<br /> U Pod­go­ri­ci je na­rod re­kao svo­je. „Ne u NA­TO !“ Haj­de da vi­di­mo da li bi Đu­ka­no­vi­će­va vla­da mo­gla da or­ga­ni­zu­je ta­kav na­rod­ni zbor. Da li je i jed­no ta­kvo uku­plja­nje u re­gi­o­nu osta­lo bez od­je­ka u me­di­ji­ma Sr­bi­je i bez re­ak­ci­je srp­ske vla­de? Mi­sle li u Bri­se­lu da će ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO bi­ti le­gi­ti­man uko­li­ko bu­de pro­vu­čen kroz sa­da­šnju Skup­šti­nu?! Isto­vre­me­no, u sta­ni­cu po­li­ci­je u No­vom, naj­za­pad­ni­jem gra­du Re­pu­bli­ke Srp­ske upa­la je je­di­ni­ca ne­u­stav­no stvo­re­ne po­li­cij­ske usta­no­ve za­jed­nič­kih or­ga­na BiH. Ri­ječ je usta­no­vi vi­še­stru­ko zlo­u­po­tre­blja­va­noj u po­li­tič­ke svr­he ko­ju su na te­me­lji­ma av­no­jev­skih la­žnih rav­no­te­ža i ne­is­kre­nih po­bu­da osno­va­li stra­ni gu­ver­ne­ri. Ne­što ra­ni­je je­dan rat­ni ko­man­dant mu­sli­man­skih sna­ga bio je u okvi­ru pro­ce­sa za rat­ne zlo­či­ne, ko­ji se pro­tiv nje­ga vo­di, pri­su­tan u me­di­ji­ma i ovo je bi­la uobi­ča­je­na prak­sa sre­di­šnjih vla­sti u Sa­ra­je­vu, ba­rem ka­da je o Sr­bi­ma ri­ječ. Na­i­me, iako Bo­šnja­ci i Hr­va­ti ni­su do­sad osu­đe­ni pred Ha­škim tri­bu­na­lom, ni­ti ih je od stra­na­ca i Bo­šnja­ka kon­tro­li­sa­no do­ma­će pra­vo­su­đe osu­di­lo vi­še ne­go sim­bo­lič­no za de­se­ti­ne hi­lja­da srp­skih žr­ta­va, kad god za­poč­nu ša­ra­du su­đe­nja ne­kom od svo­jih ko­man­da­na­ta, mo­ra­ju usko­ro da us­po­sta­ve rav­no­te­žu. Ta­ko je bi­lo i sa­da. Me­đu­tim, ovog pu­ta ni­su usli­je­di­la sa­mo hap­še­nja lju­di či­ji par­nja­ci u kan­to­ni­ma Fe­de­ra­ci­je BiH pred­sta­vlja­ju “krem dru­štva“, već su pri­pad­ni­ci SI­PA upa­li i u po­li­cij­sku sta­ni­cu MUP-a Re­pu­bli­ke Srp­ske. Zna se na ko­ji na­čin, u svim onim dr­ža­va­ma ko­je ima­ju fe­de­ral­nu ili kon­fe­de­ral­nu struk­tu­ru vla­sti, sa­ra­đu­ju dvi­je po­li­cij­ske usta­no­ve... U BiH, gdje fe­de­ral­na struk­tu­ra ima sna­žne kon­fe­de­ral­ne ele­men­te, gdje su te­ška is­ku­stva iz gra­đan­skog ra­ta još uvi­jek svje­ža, gdje ne po­sto­je sna­žne de­mo­krat­ske tra­di­ci­je, gdje je vlast na ni­vou za­jed­nič­kih usta­no­va us­po­sta­vlje­na ta­ko što su se bo­šnjač­kim i hr­vat­skim po­bjed­ni­ci­ma iz­bo­ra pri­klju­či­li gu­bit­ni­ci iz Re­pu­bli­ke Srp­ske - ta­kvu prak­su bi ne­sum­nji­vo bi­lo neo­p­hod­no iz­bje­ga­va­ti. Po­seb­no za­to što Re­u­bli­ka Srp­ska već du­go vre­me­na pot­pu­ni­je i bo­lje sa­ra­đu­je pri­li­kom pro­ce­su­i­ra­nja rat­nih zlo­či­na. Go­di­na­ma pod pri­ti­skom, me­đu­na­rod­nim sank­ci­ja­ma, je­di­na či­jem je dr­žav­nom vođ­stvu su­đe­no za rat­ne zlo­či­ne, ona na vla­sti ima lju­de ko­ji za vri­je­me ra­ta ni­su ima­li ve­ćeg uti­ca­ja. Za ra­zi­ku od Re­pu­bli­ke Srp­ske, u ostat­ku BiH na vla­sti su če­sto još uvi­jek upra­vo rat­ni ve­te­ra­ni.
