad­skoh iden­ti­te­ta su La­zi­na gdje je iz­vr­šen zlo­čin i gdje su stri­je­lja­ni mla­di ko­mu­ni­sti, ali je­dan od ele­me­na­ta to­ga iden­ti­te­ta je i Ke­či­na ja­ma, gdje su stra­da­li spr­ski na­ci­o­nal­ni­sti ko­je ni­je­ste ni po­me­nu­li. Iden­ti­tet je i ubi­stvo Mu­se Vu­ko­vi­ća u Ban­di­ći­ma kra­jem 1941 go­di­ne. Na­bro­ja­li ste sa­mo ko­mu­ni­stič­ke uspje­he, a ni slo­va ni­je­ste na­pi­sa­li da su i oni pra­vi­li zlo­či­ne. Sa­mo zbog to­ga vaš pro­gram ne va­lja ni pet pa­ra - na­sta­vio je Vu­ko­vić.
Ku­stos Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja Pe­ro Ra­do­njić kri­ti­ko­vao je na­vo­de iz pro­gra­ma ko­ji se od­no­se na obra­zo­va­nje i is­ta­kao da se ta oblast ne ko­že po­ve­za­ti za po­če­tak 20. vi­je­ka, već mno­go ra­ni­je, čak u pr­ve go­di­ne 18. vi­je­ka. On je i za­mje­rio što se u do­ku­men­tu i da­lje na­vo­di da je od 1941. do 1945. go­di­ne u Da­ni­lov­gra­du stra­da­lo 1.300 lju­di, ali to se od­no­si sa­mo na one ko­ji su po­gi­nu­li na stra­ni par­ti­zan­skih je­di­ni­ca.
-Ni­ko ne po­mi­nje 1.100 po­gi­nu­lih ko­ji su stra­da­li na dru­goj stra­ni. Ta­kvim od­no­som još jed­nom ubi­ja­te one ko­ji su već jed­nom ubi­je­ni. U pro­gra­mu se po­mi­nje ne­ka to­bo­žnja Du­kljan­ska cr­kva, a ta­kav po­jam ne po­sto­ji u isto­rij­skim iz­bo­ri­ma, već se je­din­mo po­mi­nje Di­o­klit­ska epi­sko­pi­ja - is­ta­kao je Ra­do­njić.
I ne­za­vi­sni od­bor­nik Želj­ko Sa­vo­vić je imao broj­ne pri­mjed­be na Na­crt pro­gra­ma kul­tu­re. Po nje­go­vim ri­je­či­ma on te­ti­ra ne­ke isto­rij­ske te­me iz sa­mo jed­nog ugla i bez raz­lo­ga Pod­go­rič­ku skup­šti­nu ocje­nju­je kao ne­li­gi­tim­nu. Po nje­go­vom mi­šlje­nju iz­bo­ri ko­ji su odr­ža­ni za Pod­go­rič­ku skup­šti­nu bi­li su pra­va Sor­bo­na za re­fe­ren­du­me ko­ji su u Cr­noj Go­ri spro­ve­de­ni po­sled­njih de­ce­ni­ja.
Ni­ko­la Vu­ki­će­vić, na­stav­nik isto­ri­je i od­bor­nik DPS-a, je­dan od auto­ra pro­gra­ma raz­vo­ja kul­tu­re, sma­tra da je po­nu­će­ni na­crt sa­mo pr­va ver­zi­ja jed­nog do­ku­men­ta i da je pod­lo­žan iz­mje­na­ma. On je ne­gi­rao da je pro­gram ani­ti­srp­ski i ko­mu­ni­stič­ki i da se te­me­lji na isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma.
-Sla­žem se da je pro­gram pre­o­bi­man i že­li­mo da se do­go­vo­ri­mo sa osta­li­ma ka­ko bi gra­đa­ni­ma i od­bor­ni­ci­ma po­nu­di­li što bo­lja rje­še­nja – re­kao je Vu­ki­će­vić.
I.Mi­lo­še­vić

Na­stav­ni­ci i aka­de­mi­ci
Na jav­noj ras­pra­vi naj­vi­še se go­vo­ri­lo o isto­rij­skim po­da­ci­ma, ko­ji su za jed­ne bi­li isti­ni­ti, dok su dru­gi sma­tra­li da se ra­di o fal­si­fi­ka­ti­ma. Po­je­di­ni gra­đa­ni su tra­ži­li da im se ka­že ko je pi­sao pro­gram kul­tu­re i na osno­vu ko­jih isto­rij­skih i osta­lih iz­vo­ra. Oni su i za­mje­ri­li što ta­ko va­žan do­ku­ment i va­žne po­dat­ke za Da­ni­lov­grad ob­ra­đu­ju lju­di ko­ji ne­ma­ju do­volj­no na­uč­nih kva­li­fi­ka­ci­ja za ta­ko ne­što. Pod­sje­ti­li su i da u Da­ni­lov­gra­du ima pu­no obra­zo­va­nih lju­di, pa i aka­de­mi­ka, i da je i njih tre­ba­lo pi­ta­ti šta mi­sle o ovom pro­gra­mu.

Ma­ti­ca srp­ska ne­će po­li­ti­ku u kul­tu­ri
Po­vo­dom po­me­nu­te ras­pra­ve re­a­go­vao je i Od­bor Ma­ti­ce srp­ske u Da­ni­lov­gra­du. Oni na­gla­ša­va­ju da Bje­lo­pa­vli­ći ima­ju bo­ga­tu isto­ri­ju i tra­di­ci­ju. Zbog to­ga ona ne smi­je bi­ti ni­či­ja pr­ći­ja, a po­seb­no ne po­li­tič­kih stra­na­ka i no­vo­kom­po­no­va­nih na­ci­o­nal­nih pro­gra­ma.
-Ma­ti­ca srp­ska ubu­du­će će ak­tiv­no uče­stvo­va­ti u svim kul­tur­nim pro­gra­mi­ma u na­šoj op­šti­ni i za­la­ga­će se da o to­me go­vo­ri na osno­vu či­nje­ni­ca i na­uč­nih sa­zna­nja, a ne sa­mo na te­melji­ma po­li­tič­kih pro­je­ka­ta- sa­op­šta­va­ju iz Ma­ti­ce srp­ske.