P
a­le­stin­ski Ustav­ni sud do­nio je od­lu­ku da omo­gu­ći iz­vr­šnoj vla­sti da uki­ne par­la­men­tar­ni imu­ni­tet Mo­ha­me­du Da­hla­nu, cr­no­gor­skom dr­ža­vlja­ni­nu i pri­ja­te­lju pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ka­ko bi mo­glo da mu se su­di zbog op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju. Agen­ci­ja Roj­ters i dru­gi svjet­ski me­di­ji pre­ni­je­li su vi­jest o od­lu­ci Ustav­nog su­da, na­vo­de­ći da je Da­hlan još teh­nič­ki pa­le­stin­ski po­sla­nik po­što ni­je­su odr­ža­ni iz­bo­ri od vre­me­na ka­da je Ha­mas pre­u­zeo po­jas Ga­ze, to jest od 2007. go­di­ne.
S dru­ge stra­ne, por­tal Ab­na24 pre­nio je da se op­tu­žbe pro­tiv Da­hla­na za­sni­va­ju di­je­lom i na is­ho­du is­tra­ge o nov­cu de­po­no­va­nom na ra­ču­ni­ma u Cr­noj Go­ri, Švaj­car­skoj i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma.
Da­hlan ži­vi u eg­zi­lu u Abu Da­bi­ju po­što je iz­ba­čen iz Fa­tah par­ti­je 2012. go­di­ne, na­kon što je otvo­re­na is­tra­ga o nje­go­vom po­slo­va­nju.
Kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen je 2010. go­di­ne do­bio cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo upra­vo na pred­log Đu­ka­no­vi­ća. Od­la­ze­ći cr­no­gor­ski pre­mi­jer je kra­jem 2014. go­di­ne jav­no pri­znao da mu je Da­hlan pri­ja­telj.
Pa­le­stin­ski sud je u apri­lu 2015. go­di­ne do­nio od­lu­ku da Da­hlan uži­va imu­ni­tet i da op­tu­žbe pro­tiv nje­ga ne mo­gu bi­ti pro­ce­su­i­ra­ne, iako je su­đe­nje bi­lo u to­ku i je­dan dio pa­le­stin­skih zva­nič­ni­ka svje­do­čio o nje­go­vim mal­ver­za­ci­ja­ma. S dru­ge stra­ne, Da­hla­nov prav­ni tim tvr­di da su op­tu­žbe po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­ne zbog nje­go­vog su­ko­ba s pred­sjed­ni­kom Pa­le­sti­ne Mah­mu­dom Aba­som i da on ta­mo ne mo­že ima­ti fer su­đe­nje.
Pre­ma op­tu­žni­ci iz 2014. go­di­ne, ko­ju je sa­či­ni­la pa­le­stin­ska an­ti­ko­rup­cij­ska ko­mi­si­ja, Da­hlan se te­re­ti da je pro­ne­vje­rio 15 mi­li­o­na eura dr­žav­nog nov­ca, ko­ji je iz­nio u ino­stran­stvo.
Iako se go­di­na­ma spe­ku­li­sa­lo da iza svih zna­čaj­nih bli­sko­i­stoč­nih in­ve­sti­ci­ja u Cr­noj Go­ri po­sled­njih go­di­na sto­ji Da­hlan, kroz Đu­ka­no­vi­ćev pred­log da do­bi­je dr­ža­vljan­stva to je do­bi­lo dje­li­mič­nu po­tvr­du. In­te­re­sant­no je da je Mah­mud Abas ra­ni­je jav­no op­tu­žio Da­hla­na za umi­je­ša­nost u ubi­stvo po­koj­nog pa­le­stin­skog li­de­ra Ja­se­ra Ara­fa­ta.
MUP je 2013. go­di­ne, tri go­di­ne na­kon od­lu­ke mi­ni­stra da uva­ži pre­mi­je­rov pred­log, in­for­mi­sao jav­nost da je Da­hlan cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin. Rje­še­nje o pri­je­mu Mo­ha­me­da Da­hla­na u dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re, ta­da­šnji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić do­nio je 28. de­cem­bra 2010. go­di­ne. Za­ve­de­no je pod bro­jem 03-UPI-211/10/16382. Ovim je Da­hlan kao cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin do­bio pra­vo da se slo­bod­no kre­će ši­rom Evrop­ske uni­je, osim Bri­ta­ni­je i Ir­ske.
