Po­re­skim na­me­ti­ma na objek­te u iz­grad­nji, ko­je je iz­gla­sa­la Skup­šti­na op­šti­ne Bu­dva, a po­ni­štio Ustav­ni sud, do sa­da su od gra­đa­na i in­ve­sti­to­ra u tom gra­du ne­za­ko­ni­to na­pla­će­na 2,3 mi­li­o­na eura.
Ustav­ni sud Cr­ne Go­re ne­dav­no je utvr­dio da je Skup­šti­na op­šti­ne Bu­dva pre­ko­ra­či­la za­kon­ska ovla­šće­nja pro­pi­si­va­njem od­red­be od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­st, ko­jom je de­fi­ni­san po­re­ski na­met na obje­kat u iz­grad­nji, su­prot­no Za­ko­nu o po­re­zu na ne­po­kret­nost. Uprav­no na osno­vu od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­nost bu­dvan­ska op­šti­na od 2003. go­di­ne do da­nas na­pla­ti­la je 174.049,66 eura od fi­zič­kih i 2.142.386,54 od prav­nih li­ca.
Pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su „Da­nu“ do­sta­vlje­ni na osno­vu za­htje­va o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma od stra­ne Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du i fi­nan­si­je op­šti­ne Bu­dva, na či­jem je če­lu Mi­ha­i­lo Đu­ro­vić, naj­ve­ći iz­nos po­re­za na­pla­ćen je u 2014. go­di­ni. Ta­da je od prav­nih li­ca na­pla­će­no 448.484 eura, a od fi­zič­kih 35.364.
U 2003. go­di­ni po tom osno­vu ukup­no je na­pla­će­no 1.159 eura, u 2004. go­di­ni 9.725, u 2005. 5.178 i u 2006. 59.733. Od prav­nih i fi­zič­kih li­ca u 2007. go­di­ni na­pla­će­no je ukup­no 48.632, u 2008. 210.149, u 2009. 157.467 eura. Po ne­u­stav­noj od­lu­ci Skup­šti­ne op­šti­ne Bu­dva, u 2010. na­pla­će­no je 170.902, u 2011. 288.660, a u 2012. go­di­ni 311.920 eura.
U 2013. go­di­ni ukup­no je na­pla­će­no 425.541 euro. Ove go­di­ni je do­sad od fi­zič­kih li­ca na­pla­će­no 15.995, a od prav­nih 127.518 eura.
Iz­no­si ko­je je Op­šti­na Bu­dva na­pla­ći­va­la po go­di­na­ma od fi­zič­kih li­ca na osno­vu po­me­nu­te od­lu­ke kre­ću se od 592 do 35.364 eura, od­no­sno od 567 do 448.484 eura za prav­na li­ca.
Ustav­ni sud je po­ni­štio spor­nu od­lu­ku bu­dvan­skog par­la­men­ta, po­stu­pa­ju­ći po ini­ci­ja­ti­vi za ocje­nu ustav­no­sti. Su­di­je su u obra­zlo­že­nju rje­še­nja na­ve­le da se pod­za­kon­ski pro­pis mo­ra kre­ta­ti u gra­ni­ca­ma ko­je mu sa­dr­žin­ski od­re­di vi­ši prav­ni akt, te da ne mo­že sa­dr­ža­ti od­red­be ko­ji­ma se ure­đu­ju pra­va i oba­ve­ze za gra­đa­ne i prav­na li­ca za ko­je u za­ko­nu ne­ma osno­va.
–Ustav­ni sud je oci­je­nio da je SO Bu­dva pro­pi­si­va­njem ospo­re­ne od­red­be od­lu­ke pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja iz za­ko­na. Na taj na­čin po­vri­je­đe­no je na­če­lo le­ga­li­te­ta iz čla­na 145 Usta­va ko­ji se ostva­ru­je pri­mje­nom na­če­la sa­gla­sno­sti prav­nih pro­pi­sa. Sto­ga se osno­va­no po­sta­vlja pi­ta­nje ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti ospo­re­ne od­red­be čla­na 2, tač­ka 2, pod­tač­ka d. 1 od­lu­ke – oci­je­ni­le su su­di­je.
Ini­ci­ja­ti­vu za po­kre­ta­nje po­stup­ka ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti od­red­be čla­na 2, tač­ka 2, pod­tač­ka d.1 od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­st, ko­ju je do­ni­je­la Skup­šti­na op­šti­ne Bu­dva, po­kre­nu­li su El­mos a.d. Bu­dva, Sa­va Dra­gić iz Pod­go­ri­ce i Ve­sna Re­ner iz Ba­ra, na­vo­de­ći da je ospo­re­no pro­pi­si­va­nje su­prot­no od­red­bi čla­na 2 Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti. Raz­log je taj što je, ka­ko su uka­za­li, Op­šti­na pro­ši­ri­la po­jam ne­po­kret­no­sti ta­ko što je uve­la do­dat­nu po­re­sku oba­ve­zu za in­ve­sti­to­re raz­ra­đu­ju­ći po­jam „dru­gi obje­kat” iz sta­va 2, ali­ne­ja 2 za­ko­na, pro­pi­su­ju­ći tzv. „obje­kat u iz­grad­nji”.
–Ti­me je sve in­ve­sti­to­re uve­la u po­re­ske ob­ve­zni­ke pro­tiv­no na­ve­de­nim od­red­ba­ma Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­nost – na­ve­li su pod­no­si­o­ci ini­ci­ja­ti­ve.
U od­go­vo­ru na ini­ci­ja­ti­vu SO Bu­dva na­ve­de­no je da Op­šti­na sa­gla­sno čla­nu 5 Za­ko­na o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti utvr­đu­je tr­ži­šnu vri­jed­nost ne­po­kret­no­sti na 1. ja­nu­ar go­di­ne za ko­ju se po­rez utvr­đu­je.
–Ne­bit­na je či­nje­ni­ca da li se opo­re­zu­je kao obje­kat u iz­grad­nji (dru­gi gra­đe­vin­ski obje­kat) ili se opo­re­zu­je ze­mlji­šte sa no­vom tr­ži­šnom vri­jed­no­šću na ko­jem po­sto­ji obje­kat u iz­grad­nji – sma­tra­li su u SO Bu­dva.
Ospo­re­nom od­red­bom od­lu­ke o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti pro­pi­sa­no je da su pred­met opo­re­zi­va­nja ne­po­kret­no­sti i to „ze­mlji­šte, gra­đe­vin­ski objek­ti, po­seb­ni di­je­lo­vi stam­be­nih zgra­da i dru­gi gra­đe­vin­ski objek­ti”.
Su­di­je Ustav­nog su­da su u rje­še­nju, do­ni­je­tom 20. fe­bru­a­ra 2015. go­di­ne, na­ve­le da na­če­lo za­ko­ni­to­sti pred­sta­vlja jed­no od osnov­nih ustav­nih na­če­la i da je di­rekt­no po­ve­za­no sa vla­da­vi­nom pra­va.
– Po­sle­di­ca ova­kvih ustav­nih od­re­đe­na je da su or­ga­ni vla­sti ve­za­ni Usta­vom i za­ko­nom, ka­ko u po­gle­du nor­ma­tiv­nih, ta­ko i u po­gle­du dru­gih ovla­šće­nja. Na­če­lo le­ga­li­te­ta pod­ra­zu­mi­je­va da se pod­za­kon­ski ak­ti do­no­se na osno­vu nor­ma­tiv­no utvr­đe­nog ovla­šće­nja do­no­si­o­ca ak­ta. Pre­ma Usta­vu, ge­ne­ral­no ovla­šće­nje za do­no­še­nje pro­pi­sa (za iz­vr­ša­va­nje za­ko­na) ima Vla­da, a or­ga­ni upra­ve, lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ili dru­go prav­no li­ce, ka­da su na to ovla­šće­ni za­ko­nom. Dru­gim ri­je­či­ma, za­kon mo­ra bi­ti osnov za do­no­še­nje pod­za­kon­skih aka­ta i ob­u­hva­ta sa­mo ono što pro­iz­i­la­zi iz za­kon­ske nor­me, a njom ni­je iz­ri­či­to ure­đe­no – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju rje­še­nja Ustav­nog su­da.
Su­di­je Ustav­nog su­da su uka­za­le da je oba­ve­za pla­ća­nja po­re­za kon­sti­tu­i­sa­na kao ustav­na oba­ve­za i op­šteg je ka­rak­te­ra.
– Ta­ko­đe, Ustav utvr­đu­je prin­cip da se po­re­zi i da­žbi­ne mo­gu uvo­di­ti sa­mo za­ko­nom – uka­zu­ju su­di­je Ustav­nog su­da.
A.T.


Đu­ro­vi­ću po­da­ci vi­še ni­je­su po­re­ska taj­na

Se­kre­tar bu­dvan­skog Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du i fi­nan­si­je Mi­ha­i­lo Đu­ro­vić od­bio je pri­je mje­sec i po da do­sta­vi „Da­nu“ po­dat­ke o sred­stvi­ma ko­je je Op­šti­na Bu­dva do sa­da na­pla­ti­la po osno­vu obo­re­ne od­lu­ke. Ta­da je ka­zao da sma­tra da to ni­je ma­te­ri­ja za no­vin­ske na­pi­se, da od­bi­ja da da po­dat­ke, iako ih ima, jer vi­di „kon­struk­ci­je da je Op­šti­na Bu­dva ne­što ne­za­ko­ni­to ra­di­la“. Ta­da je re­kao da po­dat­ke ne­će da­ti i „di­je­lom jer se ra­di o po­re­skoj taj­ni“.
– Ovo je dje­li­mič­no po­re­ska taj­na. Te­ma­ti­ka po­re­za je ne­kad i po­re­ska taj­na. Ja vi­dim da se po pi­ta­nji­ma pri­pre­ma kon­struk­ci­ja. Sma­tram da ovo ni­je ma­te­ri­ja za no­vin­ske na­pi­se – oci­je­nio je ra­ni­je Đu­ro­vić.
Ipak, mje­sec i po ka­sni­je Đu­ro­vić je ot­krio da se ne ra­di ni o ka­kvoj po­re­skoj taj­ni, pa je do­nio i pot­pi­sao rje­še­nje ko­jim se no­vi­na­ru „Da­na“ do­zvo­lja­va pri­stup tra­že­nim po­da­ci­ma.