Rad­ni­ci su naj­ve­ći gu­bit­ni­ci u pro­ce­su tran­zi­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je, a vla­di­na po­li­ti­ka je i da­lje fo­ku­si­ra­na pre­ma in­te­re­si­ma po­je­di­nih taj­ku­na i stra­nih in­ve­sti­to­ra, a ne pre­ma in­te­re­si­ma za­po­sle­nih i gra­đa­na, oci­je­nio je pred­sjed­nik Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (USSCG) Sr­đa Ke­ko­vić. Ka­ko je is­ta­kao u raz­go­vo­ru za „Dan“, iz­u­zet­no te­žak po­lo­žaj rad­ni­ka u Cr­noj Go­ri po­sle­di­ca je neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta eko­nom­ske po­li­ti­ke i rad­nih od­no­sa ko­ji se, ka­ko uka­zu­je, već če­tvrt vi­je­ka u kon­ti­nu­i­te­tu za­go­va­raju u na­šoj dr­ža­vi.
– Svje­do­ci smo da su broj­ni rad­ni­ci obes­pra­vlje­ni, pri­mo­ra­ni su da ra­de pre­ko­vre­me­no, a ti pre­ko­vre­me­ni sa­ti im se i ne pla­ća­ju, us­kra­će­ni su za slo­bod­ne da­ne za vi­kend, kao i za da­ne go­di­šnjeg od­mo­ra, mno­gi ra­de za iz­u­zet­no ni­ske za­ra­de, osi­gu­ra­va­ju ih na iz­nos mi­ni­mal­ne za­ra­de, a dio za­ra­de im se is­pla­ću­je na ru­ke, itd – oci­je­nio je Ke­ko­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći sve ve­će si­ro­ma­štvo i ne­za­po­sle­nost, Ke­ko­vić je pod­sje­tio da je USSCG u vi­še na­vra­ta, pa i pro­te­sti­ma, is­ka­za­la svo­je ne­za­do­volj­stvo eko­nom­skom po­li­ti­kom i mje­ra­ma ko­je pred­u­zi­ma Vla­da.
– Rad­ni­ci su naj­ve­ći gu­bit­ni­ci u pro­ce­su tran­zi­ci­je i pri­va­ti­za­ci­je. Me­đu­tim, vla­di­na po­li­ti­ka je i da­lje fo­ku­si­ra­na pre­ma in­te­re­si­ma po­je­di­nih taj­ku­na i stra­nih in­ve­sti­to­ra, a ne pre­ma in­te­re­si­ma rad­ni­ka i gra­đa­na. Za­bri­nja­va­ju­će je to što se ne za­u­sta­vlja pro­ces ga­še­nja rad­nih mje­sta u pri­vre­di, dok za­ra­de go­di­na­ma stag­ni­ra­ju ili pa­da­ju, i ni­je­su do­volj­ne za oču­va­nje eg­zi­sten­ci­jal­nog mi­ni­mu­ma broj­nih na­ših ko­le­ga. Ta­kva po­li­ti­ka hit­no mo­ra da se pro­mi­je­ni, jer je kao od­go­vor mo­gu­će eska­li­ra­nje so­ci­jal­nih ten­zi­ja – upo­zo­ra­va Ke­ko­vić.
S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je od po­čet­ka go­di­ne ne­ko­li­ko hi­lja­da gra­đa­na na­pu­sti­lo sje­ver­ne op­šti­ne, Ke­ko­vić is­ti­če da USSCG ne­ma kon­kret­ne po­dat­ke o uzro­ci­ma tih ise­lja­va­nja, ali da mo­gu pret­po­sta­vi­ti da je to „po­sle­di­ca ka­ta­stro­fal­nog eko­nom­sko-so­ci­jal­nog po­lo­ža­ja i sta­nja bez­na­de­žno­sti gra­đa­na na sje­ve­ru dr­ža­ve“.
– Sva­ko­dnev­no mo­že­mo da ču­je­mo od na­ših zva­nič­ni­ka da sje­ver dr­ža­ve ima ogro­man po­ten­ci­jal i pri­rod­ne re­sur­se. Tu se svi sla­že­mo, ali vla­di­na eko­nom­ska po­li­ti­ka do sa­da ni­je sti­mu­li­sa­la gra­đa­ne sje­ve­ra da osta­nu na svo­jim og­nji­šti­ma. Na­pro­tiv, pri­mo­ra­ni su da svo­ju eg­zi­sten­ci­ju tra­že u ju­žnim gra­do­vi­ma na­še dr­ža­ve, a u po­sled­nje vri­je­me i u dru­gim dr­ža­va­ma. Uzmi­mo, re­ci­mo, pri­mjer Fa­bri­ke elek­tro­da Plu­ži­ne. Iako je je­di­na fa­bri­ka u toj op­šti­ni, ko­ja još ima i atrak­ti­van pro­iz­vod, FEP ne ra­di. Mo­že­mo oče­ki­va­ti da će sa ga­še­njem FEP-a dio rad­ni­ka bi­ti pri­mo­ran da na­pu­sti Plu­ži­ne u po­tra­zi za no­vim po­slom. Ta­ko je bi­lo i sa mno­gim dru­gim fa­bri­ka­ma na sje­ve­ru, pa se po­sli­je pi­ta­mo za­što se gra­đa­ni ise­lja­va­ju sa sje­ve­ra – uka­zu­je Ke­ko­vić.