Vla­sti Re­pu­bli­ke Srp­ske pro­gla­si­le su pre­kid sa­rad­nje s po­li­cij­skim i pra­vo­sud­nim usta­no­va­ma BiH. Iako ima­ju de­mo­krat­ski le­gi­ti­mi­tet i le­gal­no po­stu­pa­ju, vla­da i skup­šti­na ni­su za ovu od­lu­ku do­bi­le po­dr­šku opo­zi­ci­je. Za raz­li­ku od svih dru­gih dr­ža­va i en­ti­te­ta na­sta­lih u Evro­pi po­sle 1989. go­di­ne, sa­mo u Sr­bi­ji i Srp­skoj SAD i EU dje­lo­va­le su pro­tiv dr­ža­vo­tvor­nih i de­mo­krat­skih po­kre­ta. Sa­mo u Sr­bi­ji i Srp­skoj po­ja­vi­le su se po­li­tič­ke stran­ke sprem­ne da u ča­su ka­da je dr­ža­va ugro­že­na sta­nu pr­o­tiv le­gi­tim­ne i le­gal­ne vla­de svo­je ze­mlje. Sa­mo u Be­o­gra­du i Ba­nja­lu­ci dje­lu­ju sla­be i omra­že­ne, ali do­bro fi­nan­si­ra­ne gru­pe na­vod­no pri­vr­že­ne lje­vi­ci i evro­pe­i­za­ci­ji, a u stva­ri ob­u­ze­te mr­žnjom pre­ma na­ro­du s ko­jim ži­ve i ko­me mo­žda čak for­mal­no i pri­pa­da­ju.
Uko­li­ko Re­pu­bli­ka Srp­ska do­zvo­li ovo na­si­lje i ne od­u­pre se, za ne­ko­li­ko go­di­na će ne­ko ne­le­gal­no ti­je­lo uki­da­ti ostat­ke nje­ne dr­žav­no­sti. Uko­li­ko Sr­bi­ja, ko­jom vla­da čo­vjek od­lu­čan i umje­šan da sva­ko pa i naj­jna­čel­ni­je pi­ta­nje sve­de na se­be lič­no i sop­stve­nu na­vod­nu iz­lo­že­nost i ugro­že­nost, osta­ne ni­je­ma i pa­siv­na sju­tra će nam od­u­ze­ti Voj­vo­di­nu, ra­šku ze­mlju i Niš, po­di­je­li­će nas duž Mo­ra­ve i pre­tvo­ri­ti u evrop­ski Kur­di­stan. Ako us­pi­ju da uki­nu Re­pu­bli­ku Srp­sku, po­bi­je­di­će u ime Hi­tle­ra i An­te Pa­ve­li­ća, tri­jum­fo­va­će po­smrt­no Osa­ma Bin La­den i sa­mo­zva­ni ka­lif Ibra­him... Ali ako se po­mi­ri­mo s uki­da­njem na­še dru­ge otadž­bi­ne, Re­pu­bli­ke Srp­ske, ne za­slu­žu­je­mo ni da ima­mo dr­ža­vu.
U go­di­ni ka­da u Hr­vat­skoj, na­vod­noj po­bjed­ni­ci ra­ta, čla­ni­ci EU i NA­TO, raz­bi­ja­ju sop­stve­na dr­žav­na zna­me­nja sa­mo uko­li­ko na nji­ma sto­je ći­ri­lič­na slo­va, kao po­bjed­nik iz­bo­ra iz­la­zi onaj ko­ji je sta­jao iza ta­kvih ru­ši­telj­skih i var­var­skih de­mon­stra­ci­ja... Ka­da u Cr­noj Go­ri ne­gi­ra­ju sva de­mo­krat­ska pra­va gra­đa­ni­ma - Sr­bi­ma i na­ci­o­nal­na - dok pred­sjed­nik vla­de mo­ra da se prav­da ka­ko ne mr­zi srp­ski na­rod... Ka­da na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ne is­pu­nja­va­ju me­đu­na­rod­no pri­hva­će­ne oba­ve­ze, na­pa­da­ju Sr­be... Pred Sr­bi­jom i Sr­bi­ma je te­žak put od­bra­ne osnov­nih pra­va.
Na tom pu­tu ne smi­je bi­ti ra­zu­mi­je­va­nja za one ko­ji mi­sle da su sta­ri­ji i va­žni­ji od na­ro­da i dr­ža­ve. Za one ko­ji mi­sle da su me­si­je, da nji­hov bo­ra­vak na vla­sti pred­sta­vlja naj­vi­ši na­ci­o­nal­ni in­te­res, za one ko­ji su bor­bu za mir, prav­du i de­mo­kra­ti­ju za­mi­je­ni­li za la­god­nost fud­bal­skih utak­mi­ca gdje igra­ju za­jed­no s oni­ma ko­ji već de­ce­ni­ja­ma ne do­zvo­lja­va­ju de­mo­kra­ti­ju u Cr­noj Go­ri.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)

Pi­še: Če­do­mir An­tić