Ži­te­lji Mje­sne za­jed­ni­ce Vi­lu­si ovog lje­ta, ka­ko tvr­de, u ve­li­kim su pro­ble­mi­ma. Vi­še­mje­seč­na su­ša sko­ro da je is­pra­zni­la sve bi­sti­jer­ne u tom mje­stu, vo­da ne­do­sta­je ka­ko za pi­će, ta­ko i za na­pa­ja­nje sto­ke, a na lje­ti­nu, od­no­sno na pri­no­se s ima­nja ma­lo ko mo­že da ra­ču­na. Sto­ga po­sled­njih da­na vr­še pri­ti­sak na pred­stav­ni­ke Mje­sne kan­ce­la­ri­je da u ime njih upu­ti za­htjev Op­šti­ni i nad­le­žni­ma u dr­ža­vi da im po­mog­nu. Se­kre­tar MZ Vi­lu­si To­mi­slav Bu­la­jić is­ta­kao je da je za­htje­ve već pri­pre­mio, a ko­li­ko će nad­le­žni ima­ti mo­guć­no­sti da im po­mog­nu, osta­je da vi­de.
– Svje­sni smo si­tu­a­ci­je i u Op­šti­ni i u dr­ža­vi, ali su mje­šta­ni ovog lje­ta u za­i­sta te­škoj si­tu­a­ci­ji. Tra­že da im se bes­plat­no do­pre­ma vo­da, a zbog ne­rod­ne go­di­ne da za 2017. bu­du oslo­bo­đe­ni pla­ća­nja po­re­za na ne­po­kret­no­sti. Ni­je­sam si­gu­ran ko­li­ko će­mo us­pje­ti u to­me, ali vri­je­di po­ku­ša­ti – re­kao je Bu­la­jić.
Vi­lu­ša­ni od Op­šti­ne tra­že da im do­pre­me vo­du tek to­li­ko da je sva­ko do­ma­ćin­stvo ima sa­mo za pi­će. Ne­ki od mje­šta­na – re­kao je Bu­la­jić – već su pri­nu­đe­ni da pla­ća­ju vo­du iz ci­ster­ni ko­ja pro­sječ­no, u za­vi­sno­sti od uda­lje­no­sti od gra­da, ko­šta i po 70 eura.
– U po­sto­je­ćim okol­no­sti­ma, kad ne mo­gu od svog ima­nja da pri­ho­du­ju, jer je su­ša sve uni­šti­la, te­ško da mo­gu iz­dvo­ji­ti to­li­ko nov­ca. Pa­še za sto­ku sko­ro i da ne­ma, a ono što su­ša ni­je uni­šti­la, sa­go­re­lo je u po­ža­ri­ma. Oprav­da­no je što tra­že da za ovu go­di­nu bu­du oslo­bo­đe­ni po­re­za, a za­do­vo­lji­lo bi ih, vje­ru­jem, i kad bi im ma­kar sma­nji­li te iz­no­se. Ne­kad je va­ži­lo pra­vi­lo da do­ma­ćin­stva ko­ja ži­ve na nad­mor­skoj vi­si­ni ve­ćoj od hi­lja­du me­ta­ra uop­šte i ne pla­ća­ju po­re­ze, a ka­ko će sad re­a­go­va­ti na naš zah­tjev vi­dje­će­mo – is­ta­kao je Bu­la­jić.
Sta­nov­ni­štvo ne­ka­da­šnje va­ro­ši, od­no­sno vi­lu­ške pja­ce, ka­zao je on, bi­lo bi za­do­volj­no i kad bi Op­šti­na na­pu­ni­la dvi­je bi­sti­jer­ne ko­je su za­jed­nič­ke, a ko­je bi ko­ri­sti­li i rad­ni­ci u ško­li, am­bu­lan­ti, mje­snom do­mu, pro­dav­ni­ca­ma i ka­fa­na­ma. Ne­do­sta­tak vo­de – po­ja­snio je Bu­la­jić – odu­vi­jek je bio pro­blem te mje­sne za­jed­ni­ce, ko­ja ina­če ne­ma vo­do­vod­nu mre­žu. Na­du da će se ži­vot u tom kra­ju po­bolj­ša­ti u 21. vi­je­ku dao im je kra­jem pro­šle go­di­ne pred­sjed­nik op­šti­ne Ve­se­lin Gr­bo­vić, ko­ji je na­ja­vio grad­nju vo­do­vo­da kroz Vi­lu­se.
– Obe­ća­nje, ko­li­ko sam shva­tio, ni­je bi­lo iz­bor­no, ali sve i da je­ste bit­no je da bu­de is­pu­nje­no. Ovaj kraj ni­kad ni­je imao vo­do­vod, a to bi nas spa­si­lo i od ra­se­lja­va­nja i od su­še – is­ta­kao je Bu­la­jić.
Da će vo­da po­te­ći kroz Vi­lu­se, na­da­ju se i mje­šta­ni s ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li. Bla­go­ta Bu­la­jić je na­gla­sio da im na­du u is­pu­nje­nje obe­ća­nja pr­vog čo­vje­ka op­šti­ne da­je to što se ra­do­vi već iz­vo­de u su­sjed­noj Mje­snoj za­jed­ni­ci Pe­tro­vi­ći, a vo­du će do­bi­ti iz Bi­leć­kog je­ze­ra.
– U Pe­tro­vi­ći­ma su već po­sta­vi­li ci­je­vi, i kad to za­vr­še je­dan krak te vo­do­vod­ne mre­že ra­di­će pre­ma Vra­će­no­vi­ći­ma, a dru­gi pre­ma Vi­lu­si­ma. To nas je mno­go ob­ra­do­va­lo, jer je te­ško op­sta­ti bez vo­de. Pro­šla go­di­na je bi­la lo­ša zbog ma­njeg obi­ma pa­da­vi­na, a ova iz­u­zet­no te­ška. U mom do­ma­ćin­stvu ima­mo tri bi­sti­jer­ne i još nam tra­je vo­de, a ako bu­de­mo mo­ra­li da ku­pu­je­mo, ne­će va­lja­ti ni­šta – re­kao je Bu­la­jić.
B.B.

Pet­sto sta­nov­ni­ka, a 25 đa­ka
Se­kre­tar Mje­sne za­jed­ni­ce To­mi­slav Bu­la­jić ka­zao je da Vu­li­si­ma, ko­ji su od Nik­ši­ća uda­lje­ni oko 35 ki­lo­me­ta­ra, pri­pa­da se­dam se­la i tri za­se­o­ka u ko­ji­ma tre­nut­no ima oko 500 stal­nih sta­nov­ni­ka. Me­đu­tim, sve ma­nje je ku­ća či­ja se vra­ta otva­ra­ju, a Osnov­na ško­la „Bra­ća Bu­la­jić”, s dva pod­ruč­na odje­lje­nja, ima oko 25 đa­ka.
– Po put­noj in­fra­struk­tu­ri Vi­lu­si su naj­ra­zvi­je­ni­je mje­sto u Cr­noj Go­ri. To­me je do­pri­nio no­vi put od Nik­ši­ća pre­ma pri­mor­ju. Ima­mo do­bru ce­stu pre­ma Tre­bi­nju, a u to­ku je re­kon­struk­ci­ja ma­gi­stra­le pre­ma Bi­le­ći. Uz vo­do­vod, svi na­ši pro­ble­mi bi­će ri­je­še­ni, a omla­di­na ko­ja je oti­šla vra­ti­će se, jer će br­zo shva­ti­ti da bez se­la i ra­da ne­ma ni­šta – na­gla­sio je Bu­la­jić.


Na ko­nji­ma do izvora
Na pod­ruč­ju Vi­lu­sa ra­ni­je su vr­še­na is­tra­ži­va­nja ka­ko bi se pro­na­šli iz­vo­ri. Vo­da je pro­na­đe­na na ne­ko­li­ko lo­ka­ci­ja, ali ni na jed­noj ni­je bi­lo ni pri­bli­žno do­volj­no do­to­ka, pa se od pro­je­ka­ta od­u­sta­lo. Do­ma­ći­ni su, is­pri­ča­la je osam­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnja Ra­doj­ka Ša­ba­no­vić, sa­mi gra­di­li bi­sti­jer­ne.
– Iz su­sjed­nog Gra­ho­va u Vi­lu­se, gdje sam se uda­la, do­šla sam 1952. go­di­ne i bi­lo je iz­u­zet­no te­ško. Ni­gdje pu­te­va, osim ma­ka­dam­skih, a vo­de sko­ro ni za li­jek. Pam­tim da smo mo­ra­li pje­ša­či­ti i na se­bi je no­si­ti, ili na ko­nji­ma, ko ih je imao, i ta­ko po ne­ko­li­ko pu­ta dnev­no. Sad ka­žu da će­mo do­bi­ti vo­do­vod, i tre­ba da se na­da­mo, ako ne mi sta­ri­ji, on­da ma­kar ovi mla­di, ko­jih je sve ma­nje – re­kla je Ša­ba­no­vi­će­va.