Me­mo­ri­jal­nim ma­ra­to­nom, na ko­jem su uče­stvo­va­la 22 atle­ti­ča­ra, ju­če je u Ro­ža­ja­ma obi­lje­že­no 16 go­di­na od ne­stan­ka Ha­li­ta Nur­ko­vi­ća, tak­si­ste ko­ji je bez tra­ga ne­stao 1999. go­di­ne na pro­sto­ru Ko­so­va.
Za­hva­lju­ju­ći uče­sni­ci­ma smo­tre iz Cr­ne Go­re, BiH, Sr­bi­je, Nje­mač­ke, Al­ba­ni­je, Austra­li­je i sa Ko­so­va, El­sa­na Nur­ko­vić, jed­na od šest kće­ri ne­sta­log Ro­žaj­ca, ka­za­la je da je pred nji­ma sta­za du­ga 17 ki­lo­me­ta­ra ko­ja po­la­zi iz cen­tra gra­da, a za­vr­ša­va se u mje­stu Gro­pe u pod­nož­ju Haj­le.
– Sa­vla­da­va­njem te sta­ze, pu­ne iza­zo­va, sim­bo­lič­no će­mo po­ka­za­ti da is­tra­ja­va­mo u po­tra­zi za na­šim ocem. Odav­de ša­lje­mo po­ru­ku da dru­štvo ne smi­je za­bo­ra­vi­ti na hi­lja­de ne­sta­lih lju­di to­kom 90-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, kao i da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ne mo­ra­ju is­tra­ja­ti u po­tra­zi sve dok se ne ra­svi­je­tli sud­bi­na i po­sled­njeg od njih – ka­za­la je Nur­ko­vi­će­va.
Put Haj­le se ju­če, upo­re­do sa atle­ti­ča­ri­ma, za­pu­ti­lo i oko sto­ti­nu pla­ni­na­ra i lju­bi­te­lja pla­ni­nar­stva. Dan ra­ni­je odr­ža­na je i dječ­ja grad­ska tr­ka pod na­zi­vom „Tra­gom bu­duć­no­sti”.
– Tr­ka no­si po­ru­ku da se bu­duć­nost ne mo­že ote­ti, jer ona po­ka­zu­je sna­gu i nad­moć nad de­struk­ci­jom i bez­u­mljem. Na­vr­ši­lo se 16 go­di­na od ne­stan­ka na­šeg oca. Ra­dio je kao tak­si­sta, a sva­ki trag mu se gu­bi, ne­po­sred­no po za­vr­šet­ku su­ko­ba na Ko­so­vu 1999. go­di­ne, ka­da je svog po­sled­njeg put­ni­ka od­ve­zao u se­lo Gor­nji Pe­trić. Isto to­li­ko go­di­na nas šest se­sta­ra tra­ga­mo za isti­nom, o to­me šta mu se de­si­lo i gdje su nje­go­vi po­smrt­ni osta­ci – uka­za­la je Nur­ko­vi­će­va.
Ma­ra­to­nu je pret­ho­di­lo me­mo­ri­jal­no ve­če „Tra­gom ne­sta­lih – sje­ća­nje na Ha­li­ta Nur­ko­vi­ća”, na ko­jem je pred­sjed­nik op­šti­ne Ro­ža­je Ejup Nur­ko­vić po­zvao dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je Cr­ne Go­re da se ak­tiv­ni­je uklju­če u po­tra­gu za ne­sta­lim oso­ba­ma.
– Ve­o­ma je va­žno da se ču­je glas i da do­pre do od­go­vor­nih u Cr­noj Go­ri i na Ko­so­vu ko­ji tre­ba da po­ra­de na ot­kri­va­nju sud­bi­na ne­sta­lih. Lo­kal­na upra­va će uči­ni­ti sve što je u nje­noj mo­ći da po­mog­ne­mo i ubla­ži bol Ha­li­to­voj po­ro­di­ci – re­kao je Nur­ko­vić.
Sa sku­pa je po­ru­če­no da hi­lja­de ne­sta­lih to­kom ra­ta na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je ne­će i ne smi­ju bi­ti za­bo­ra­vlje­ni.
Se­stre Nur­ko­vić su upu­ti­le po­ru­ku in­sti­tu­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri i re­gi­o­nu, a po­seb­no lju­di­ma ko­ji ima­ju in­for­mci­je i ko­ji mo­gu da po­mog­nu u ra­svje­tlja­va­nju sud­bi­na ne­sta­lih.
El­sa­na Nur­ko­vić je is­ta­kla da je sje­ća­nje na oca naj­ja­ča bor­ba pro­tiv bo­la i pra­zni­ne ko­ja je osta­la na­kon što je on iz­ne­na­da i za­u­vi­jek otet iz nje­nog i ži­vo­ta nje­nih se­sta­ra.
– Sva­kog od 5.844 da­na mi iz­no­va do­ži­vlja­va­mo oče­vu tra­ge­di­ju. Ne­mo­guć­nost da ga sa­hra­ni­mo do­sto­jan­stve­no na mje­stu gdje je on to že­lio, po­red na­še maj­ke, či­ni nam se stra­šni­jom i od sa­me či­nje­ni­ce što ga vi­še ne­ma. Že­li­mo da sa ovo­ga mje­sta po­ša­lje­mo po­ru­ku i opo­me­nu da će­mo uči­ni­ti sve da se to što se de­si­lo na­šem ocu ni­ka­da i ni­kom ne de­si. Cilj nam je da nad­vla­da­mo stra­ho­tu i užas ono­ga što se na­ma de­si­lo, da na zlo od­go­vo­ri­mo do­brim i da smrt nad­vla­da­mo ži­vo­tom, te da tu muč­nu i stra­šnu pro­šlost pre­to­či­mo u bo­lju bu­duć­nost mla­dim ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je će iz­gra­di­ti ljep­ši svi­jet u ko­jem ova­kvi sku­po­vi ne­će bi­ti po­treb­ni – re­kla je Nur­ko­vi­će­va.
V.Ra.