Odav­no Cr­na Go­ra, ona go­spo­da­re­va’’ i nje­go­ve ka­ma­ri­le, ni­je bi­la sreć­ni­ja i za­do­volj­ni­ja ne­go 2. de­cem­bra kad do­bi­smo tu to­li­ko oče­ki­va­nu po­ziv­ni­cu- bi­će­mo u ‘’dru­štvu sa sa­vre­me­nim de­mo­krat­skim ze­mlja­ma Evro­pe i svi­je­ta’’. Isti­na, ni­je se pu­ca­lo i to­li­ko sla­vi­lo kao 2006. go­di­ne ka­da je ova ista po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra ostva­ri­la ‘’isto­rij­ski uspjeh’’ - Cr­noj Go­ri je po­vra­ti­la ‘’ne­za­vi­snost’’ i ‘’sa­mo­stal­nost’’. Svi su bi­li pre­sreć­ni i ve­se­li, i ‘’go­spo­dar’’, i Fi­lip, i Ran­ko, i mi­ni­star Igor, i mi­ni­star­ka Mi­li­ca i osta­la kom­pa­ni­ja. Naj­ve­ći sreć­nik bio je ‘’go­spo­dar’’- nje­go­va du­go­go­di­šnja pri­vr­že­nost NA­TO-u, od­no­sno nje­go­vo slu­že­nje za­pad­nim cen­tri­ma mo­ći, naj­zad je na­gra­đe­no. Ni­je­su mu u Va­šing­to­nu za­bo­ra­vi­li ka­ko se dr­žao 1999. u vri­je­me rat­ne agre­si­je na SRJ i ko­li­ko je do­pri­nio nje­nom raz­bi­ja­nju i stva­ra­nju NA­TO dr­ža­vi­ce Ko­so­vo. Pam­te mu i uvo­đe­nje sank­ci­ja Ru­si­ji, kao i niz dru­gih uslu­ga ko­je je uči­nio NA­TO-u.
Na sve­ča­noj sjed­ni­ci skup­šti­ne na Ce­ti­nju ‘’go­spo­dar’’ iz­ja­vi da je sla­nje po­ziv­ni­ce ‘’isto­rij­ski is­ko­rak za Cr­nu Go­ru’’, te da će­mo ‘’uče­stvo­va­ti na pred­sto­je­ćem sa­mi­tu NA­TO-a u Var­ša­vi i za­u­ze­ti za­slu­že­no mje­sto za sto­lom kao po­zva­na 29. čla­ni­ca sa­ve­za’’. I od­la­ze­ći pred­sjed­nik skup­šti­ne Kri­vo­ka­pić po­seb­no je is­ta­kao zna­čaj po­ziv­ni­ce- nje­nim do­bi­ja­njem Cr­na Go­ra je, ka­že, ‘’uda­ri­la be­zbjed­no­sni NA­TO pe­čat na svo­ju ne­za­vi­snost’’. I on je bio pre­sre­ćan, ma­da mu ni­je do ve­se­lja - ne zna šta će i sa ki­me će kad se ras­pi­šu iz­bo­ri.
Agil­ni mi­ni­star Luk­šić re­če ‘’da je dan do­bi­ja­nja po­ziv­ni­ce ne sa­mo ve­li­ki, isto­rij­ski do­ga­đaj za Cr­nu Go­ru, već i za NA­TO’’. Šta je ovaj vr­li di­plo­ma­ta imao u vi­du kad je po­me­nuo naš ‘’isto­rij­ski’’ do­pri­nos ja­ča­nju NA­TO-a osta­je da na­ga­đa­mo. Ma­la smo ze­mlja, oba­la nam ni­je ve­li­ka, ni­ti smo, što je naj­bit­ni­je, na stra­te­ški zna­čaj­nom prav­cu. Isti­na, ula­skom u NA­TO Cr­na Go­ra se pri­dru­žu­je biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Ali­jan­se- i mi će­mo da­ti do­pri­nos op­ko­lja­va­nju Ru­si­je. Bi­će, da­kle, ostva­ren stra­te­ški cilj za­pad­nih cen­ta­ra mo­ći: odva­ja­nje Cr­ne Go­re od Ru­si­je i stva­ra­nje uslo­va za nje­nu pot­pu­nu ve­ster­ni­za­ci­ju (po­za­pad­nji­če­nje).
Me­đu oku­plje­nim vi­so­kim dr­žav­nim ‘’ve­li­ko­do­stoj­ni­ci­ma’’, ko­ji su sla­vi­li do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce, ni­je bi­lo Sve­to­za­ra Ma­ro­vi­ća - po­sle ‘’go­spo­da­ra’’ naj­za­slu­žni­jeg evro­a­tlan­ti­ča­ra. Po­ma­gao je ‘’go­spo­da­ru’’ vi­še od dru­gih da is­tra­je na evro­a­tlant­skom pu­tu, i još da­le­ke 1995. re­kao da ­je NA­TO si­la od svi­je­ta te da ne­ma di­le­me na ko­ju će­mo stra­nu da obr­ne­mo. Osim opo­zi­ci­o­nih me­di­ja, Sve­ta ni­ko vi­še i ne po­mi­nje - kao da je u ze­mlju pro­pao.
I u opo­zi­ci­ji, onoj su­ve­re­ni­stič­koj, do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce pri­mlje­no je s ve­li­kim odu­še­vlje­njem - i oni su bi­li pre­za­do­volj­ni. Li­der Gra­đan­skog po­kre­ta URA Žar­ko Rak­če­vić sma­tra da je do­bi­ja­nje po­ziv­ni­ce ‘’da­le­ko­se­žna stra­te­ška od­lu­ka i usmje­re­nje za­pad­nom ci­vi­li­za­cij­skom kru­gu’’. Bi­će­mo, po nje­go­vom mi­šlje­nju, ‘’u dru­štvu naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja svi­je­ta pre­po­zna­tih po naj­vi­šim stan­dar­di­ma ži­vo­ta, vla­da­vi­ni pra­va i ljud­skih pra­va’’ . I Dar­ko Pa­jo­vić, li­der Po­zi­tiv­ne, sa za­do­volj­stvom je kon­sta­to­vao da je po­ziv­ni­com ‘’tra­si­ran put sta­bil­no­sti i si­gur­no­sti’’, do­da­ju­ći da nas po­sle ove ‘’eufo­ri­je če­ka mno­go po­sla’’.
Ri­je­či za­hval­no­sti, ka­ko je i red, upu­će­ne su Stol­ten­ber­gu, pr­vom čo­vje­ku NA­TO-a, pot­pred­sjed­ni­ku SAD Baj­de­nu i dru­gim evrop­skim zva­nič­ni­ci­ma, uklju­ču­ju­ći i ove iz re­gi­o­na, ko­ji su da­li sve od se­be da se Cr­na Go­ra za svo­je ‘’ve­li­ke uspje­he ostva­re­ne u vla­da­vi­ni pra­va, bor­bi pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je’’ na­gra­di sla­njem po­ziv­ni­ce. Mi ni­je­smo ve­li­ka ze­mlja, s moć­nim oružnim sna­ga­ma, ali, ka­ko re­če je­dan stra­ni di­plo­ma­ta, ima­mo ‘’ve­li­ke po­li­ti­ča­re’’. Ci­je­ni se i na­ša sprem­nost da uče­stvu­je­mo u ‘’mi­rov­nim mi­si­ja­ma’’ NA­TO-a iako još ni­je­smo po­sta­li čla­ni­ca. Dr­žav­ni me­di­ji su pri­ča za se­be- no­vi­na­ri i vo­di­te­lji da­li su sve od se­be da odu­še­vlje­nje dr­žav­nog vr­ha po­di­je­le s gra­đa­ni­ma. Za­u­sta­vlja­li su gra­đa­ne po uli­ca­ma, pi­ta­li ih šta mi­sle o do­bi­ja­nju po­ziv­ni­ce i pre­no­si­li nji­ho­ve od­go­vo­re ka­ko su pre­sreć­ni, te da ni sa­mi ne zna­ju ka­kvi nas sve be­ri­će­ti oče­ku­ju ula­skom u NA­TO. Odu­še­vlje­nje ko­je je do­bi­ja­njem po­ziv­ni­ce za­vla­da­lo me­đu su­ve­re­ni­sti­ma pod­sje­ća na eufo­ri­ju cr­no­gor­skih se­pa­ra­ti­sta, ze­le­na­ša, ko­ji su uz po­moć ita­li­jan­skih fa­ši­sta 12. ju­la 1941. pro­gla­si­li ‘’slo­bod­nu i ne­za­vi­snu kra­lje­vi­nu Cr­nu Go­ru’’. ‘’Cr­no­gor­ski na­rod je’’, či­ta­mo u ‘’Gla­su Cr­no­gor­ca’’ (13. jul 1941), ‘’da­nas do­ži­vio dan, ko­ji će osta­ti ne­za­bo­ra­van, a mo­žda i naj­zna­čaj­ni­ji u nje­go­voj na­ci­o­nal­noj isto­ri­ji’’. ‘’Ce­ti­nje, isto­rij­ska pri­je­stolj­ni­ca cr­no­gor­ske dr­ža­ve, usta­la je da­nas, zo­rom, uz zvo­nja­vu zvo­na. Za­sta­ve su se vi­le na svim ku­ća­ma i nad­le­štvi­ma....Na­rod se oku­pio oko po­zo­ri­šta, sta­re zgra­de u ko­joj je za­si­je­dao Sa­bor, oza­re­na li­ca is­če­ki­vao po­če­tak sve­ča­no­sti’’. Zna se ka­kav je bio od­go­vor slo­bo­dar­skog Ce­ti­nja i one nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re na ovo ‘’pro­gla­še­nje slo­bod­ne i ne­za­vi­sne kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re’’ - 13. ju­la iz­bio je op­šte­na­rod­ni usta­nak pro­tiv Mu­so­li­ni­je­vih fa­ši­sta i nji­ho­vih do­ma­ćih slu­gu cr­no­gor­skih ze­le­na­ša (se­pa­ra­ti­sta.)
P. S. Šta do­če­ka, Cr­na Go­ro, da se po­no­siš i hva­liš rop­stvom pro­tiv ko­jeg si se va­zda bo­ri­la u svo­joj he­roj­skoj isto­ri­ji, i da tr­piš re­žim odav­no odvo­jen od na­ro­da, a evo sad i od Ru­si­je?

Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić