F
i­ja­sko je ri­ječ ko­ja naj­bo­lje opi­su­je po­sled­nju mi­ni­star­sku kon­fe­ren­ci­ju Svjet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je (STO), na ko­joj SAD, Ki­na i Evrop­ska uni­ja ni­je­su mo­gle da se do­go­vo­re o no­vim pra­vi­li­ma glo­bal­nog tr­ži­šta, a po­go­to­vo o po­ljo­pri­vre­di, on­lajn tr­go­vi­ni, raz­vo­ju i ri­bar­stvu, zbog če­ga je, bar za­sa­da, je­di­no EU, či­ja je na­mje­ra da pre­u­zme mo­žda i li­der­sku ulo­gu u STO, osta­la krat­kih ru­ka­va.
Uče­sni­ci ni­je­su uspje­li ni oko če­ga da se do­go­vo­re, pa ni oko za­jed­nič­ke iz­ja­ve o is­ho­du kon­fe­ren­ci­je. Ovim sa­stan­kom je­di­no Ki­na i SAD ni­su bi­le ne­za­do­volj­ne. Na­i­me, Ki­na je za­dr­ža­la di­plo­mat­sku uz­dr­ža­nost, a SAD su, či­ni se, sla­vi­le fi­ja­sko, što je ve­o­ma lo­ša vi­jest za Evro­pu, ko­ja je prak­tič­no osta­la usa­mlje­na u is­ka­zi­va­nju ne­za­do­volj­stva zbog is­ho­da sa­stan­ka, oci­je­nio je Pro­ject Syndi­ca­te.
Po­je­di­ni su na­kon kon­fe­ren­ci­je čak su­ge­ri­sa­li da bi EU tre­ba­lo da se udru­ži sa Ki­nom ka­ko bi osi­gu­ra­la svo­ju po­zi­ci­ju na glo­bal­nom tr­ži­štu u bu­duć­no­sti, ko­ja, bez ob­zi­ra na po­vu­če­nost STO, ima mo­guć­nost da se po­zi­ci­o­ni­ra kao šam­pi­on u mul­ti­la­te­ra­li­zmu.
To ki­ne­sko-evrop­sko part­ner­stvo mo­glo bi da bu­de sna­žna si­la ko­ja bi uti­ca­la na ame­rič­ki ne­ga­tiv­ni udar na me­đu­na­rod­nu tr­go­vi­nu i sa­rad­nju. Me­đu­tim, ta­kvo part­ner­stvo je da­le­ko od iz­vje­snog.
To­kom kon­fe­ren­ci­je če­sto je is­ti­can do­ma­ći pro­tek­ci­o­ni­zam Do­nal­da Tram­pa, i to pred pred­sjed­ni­kom SAD, po­što EU ima pri­li­ku da pre­u­zme ve­ću in­ter­na­ci­o­nal­nu li­der­sku ulo­gu, ja­ča­ju­ći svo­ju po­zi­ci­ju u STO.
Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni ko­ji je ne­dav­no pot­pi­san sa Ja­pa­nom dao je EU pred­nost nad po­ljo­pri­vre­dom SAD, a ja­ča­nje tr­go­vin­skih ve­za sa Mek­si­kom mo­glo bi da ima sli­čan is­hod.
Ipak, že­lja EU da na­tje­ra Ki­nu na za­jed­nič­ka pra­vi­la gu­ra je da se bli­že po­ve­že sa in­te­re­si­ma SAD, sa ko­ji­ma di­je­li ne­ke za­jed­nič­ke pri­tu­žbe, po­put kon­ti­nu­i­ra­nog sub­ven­ci­o­ni­sa­nja pri­vat­nih pred­u­ze­ća i po­sto­ja­nja ba­ri­je­ra za pri­stup tr­ži­štu.
Pre­ma jed­noj ne­dav­no ob­ja­vlje­noj stu­di­ji, ba­ri­je­re pri­stu­pu tr­ži­štu ko­je je po­di­gla Ki­na uve­li­ko su po­ve­ća­le rast iz­vo­za EU.
Ipak, SAD i EU ne­ma­ju istu vi­zi­ju ka­ko da se op­ho­de po­vo­dom ovih pri­tu­žbi. Ka­ko bi ogra­ni­či­li zlo­u­po­tre­be STO od stra­ne Ki­ne, evrop­ski li­de­ri že­le da pre­go­va­ra­ju o no­vim re­gu­la­ti­va­ma bi­lo kroz prav­ni okvir za bi­la­te­ral­ne in­ve­sti­ci­je, bi­lo kroz mul­ti­la­te­ral­ne na­ci­o­nal­ne tr­go­vin­ske ugo­vo­re za jav­ne na­bav­ke.
