BER­LIN – Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va iz re­do­va so­ci­jal­de­mo­kra­ta Frank Val­ter Štajn­ma­jer je kan­di­dat vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je za pred­sjed­ni­ka Nje­mač­ke – ri­ječ je o po­li­ti­ča­ru sa ve­li­kim is­ku­stvom, pri­je sve­ga u di­plo­ma­ti­ji, a spa­da u naj­o­mi­lje­ni­je nje­mač­ke po­li­ti­ča­re, pi­še „Doj­če ve­le”.
Štajn­ma­jer je za­jed­nič­ki kan­di­dat nje­go­vih So­ci­jal­de­mo­kra­ta, i hri­šćan­skih se­strin­skih par­ti­ja CDU i CSU.
Ta­ko je Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ska uni­ja An­ge­le Mer­kel po­sli­je du­gog na­te­za­nja po­dr­ža­la ovog so­ci­jal­de­mo­krat­skog po­li­ti­ča­ra ko­ji je već go­di­na­ma je­dan od naj­va­žni­jih nje­mač­kih funk­ci­o­ne­ra.
Štajn­ma­jer je šef di­plo­ma­ti­je u ve­li­koj ko­a­li­ci­ji i li­ce nje­mač­ke di­plo­ma­ti­je. Pri­tom je ta funk­ci­ja sa­mo jed­na u ni­zu onih na ko­ji­ma se na­la­zio to­kom po­sled­njih 20 go­di­na.
Bio je mi­ni­star u kan­ce­lar­skom ure­du, šef po­sla­nič­kog klu­ba, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va i kan­di­dat za kan­ce­la­ra.
DV kon­sta­tu­je da Štajn­ma­jer ima sve što je po­treb­no za pred­sjed­nič­ku funk­ci­ju.
Uži­va ve­li­ki ugled, ima di­plo­mat­sko is­ku­stvo, ci­je­ne ga u ino­stran­stvu, rje­ša­vao je mno­ge kri­ze.
An­ke­te po­ka­zu­ju i da su mu gra­đa­ni na­klo­nje­ni.
On je već go­di­na­ma je­dan od naj­o­mi­lje­ni­jih nje­mač­kih po­li­ti­ča­ra. U po­sled­njoj an­ke­ti jav­nog ser­vi­sa ARD, 72 od­sto is­pi­ta­nih gra­đa­na je bi­lo za­do­volj­no nje­go­vim ra­dom.
Ta omi­lje­nost je sva­ka­ko je­dan od va­žnih raz­lo­ga zbog ko­jih je po­sli­je vi­še­ne­djelj­nog na­te­za­nja na kra­ju iz­bor pao na nje­ga. Dru­gi je što su se kon­zer­va­tiv­ci upla­ši­li da SPD ne pro­gu­ra svog ili ne­kog dru­gog kan­di­da­ta u do­go­vo­ru sa Ze­le­ni­ma i lje­vi­com.
Mno­gi po­sma­tra­či već du­go go­vo­re da je Štajn­ma­jer, sin jed­nog sto­la­ra iz Sje­ver­ne Raj­ne Vest­fa­li­je, za­in­te­re­so­van za pred­sjed­nič­ku fo­te­lju.
On se na svo­jim mno­gim pu­to­va­nji­ma – pre­li­je­će oko 400.000 ki­lo­me­ta­ra go­di­šnje – pred­sjed­nič­ki i po­na­šao, na­vo­di DV, do­da­ju­ći da se uvi­jek za­la­gao za do­go­vor, po­seb­no ka­da je ri­ječ o su­ko­bu u Ukra­ji­ni.
Štajn­ma­jer je ta­da po­mo­gao da se su­kob ubla­ži, a u to­me je imao bit­nu ulo­gu nje­gov pro­bra­ni rječ­nik. Uto­li­ko je čud­ni­je što je po­sli­je iz­bo­ra Do­nal­da Tram­pa za pred­sjed­ni­ka SAD re­kao da je on „pro­po­vjed­nik mr­žnje” – to ne ide uz di­plo­ma­tu ko­me kri­ti­ča­ri za­mje­ra­ju da je bi­ro­krat­ski uz­dr­žan, na­po­mi­nje DV.
Ka­ri­je­ru je po­čeo uz kan­ce­la­ra Ger­har­da Šre­de­ra (SPD) či­ju je kan­ce­la­ri­ju vo­dio još dok je ovaj bio pre­mi­jer sa­ve­zne po­kra­ji­ne Do­nje Sak­so­ni­je.
Na­kon što je SPD 1998. ovla­šćen da for­mi­ra vla­du, Štajn­ma­jer je po­stao dr­žav­ni se­kre­tar i ka­sni­je mi­ni­star u kan­ce­lar­skom ure­du. Ta­ko je do­spio u po­li­tič­ki cen­tar zbi­va­nja. 2005. je po­stao mi­ni­star spolj­nih po­slo­va ve­li­ke ko­a­li­ci­je sa kan­ce­lar­kom An­ge­lom Mer­kel.
