Od­mah na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta Ju­go­sla­vi­ja je kre­i­ra­la ne­što što se u po­čet­ku zva­lo Odje­lje­nje za za­šti­tu na­ro­da (OZNA). Ci­lje­vi tog tek za­če­tog or­ga­na bje­hu si­gur­no­sni aspek­ti bit­ni po dr­ža­vu i njen po­li­tič­ki apa­rat - iro­nič­no, vo­đe­nje ra­ču­na o bez­bjed­no­sti na­ro­da ni­je bi­lo pri­o­ri­tet.
Kon­cept ka­drov­skog opre­ma­nja OZNE bio je naj­slo­že­ni­ji i naj­kom­plek­sni­ji tip oda­bi­ra po­je­di­na­ca ko­ji je u to vri­je­me vi­đen. Stra­ni struč­nja­ci su tvr­di­li da se nji­ho­va me­to­do­lo­gi­ja za­sni­va­la na in­struk­ci­ja­ma KGB, ili pak na ame­rič­kim smjer­ni­ca­ma. Isti­na je bi­la da se ra­di­lo o pot­pu­no ne­za­vi­snom i auto­nom­nom pla­nu - bri­žlji­vo spro­ve­de­nom. Gre­ške ni­su to­le­ri­sa­ne. Oni ko­ji su oma­nu­li u obu­ka­ma - ni­su pu­šta­ni da ži­ve. Ipak, broj spe­ci­ja­la­ca je iz mje­se­ca u mje­sec ra­stao. Vr­lo br­zo je OZNA pre­ra­sla u UD­BA (Upra­va dr­žav­ne bez­bjed­no­sti) a ka­sni­je u Slu­žbu dr­žav­ne bez­bjed­no­sti (SDB).
Ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je, de­ve­de­se­tih go­di­na, ras­for­mi­ra­na je i in­sti­tu­ci­o­nal­na osno­va za po­me­nu­tu slu­žbu... Me­đu­tim, kon­tra­o­ba­vje­štaj­ni po­ten­ci­jal ni­je uga­šen. Ni­ka­ko. Ta­kvi su is­tre­ni­ra­ni da pre­ži­ve sve. Ne­ko­li­ko naj­bo­ljih ope­ra­ti­va­ca i ana­li­ti­ča­ra iz re­do­va SDB go­di­na­ma ra­ni­je zna­lo je šta se pri­pre­ma, te da je ras­pad dr­ža­ve ne­mi­no­van... Od­lu­či­li su da svo­je zna­nje po­nu­de dru­gim ze­mlja­ma, a oni ko­ji ni­su ima­li tu sre­ću - od­lu­či­li su da po­sta­nu men­to­ri i asi­sten­ti s „mrač­nim” iden­ti­te­ti­ma. U sva­kom slu­ča­ju, ni­su htje­li da osta­nu i uče­stvu­ju u bra­to­u­bi­lač­kom ra­tu.
Sa­mo u ne­kim po­lu­po­vjer­lji­vim ma­te­ri­ja­li­ma ova mi­gra­ci­ja naj­bo­ljih spe­ci­ja­la­ca i mo­bil­nih odje­lje­nja iz ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je po­mi­nje se kao “Če­ti­ri Evro­pe”. Ame­rič­ki, fran­cu­ski, ru­ski i izra­el­ski me­di­ji ni da­nas ne zna­ju gdje su nji­ho­ve en­kla­ve.

* * *
„Če­ti­ri Evro­pe” je kod­no ime za če­ti­ri ti­ma ko­ji su 1991. na­pu­sti­li Be­o­grad i po pr­vi put iza­šli iz gra­ni­ca svo­je dr­ža­ve. One ko­ji ni­su bi­li pri­hva­tlji­vi za pre­la­zak, slu­žba je osta­vi­la na Bal­ka­nu... Ubr­zo su stu­pi­li na dru­gu stra­nu za­ko­na i po­sta­li naj­kr­vo­loč­ni­je ubi­ce, a po­tom i go­spo­da­ri svih kri­mi­nal­nih rad­nji od gra­ni­ca Azi­je, pa do kraj­njeg ju­ga Evro­pe.
‘’Če­ti­ri Evro­pe’’ su, jed­nim di­je­lom, na­pu­sti­le Sta­ri kon­ti­nent i pre­šle na tle SAD, Ju­žne Ame­ri­ke, Ja­pa­na, Ma­le Azi­je - ali i Ki­ne i Ru­si­je.
Svi tra­go­vi o spre­ča­va­nju te­ro­ri­stič­kih aka­ta, ko­ji su tre­ba­lo da se de­se u Špa­ni­ji i Fran­cu­skoj ra­nih 2000-ih, vo­de do ‘’Dru­ge Evro­pe’’. Čo­vje­ka (po­ri­je­klom sa ovih pro­sto­ra) ko­ji je s vla­sti­ma te dvi­je dr­ža­ve spri­je­čio ra­za­ra­nja i ma­sov­ne žr­tve. Ve­ći­na aten­ta­to­ra (te­ro­ri­sta) bi­li su ubi­je­ni na jav­nim po­vr­ši­na­ma (ur­ba­nim i pro­met­nim mje­sti­ma) - ali ni­je­dan sni­mak ili glas oče­vid­ca ni­su bi­li emi­to­va­ni.