Me­đu­tim, Tramp ne že­li da re­for­mi­še si­stem, on že­li da ga po­to­pi. Tač­ni­je, on tra­ži na­čin da bi­la­te­ral­nim spo­ra­zu­mi­ma sma­nji ame­rič­ki tr­go­vin­ski de­fi­cit, pa čak se po­mi­nje i da će na­pu­sti­ti STO, što je naj­lo­ši­ji sce­na­rio za EU, ko­ja za­go­va­ra za­jed­nič­ke nor­me i do­go­vor.
Ipak, Tram­po­va Ame­ri­ka će na­sta­vi­ti da ko­ri­sti svo­ju pred­nost ka­ko bi osi­gu­ra­la svo­ju stra­te­gi­ju i do­bi­la po­li­tič­ke po­e­ne, što je ta­ko­đe hen­di­kep za EU jer ni­je dr­ža­va, već za­jed­ni­ca dr­ža­va i u me­đu­na­rod­noj po­li­ti­ci ne go­vo­ri jed­nim je­zi­kom, već za­stu­pa in­te­re­se svih ze­ma­lja čla­ni­ca.
Ni­je ne­mo­gu­će da će Ki­na pri­je da od­go­vo­ri na za­htje­ve Ame­ri­ke ne­go na za­htje­ve EU, u ko­joj se „ču­je vi­še­gla­sje”.
U tom kon­tek­stu, EU mo­ra da se uje­di­ni ka­ko bi pre­va­zi­šla ba­ri­je­re ko­je je po­di­gla Ame­ri­ka i ra­di stva­ra­nja za­jed­nič­kog si­ste­ma za ogra­ni­ča­va­nje Ki­ne. Ali, to je lak­še re­ći ne­go ura­di­ti.
Kao što je po­zna­to, mno­ge čla­ni­ce EU se opi­ru uvo­đe­nju tr­go­vin­skih re­strik­ci­ja, bi­lo zbog li­be­ral­nih eko­nom­skih ide­a­la, bi­lo zbog stra­ha da će ugro­zi­ti svo­je in­te­re­se u Ki­ni ti­me što će se ofor­mi­ti me­ha­ni­zam za upra­vlja­nje stra­nim in­ve­sti­ci­ja­ma.
Po­ja­va ne­li­be­ral­nih vla­da­ra u cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­pi još vi­še ote­ža­va pi­ta­nja za EU. Na­i­me, te vla­de ne­ma­ju ni­ka­kav in­te­res za bi­lo ka­kav ob­lik mul­ti­ra­te­ra­li­zma, jer su pri­hva­ti­le uski po­gled na svo­je in­te­re­se. Če­sto su fa­sci­ni­ra­ni lo­gi­kom re­al­po­li­ti­ka ko­ju su po­dr­ža­li Tramp, ki­ne­ski pred­sjed­nik Si Đin­ping i ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin. Šta­vi­še, te ze­mlje vi­de mo­guć­nost za ostva­ri­va­nje svo­jih in­te­re­sa po ci­je­nu ši­re­nja pra­vi­la jav­nih na­bav­ki u EU.
Ipak, evrop­ske ze­mlje ne gri­je­še ka­da po­zdra­vlja­ju ki­ne­ske in­ve­sti­ci­je. Do­bar pri­mer je Grč­ka, u ko­joj ima do­sta ki­ne­skih in­tve­sti­ci­ja, ali Ki­na bi mo­gla da po­nu­di re­ci­pro­ci­tet i po­že­li do­bro­do­šli­cu in­ve­sti­ci­ja­ma iz EU. Za­to EU i Ki­na tre­ba da za­vr­še bi­la­te­ral­ni spo­ra­zum o in­ve­sti­ci­ja­ma o ko­jem pre­go­va­ra­ju već go­di­na­ma.
Ina­če, Fran­cu­ski pred­sjed­nik Ema­nu­el Ma­kron po­ku­ša­va da una­pri­je­di ofan­ziv­ni mul­ti­ra­te­ra­li­zam. Ali, uko­li­ko EU kao cje­li­na ne pri­hva­ti sve, Bri­sel će bi­ti uhva­ćen iz­me­đu Ki­ne i nje­nog kon­zer­va­tiv­nog po­i­ma­nja mul­ti­ra­te­ra­li­zma i Tram­pa ko­ji že­li da ga se ota­ra­si – pa i po ci­je­nu da po­sta­ne žr­tva.