Štajn­ma­jer je bio vi­ce­kan­ce­lar, a na iz­bo­ri­ma 2009. i kan­di­dat SPD-a za kan­ce­la­ra. SPD je iz­gu­bio na tim iz­bo­ri­ma, što su mno­gi ta­da ob­ja­šnja­va­li Štajn­ma­je­ro­vom otu­đe­no­šću od gra­đa­na.
Štajn­ma­jer se, u vri­je­me no­vog iz­da­nja ve­li­ke ko­a­li­ci­je, vra­tio na po­li­tič­ku sce­nu kao mi­ni­star spolj­nih po­slo­va. Po­red Hans Di­tri­ha Gen­še­ra (FDP) on je ta­ko po­stao jed­na od naj­va­žni­jih fi­gu­ra nje­mač­ke spolj­ne po­li­ti­ke pro­te­klih de­ce­ni­ja.
Ro­đen je 5. ja­nu­a­ra 1956, u Det­mol­du u Sje­ver­noj Raj­ni Vest­fa­li­ji, a su­pru­ga mu je su­di­ja Uprav­nog su­da El­ke Bi­den­ben­der sa ko­jom ima ćer­ku.
Štajn­ma­jer je kao čo­vjek do­spio u fo­kus jav­no­sti 2010. ka­da je na­pra­vio pa­u­zu u po­li­tič­kim ak­tiv­no­sti­ma kao do­na­tor bu­bre­ga svo­joj te­ško obo­lje­loj su­pru­zi. To mu je do­ni­je­lo ve­li­ko po­što­va­nje i pri­zna­nje u na­ro­du.
Čak i Hri­šćan­sko-so­ci­jal­na uni­ja (CSU) za nje­ga na­la­zi po­hval­ne ri­je­či.
Za­mje­ni­ca ba­va­r­skog pre­mi­je­ra Il­ze Ajg­ner na­zva­la je Štajn­ma­je­ra „do­brim kan­di­da­tom”.
Pred­vod­nik CSU u Evrop­skom par­la­men­tu Man­fred Ve­ber re­kao je da od Štajn­ma­je­ra oče­ku­je kon­ti­nu­i­tet.
– Nje­mač­koj je upra­vo u sa­da­šnjoj si­tu­a­ci­ji po­treb­no ja­ko vođ­stvo, po­ru­čio je Ve­ber.
Po­ru­ka ovih da­na je da Štajn­ma­jer tre­ba da dje­lu­je kao fak­tor sta­bil­no­sti na­su­prot sna­ga­ma ne­sta­bil­no­sti i ne­re­da.
To je po­ru­ka ko­ju je po­sla­la i kan­ce­lar­ka lič­no.
An­ge­la Mer­kel je od­lu­ku o kan­di­do­va­nju Štajn­ma­je­ra za pred­sjed­ni­ka na­zva­la „od­lu­kom ra­zu­ma”.
Vje­ro­vat­no je da će ve­ći­na Nje­ma­ca po­dr­ža­ti nje­go­vu kan­di­da­tu­ru, a ne­ma sum­nje da će bi­ti iz­gla­san u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni, za­klju­ču­je DV.
(Tan­jug)


Mer­kel: Sa­svim po­de­san za mjesto predsjednika

BER­LIN – Nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel iz­ja­vi­la je ju­če da je mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Frank Val­ter Štajn­ma­jer sa­svim po­de­san za pre­te­žno ce­re­mo­ni­jal­nu funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka ze­mlje, na­kon što su se nje­ni kon­zer­va­tiv­ci sa­gla­si­li da po­dr­že tog so­ci­jal­de­mo­kra­tu kao pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta, ja­vlja Roj­ters.
– U tre­nut­ku ka­da je svi­jet za­gnju­ren u ne­sta­bil­nost i ne­mi­re, po­sla­ti sig­nal sta­bil­no­sti – a to či­ne kon­zer­va­tiv­ci po­dr­ža­va­ju­ći Štajn­ma­je­ro­vu kan­di­da­tu­ru – po mom mi­šlje­nju je is­prav­no i va­žno, za­klju­či­la je Mer­ke­lo­va.
Njen ta­bor se pr­vo­bit­no na­dao da će pro­mo­vi­sa­ti sop­stve­nog kan­di­da­ta za mje­sto pred­sjed­ni­ka, ali je od­lu­čio da po­dr­ži po­li­tič­kog ri­va­la Štajn­ma­je­ra ka­ko bi iz­bje­gao du­go­tra­jan su­kob sa nje­go­vom par­ti­jom ko­ja je kon­zer­va­tiv­ci­ma part­ner u vla­da­ju­ćoj ve­li­koj ko­a­li­ci­ji.(Tan­jug)