On is­ti­če da je Vla­da u ta­kve fa­bri­ke tre­ba­lo mak­si­mal­no da ula­že, sve do stva­ra­nja uslo­va da sa­me bu­du eko­nom­ski odr­ži­ve.
– A sve zbog nji­ho­vog zna­ča­ja za stva­ra­nje uslo­va za pri­sto­jan ži­vot gra­đa­na na sje­ve­ru i rav­no­te­že u raz­vo­ju sje­ve­ra i ju­ga dr­ža­ve. Da ne go­vo­ri­mo o dru­gim sti­mu­la­tiv­nim mje­ra­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke, ko­ji­ma bi se na sje­ve­ru stva­ri­li uslo­vi i pod­sti­cao raz­voj po­ljo­pri­vre­de, dr­vo­pre­ra­de, pla­nin­skog tu­ri­zma i sl – uka­zu­je on.
Sma­tra da nad­le­žne in­stu­tu­ci­je i ne po­ku­ša­va­ju da se ozbilj­ni­je po­za­ba­ve tim pro­ble­mi­ma, te da rad­ni­ci­ma u bor­bi za ostva­ri­va­nje pra­va je­di­no pre­o­sta­je da se sin­di­kal­no or­ga­ni­zu­ju i su­prot­sta­ve dru­štve­no neo­d­go­vor­nom po­slo­dav­cu.
–Uko­li­ko su rad­ni­ci sin­di­kal­no do­bro or­ga­ni­zo­va­ni, on­da mo­gu da od­bra­ne in­te­re­se po­je­din­ca i ko­lek­ti­va. Na­ža­lost, u prak­si rad­ni­ci ta­ko ne raz­mi­šlja­ju. Naj­če­šće su raz­je­di­nje­ni i sin­di­kal­no neo­r­ga­ni­zo­va­ni i, kao po­je­din­ci, lak su pli­jen zlo­u­po­tre­be dru­štve­no neo­d­go­vor­nih po­slo­da­va­ca. Da za­klju­čim, u kon­cep­tu neo­li­be­ral­nih ka­pi­tal od­no­sa, je­di­ni na­čin una­pre­đe­nja po­lo­ža­ja rad­ni­ka je­ste da se udru­žu­ju i ja­ča­ju sin­di­kal­ni po­kret u ko­lek­ti­vu, dje­lat­no­sti i na na­ci­o­nal­nom ni­vou – sma­tra on.
A.T.


Pra­ti­mo de­ša­va­nja u SSCG, ali se ne mi­je­ša­mo

Ke­ko­vić je ka­zao da USSCG pra­ti de­ša­va­nja u SSCG, ali da se ne mi­je­ša­ju u nji­ho­ve od­no­se.
– Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja u SSCG ve­o­ma je te­ška i po­sle­di­ca je ne­do­vr­še­nih re­for­mi ko­je je, još 2007, za­po­če­la gru­pa sin­di­ka­ta, ko­ja je ka­sni­je bi­la pri­mo­ra­na da for­mi­ra no­vu na­ci­o­nal­nu sin­di­kal­nu cen­tra­lu, to jest USSCG. Ta­kva de­ša­va­nja, ge­ne­ral­no gle­da­no, šte­te ugle­du sin­di­kal­nog po­kre­ta. Me­đu­tim, sva­ko gra­di svoj ugled, pa pre­ma to­me ne­ma­mo ni­je­dan raz­log da bri­ne­mo da će se de­ša­va­nja u SSCG ne­ga­tiv­no od­ra­zi­ti i na USSCG. Mi smo ugled USSCG gra­di­li u naj­te­žim go­di­na­ma na­šeg po­sto­ja­nja i ne­ma raz­lo­ga da ta­ko ne osta­ne sa­da ka­da smo po­sta­li pri­zna­ta na­ci­o­nal­na sin­di­kal­na cen­tra­la, ko­ja je kao ta­kva pri­mlje­na u pu­no­prav­no član­stvo Me­đu­na­rod­ne i Evrop­ske kon­fe­de­ra­ci­je sin­di­ka­ta – is­ti­če Ke­ko­vić.