‘’Tre­ća Evro­pa’’ se, po pi­sa­nju i po­da­ci­ma ko­je je sti­dlji­vo emi­to­vao ‘’Li­berty Bell’’, na­la­zi, bo­lje re­ći kre­će se na tra­si od Nor­ve­ške do Ita­li­je - i je­di­ni je mo­bil­ni član, ko­ji po­put svog ko­le­ge (‘’Dru­gog’’) pred­sta­vlja jed­nu vr­stu do­u­šni­ka i ope­ra­tiv­ca ko­ji je na ras­po­la­ga­nju evrop­skim vla­da­ma u slič­nom za­dat­ku - spre­ča­va­nje isla­mi­stič­kih te­ro­ri­stič­kih je­zga­ra. Tur­ci i Si­rij­ci go­di­na­ma nu­de ogrom­ne svo­te za nje­go­vu gla­vu. Za nje­ga se zna da je Sr­bin, i da je bli­zak ro­đak Ste­vi­ce Mar­ko­vi­ća - tje­lo­hra­ni­te­lja i lju­bav­ni­ka Ale­na De­lo­na (ko­ji je ubi­jen pod ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma).
‘’Pr­va Evro­pa’’ - naj­mla­đi član (vje­ru­je se da da­nas ima oko 50 go­di­na) ujed­no je i “po­di­vlja­lo ve­slo” cje­lo­kup­nog ti­ma. U po­čet­ku an­ga­žo­van na ru­še­nju te­ko­vi­na ko­mu­ni­zma u is­toč­noj Evro­pi, ne­kim neo­bja­šnji­vim sple­tom okol­no­sti, od­la­zi na pro­stor Ma­le Azi­je... a na­kon to­ga i du­blje, ka fun­da­me­ta­li­stič­kim cen­tri­ma u sr­cu Afri­ke. Iz­vje­šta­ji su go­vo­ri­li da je bio idej­ni vo­đa voj­no -re­grut­nih sna­ga “Ala­ho­ve pe­sni­ce”... Me­đu­tim, ka­sni­je se is­po­sta­vi­lo da je vje­ro­vat­no nje­gov za­da­tak bio pot­pu­no dru­ga­či­ji - dje­lo­va­nje na tlu Ira­ka, za­rad stva­ra­nja kon­flik­ta u sa­mom sr­cu agre­siv­nog šta­ba ve­ha­bi­stič­kih po­kre­ta. Vje­ru­je se da je Bo­sa­nac.
Če­tvr­ti iz evrop­skog kvar­te­ta, pre­ma tvrd­nja­ma, naj­o­pa­sni­je je li­ce... nje­go­vi sa­te­li­ti su in­fil­tri­ra­ni u par­la­men­ti­ma za­pad­nih dr­ža­va, u re­do­vi­ma Evrop­skog par­la­men­ta... ti­je­sno po­ve­za­ni i sa kra­dljiv­ci­ma na­ki­ta i zla­ta. Po­seb­no je ak­ti­van na kre­i­ra­nju tzv. “hri­šćan­skog zi­da” - bu­du­ćih mi­li­tatntnih gru­pa­ci­ja sprem­nih da se su­prot­sta­ve dži­ha­di­sti­ma na tlu Evro­pe. Vje­ru­je se da uži­va po­što­va­nje i Va­ti­ka­na i Pra­vo­slav­ne cr­kve.

* * *
Ovo što ste pro­či­ta­li pred­sta­vlja tzv. “po­zi­ci­o­no sa­dr­žaj­ni mo­del” ko­ji se ko­ri­sti kao za­vr­šni ana­li­tič­ki test u re­gru­ta­ci­ji špi­ju­na. Oso­bi ko­joj se ova­kav ili sli­čan ma­te­ri­jal, uz svu do­pun­sku lo­gi­sti­ku i teh­no­lo­šku po­dr­šku, pre­pu­sti na uvid - ima u za­da­tak da pro­vje­ri vje­ro­do­stoj­nost sa­dr­ža­ja, kao i da lo­ci­ra ma­kar 50 od­sto ak­te­ra (na­ve­de­nih u in­for­ma­ci­ji). Uspjeh u de­skrip­ci­ji im ga­ran­tu­je za­po­sle­nje u naj­moć­ni­joj struk­tu­ri unu­tar ne­kog dr­žav­nog apa­ra­ta.
Ne­go, šta vi mi­sli­te ko­li­ko ima isti­ne u “Če­ti­ri Evro­pe”? Ma­lo pro­vje­ri­te na­vo­de, bi­će­te iz­ne­na­đe­ni onim šta ot­kri­je­te. Po­tom spa­li­te sve tra­go­ve i pra­vi­te se da ni­ka­da ni­šta ni­ste is­tra­ži­va­li...
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić