CE­TI­NjE – Sve­ča­nom sjed­ni­com po­vo­dom 13. no­vem­bra, Da­na Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje, odr­ža­noj ju­če u Vla­di­nom do­mu, pred­sje­da­vao je pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne Jo­van Mar­ti­no­vić. Po­red pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, sve­ča­noj sjed­ni­ci pri­su­stvo­va­la je i pred­sjed­ni­ca Ustav­nog su­da De­san­ka Lo­pi­čić, kao i pred­stav­ni­ci Vla­de, pred­sjed­ni­ci i pred­stav­ni­ci cr­no­gor­skih gra­do­va i gra­do­va po­bra­ti­ma, čla­no­vi Se­na­ta pre­sto­ni­ce, pred­stav­ni­ci di­plo­mat­skog ko­ra i me­đu­na­rod­nih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja.
Gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Bog­da­no­vić je ka­zao da je 13. no­vem­bar da­tum ko­ji je po mno­go če­mu va­žan, i to ne sa­mo za Ce­ti­nje, već i za dr­ža­vu.
– Kroz naš 13. no­vem­bar traj­no su spo­je­ne sve ni­ti zbog ko­jih je Ce­ti­nje grad he­roj i grad po­no­sa, isto­rij­ski zna­me­nit, ne­po­ko­ran i uvi­jek odan i po­sto­jan u svo­joj lju­ba­vi pre­ma Cr­noj Go­ri. I bio je ta­kav. Vje­ran i ne­po­ko­ran. U sva­kom dru­gom slu­ča­ju, naš grad ne bi ostao tra­jan sim­bol eg­zi­sti­ra­nja jed­ne dr­ža­ve. Ne bi­smo o nje­mu go­vo­ri­li u naj­ljep­šim pri­ča­ma na­še pro­šlo­sti, ni­ti bi bio opje­van u oda­ma cr­no­gor­skoj hra­bro­sti i slo­bo­dar­stvu. A da ni­je bio ta­kav, pi­ta­nje je da li bi bi­lo i Cr­ne Go­re – na­gla­sio je Bog­da­no­vić.
Uz pod­sje­ća­nje na sve što je ura­đe­no to­kom pret­hod­nih 365 dan, Bog­da­no­vić je re­kao da je u pro­te­klih 12 mje­se­ci grad­ska upra­va bi­la po­sve­će­na te da su iz tog pe­ri­o­da iza­šli sa no­vim pro­jek­ti­ma, po­čet­kom re­a­li­za­ci­je no­vih vi­zi­ja i rje­še­njem za si­tu­a­ci­je ko­je su de­ce­ni­ja­ma bi­le vi­đe­ne kao pro­blem.
Na­ja­vio je da u sko­roj bu­duć­no­sti sli­je­di grad­nja stam­be­nih vi­še­sprat­ni­ca za pen­zi­o­ne­re i so­ci­jal­no ugro­že­ne, za za­po­sle­ne u sud­stvu i tu­ži­la­štvu, za zdrav­stve­ne rad­ni­ke, po­li­ci­ju i za­po­sle­ne u lo­kal­noj upra­vi, na­vo­de­ći da je grad­ska upra­va stvo­ri­la sve uslo­ve za to.
– U sa­rad­nji sa Re­pu­bli­kom Tur­skom, ne­dav­no smo obez­bi­je­di­li 4,2 mi­li­o­na eura za grad­nju Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti u Uni­ver­zi­tet­skom kom­plek­su, gdje je ove go­di­ne po­dig­nut i obje­kat Li­kov­ne aka­de­mi­je – ka­zao je Bog­da­no­vić.
On je do­dao da je do­sta ura­đe­no i u po­gle­du ru­ral­nog raz­vo­ja i pod­sje­tio da je u Ri­je­ci Cr­no­je­vi­ća iz­gra­đen, no­vi vo­do­vod, vri­je­dan 100.000 eura, gdje će se, ka­ko je re­kao, gra­di­ti smo još tri vo­do­vo­da. Uz po­dr­šku Vla­de i Di­rek­ci­je za sa­o­bra­ćaj, u to­ku je re­kon­struk­ci­ja pu­ta ka Nje­gu­ši­ma, vri­jed­na 10 mi­li­o­na. U Ka­tun­skoj na­hi­ji je ne­dav­no otvo­ren pra­vac od Mar­ko­vi­ne do La­stve, a u to­ku su i ra­do­vi u još niz se­la.
Bog­da­no­vić je is­ta­kao da je grad­ska upra­va u pro­te­klih pet go­di­na, za­hva­lju­ju­ći in­ten­ziv­noj me­đu­na­rod­noj sa­rad­nji, kroz do­na­ci­je i fon­do­ve raz­li­či­tih dr­ža­va i or­ga­ni­za­ci­ja obez­bi­je­di­la 18 mi­li­o­na eura za pro­jek­te ko­ji su već re­a­li­zo­va­ni ili će bi­ti re­a­li­zo­va­ni u na­red­nim mje­se­ci­ma.
– Po­seb­no ću is­ta­ći ra­do­ve na adap­ta­ci­ji Ce­tinj­ske pe­ći­ne, u ko­ju će­mo smje­sti­ti iko­nu Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se. Isto mo­gu re­ći i za pro­je­kat pet mi­li­o­na eura vri­jed­nog tu­ri­stič­kog kom­plek­sa „Kr­stac” na Nje­gu­ši­ma, kao i za te­ku­ću re­kon­struk­ci­ju „Ko­šu­te” – ka­zao je Bog­da­no­vić.
On je na­ja­vio ras­pi­si­va­nje ten­de­ra za grad­nju no­vog fud­bal­skog sta­di­o­na, na­vo­de­ći da je za­vr­šen pr­vi ten­der za grad­nju ži­ča­re Ko­tor–Lov­ćen–Ce­ti­nje, ali i da će na­red­ne go­di­ne bi­ti sta­vlje­na tač­ka na pro­blem po­no­ra u Do­njem po­lju. On je na­ja­vio i da će usko­ro po­če­ti grad­nja tr­ga i pi­ja­ce na Nje­gu­ši­ma.
Na sve­ča­noj sjed­ni­ci do­di­je­lje­ne su Tri­na­e­sto­no­vem­bar­ske na­gra­de, a ovo­go­di­šnji do­bit­ni­ci naj­ve­ćeg pri­zna­nja gra­da ko­je se do­dje­lju­ju za iz­u­zet­ne re­zul­ta­te i vi­dan do­pri­nos od zna­ča­ja za Ce­ti­nje su Udru­že­nje pen­zi­o­ne­ra pre­sto­ni­ce, pu­bli­ci­sta Bo­ri­slav Ci­me­ša i aka­de­mik Đor­đi­je Bo­ro­zan. Tra­di­ci­o­nal­no su do­di­je­lje­ne i stu­dent­ske na­gra­de, ko­je su uru­če­ne stu­den­tu Fa­kul­te­ta dram­skih umjet­no­sti Va­nji Jo­vi­će­vi­ću, stu­dent­ki­nji Mu­zič­ke aka­de­mi­je Eden Se­ku­lo­vić i stu­den­tu Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti Mar­ku Iva­no­vi­ću. To­kom sve­ča­ne sjed­ni­ce upri­li­čen je i sa­dr­ža­jan umjet­nič­ki pro­gram, a Dan Pre­sto­ni­o­ce mu­zi­kom je če­sti­ta­la i po­pu­lar­na hr­vat­ska pje­va­či­ca Ter­za Ke­so­vi­ja. Z.P.


Vu­ja­no­vić za­do­vo­ljan ura­đe­nim

Pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić is­ka­zao je za­do­volj­stvo onim što je ura­đe­no iz­me­đu dva pra­zni­ka na Ce­ti­nju.
– Ura­đe­no je pu­no na una­pre­đi­va­nju in­fra­struk­tu­re i za obez­bje­đe­nje pro­je­ka­ta ko­ji će do­ni­je­ti no­va rad­na mje­sta, a sva­ka­ko i za osna­že­nje i no­ve vri­jed­no­sti ono­ga što pre­sto­ni­ca zna­či – ka­zao je Vu­ja­no­vić.
On je do­dao da ga ve­o­ma ra­du­je što su u to­ku go­di­ne re­a­li­zo­va­ni pro­jek­ti ko­ji će is­pu­ni­ti pri­mar­no oče­ki­va­nje gra­đa­na Ce­ti­nja – obez­bje­đi­va­nje po­sla.
– Ubi­je­đen sam da su pro­jek­ti ko­ji su pla­ni­ra­ni re­al­no po­sta­vlje­ni i ra­du­je me da je ad­mi­ni­stra­ci­ja pre­sto­ni­ce obez­bi­je­di­la iz­van­red­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ra­znim me­đu­na­rod­nim fon­do­vi­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je po­ma­žu raz­voj gra­da. Ta­ko­đe, po­sto­ji i sa­dr­žaj­na ko­mu­ni­ka­ci­ja sa Vla­da­om, a sve u funk­ci­ji do­bra gra­đa­na pre­sto­ni­ce – ka­zao je Vu­ja­no­vić.


Dje­lo he­ro­ja i da­lje ži­vi

Pro­gram obi­lje­ža­va­nja 13. no­vem­bra po­čeo je po­la­ga­njem vi­je­na­ca na spo­men-ko­stur­ni­cu kod Vla­ške cr­kve. Gra­do­na­čel­nik Bog­da­no­vić je is­ta­kao da oslo­bo­di­o­ci Ce­ti­nja ni­je­su svo­jim dje­lom obi­lje­ži­li tek jed­no vri­je­me, već su iz­gra­di­li svje­ti­o­nik ko­ji i da­lje oba­sja­va put po­ko­lje­nji­ma.
– Po­put za­vje­ta i in­spi­ra­ci­je, po­put mo­ti­va i pu­to­ka­za, sa tog svje­ti­o­ni­ka po­ti­če sjaj slo­bo­de, uz za­log ge­ne­ra­ci­ja­ma da je oču­va­ju. U toj pri­či, me­đu­tim, sve po­ti­če od njih, na­ših pre­da­ka, što su svo­jim sr­cem, hra­bro­šću i ži­vo­ti­ma osvo­ji­li slo­bo­du u vri­je­me ka­da je nju naj­te­že bi­lo osva­ja­ti. Nji­ho­va je is­traj­nost, sna­ga i vo­lja iz­nje­dri­la 13. no­vem­bar, kao sim­bol i kao iz­vo­ri­šte sa ko­jeg će po­te­ći sve što je sti­ca­no i stva­ra­no u slo­bo­di. Ce­ti­nje i ovog 13. no­vem­bra po­tvr­đu­je da pam­ti i po­štu­je, da je za­hval­no i da svo­ju in­spi­ra­ci­ju i da­lje cr­pi iz dje­la onih ko­je isto­ri­ja pam­ti kao is­prav­ne i hra­bre, po­no­sne i ve­li­ke, kao osva­ja­če slo­bo­de – ka­zao je Bog­da­no­vić.
Pri­sut­ne je po­zdra­vio i pred­sjed­nik UB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Ce­ti­nja Ste­van Ra­du­no­vić.


Ame­la i El­zan po­bjed­ni­ci ulič­ne tr­ke

Tro­fej­na srp­ska atle­ti­čar­ka Ame­la Ter­zić i El­zan Bi­bić po­bjed­ni­ci su glav­nih tr­ka na 16. iz­da­nju Me­đu­na­rod­ne ulič­ne atlet­ske tr­ke „Oslo­bo­đe­nje Ce­ti­nja“.
Uz ne­ka­da­šnju svjet­sku i evrop­sku ju­ni­or­sku pr­va­ki­nju, kod se­ni­or­ki su na cilj naj­br­že sti­gle Te­o­do­ra Si­mo­vić (No­vi Pa­zar) i Sla­đa­na Pe­ru­no­vić (Nik­šić).
Kod se­ni­o­ra je zlat­na me­da­lja pri­pa­la je Bi­bi­ću, dru­gi je bio Osman Ja­nu­zo­vić (Do­boj), a tre­će­pla­si­ra­ni Ne­ma­nja Ce­ro­vac („Cr­ve­na zve­zda“ – Be­o­grad).
U kon­ku­ren­ci­ji ju­ni­or­ki naj­br­ža je bi­la Al­ma Hr­nić (Sa­ra­je­vo), dok je dru­go i tre­će mje­sto pri­pa­lo tak­mi­čar­ka­ma bje­lo­polj­skog „Je­din­stva“ Ana­sta­si­ji Mag­da­le­nić i Jo­va­ni Đu­ro­vić.
Naj­br­ži me­đu ju­ni­o­ri­ma bio je Uroš Gu­tić (Sa­ra­je­vo), sre­bro je osvo­jio Mar­ko Đu­ro­vić („Je­din­stvo“ – Bi­je­lo Po­lje), a bron­zu Ha­ris Aj­da­re­vić (No­vi Pa­zar).
Kod sred­njo­škol­ki su naj­bo­lje vri­je­me u tr­ci na hi­lja­du me­ta­ra ima­le Ma­ri­na Mar­ko­vić i Ma­ja Raj­ko­vić iz ce­tinj­ske gim­na­zi­je. Naj­br­ži sred­njo­ško­lac je Pet­ko Pa­jo­vić, dru­gi je bio Dra­gan Mar­ko­vić, a tre­ći Fi­lip Bu­ba­nja.
U kon­ku­ren­ci­ji dje­voj­či­ca iz osnov­nih ško­la (800 me­ta­ra), pr­vo mje­sto pri­pa­lo je Ivo­ni Dra­ško­vić (OŠ „Nje­goš“), dru­go Ma­ri­ji Pe­ri­šić (OŠ „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red“), a tre­će Na­đi Mr­va­lje­vić (OŠ „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red“). Kod osno­va­ca naj­br­ži je bio Vla­di­mir Pe­jo­vić (OŠ „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red“), dru­go­pla­si­ra­ni tak­mi­čar bio je Mar­ko Pe­ri­šić (OŠ „Lov­ćen­ski par­ti­zan­ski od­red“), a tre­će­pla­si­ra­ni Fi­lip Cr­ve­ni­ca (OŠ „Nje­goš“).
Naj­br­ži u tr­ci po­li­ca­ja­ca (4.000 me­ta­ra) bio je Dra­go­ljub Ko­pri­vi­ca, a u tr­ci Voj­ske Cr­ne Go­re, ta­ko­đe na če­ti­ri hi­lja­de me­ta­ra, tri pr­va mje­sta pri­pa­la su Go­ra­nu Pe­tri­ću, Ra­do­ju Đuk­ni­ću i Bor­ku Be­šo­vi­ću.
Kod re­kre­a­tiv­ki (2.000 me­ta­ra), naj­br­že su bi­le Ma­ri­ja Bo­šnjak i Mi­li­ca Du­bra­ja, a kod re­kre­a­ti­va­ca Da­vid Fi­lip, Mar­ko Raj­ko­vić i Bo­ris Fi­lip. U tr­ci ve­te­ra­na (2.000 me­ta­ra), naj­br­ži je bio Ve­li­mir Ćo­ro­vić.
Usled ne­po­volj­nih vre­men­skih uslo­va tr­ka za dje­voj­či­ce i dje­ča­ke iz vr­ti­ća „Za­gor­ka Iva­no­vić” ni­je odr­ža­na.