Pe­le­stin­ski bi­zni­smen je u fo­kus ov­da­šnje jav­no­sti po­seb­no do­spio na je­sen 2014. go­di­ne, ka­da je ob­ja­vlji­va­no da je on stvar­ni vla­snik fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni iz Pod­go­ri­ce, sa ko­jom je Vla­da Cr­ne Go­re sklo­pi­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že Du­bo­vi­ca, ra­di in­ve­sti­ci­je od 200 mi­li­o­na. Od in­ve­sti­ci­je, za ko­ju je Vla­da tvr­di­la da je pla­ni­ra kra­ljev­ska po­ro­di­ca Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, ka­sni­je se od­u­sta­lo. Da­hlan je, ina­če, sa­vjet­nik za bez­bjed­nost naj­i­stak­nu­ti­jih čla­no­va kra­ljev­ske po­ro­di­ce UAE. Nje­go­vo ime po­mi­nja­lo se i u ve­zi „du­van­skih po­slo­va”, po­seb­no u ve­zi pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta „Kle­o­pa­tra”, u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca.
In­di­ka­tiv­no je što se po­če­tak pro­iz­vod­nje ci­ga­re­ta mar­ke „Kle­o­pa­tra” u Du­van­skom kom­bi­na­tu Pod­go­ri­ca do­ga­đa mal­te­ne isto­vre­me­no ka­da Đu­ka­no­vić pred­la­že Da­hla­na za dr­ža­vlja­ni­na Cr­ne Go­re. Pa­le­stin­ski is­tra­žni or­ga­ni, ka­ko su ne­dav­no pi­sa­li egi­pat­ski me­di­ji, vje­ru­ju da su po­zna­ti bo­ga­taš Na­gib Sa­vi­ris, Da­hla­nov or­tak Mo­ha­med Ra­šid, ali i Da­hlan, do­ni­je­li od­lu­ku da is­ko­ri­ste sta­ru fa­bri­ku u Cr­noj Go­ri pod na­zi­vom Du­van­ski kom­bi­nat Pod­go­ri­ca, da po­kre­nu pro­iz­vod­nju egi­pat­ske „Kle­o­pa­tre”, ko­ju ori­gi­nal­no pro­iz­vo­di do­bro po­zna­ta kom­pa­ni­ja iz Egip­ta. Na­vo­di se da je, po pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma is­tra­žnih or­ga­na, i Mo­ha­med Da­hlan part­ner u ovom po­slu, kao i da su Sa­vi­ris i Ra­šid pro­iz­vod­nju u fa­bri­ci po­kre­nu­li ta­ko što je DKP sklo­pi­la ugo­vo­re sa fik­tiv­nim kom­pa­ni­ja­ma. Jed­na je re­gi­stro­va­na u UAE i zo­ve se FZE Li­ber­ti, a dru­ga je fir­ma re­gi­stro­va­na u Li­ba­nu i zo­ve se In­ter­korp-Faj­nens kom­pa­ni.
Da­hlan je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u Pod­go­ri­ci re­gi­stro­vao kom­pa­ni­ju Le­vant in­te­r­ne­še­nel in­kor­po­rejšn, ko­ja je re­gi­stro­va­na za kon­sal­ting i me­nadž­ment, ali je ona, pre­ma po­da­ci­ma iz re­gi­stra Pri­vred­nog su­da, li­kvi­di­ra­na. Da­hlan je otvo­rio još jed­nu fir­mu – Ma­nar hol­ding Mon­te­ne­gro, za raz­voj pro­je­ka­ta u ne­kret­ni­na­ma, i ona je i da­lje ak­tiv­na.
M.V.


Pod lu­pom i po­slo­vi s oruž­jem

Pa­le­stin­ske vla­sti otvo­ri­le su pro­šle go­di­ne is­tra­gu da li je kon­tro­verz­ni bi­zni­smen Mo­ha­med Da­hlan iz­vo­zio oruž­je za Li­bi­ju pre­ko Cr­ne Go­re, fi­nan­si­ra­ju­ći te po­slo­ve nov­cem ko­ji je ukra­den iz pa­le­stin­skog bu­dže­ta. Ova in­for­ma­ci­ja je bi­la zva­nič­no po­tvr­đe­na „Da­nu” u pa­le­stin­skom Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va, me­đu­tim, epi­log ovog po­stup­ka ni­ka­da ni­je obje­lo­da­njen. Pre­ma po­da­ci­ma pa­le­stin­skih is­tra­žnih or­ga­na, oruž­je ko­je je pro­iz­ve­de­no u Sr­bi­ji je pre­ko Cr­ne Go­re po­sla­to u Li­bi­ju za po­tre­be oru­ža­nih sna­ga pod kon­tro­lom ge­ne­ra­la Ka­li­fe Haf­ta­ra.
Osim Da­hla­na, pa­le­stin­ske vla­sti is­tra­ži­va­le su i ka­kva je ulo­ga ne­ka­da­šnjeg izra­el­skog mi­ni­stra od­bra­ne Ša­u­la Mo­fa­za u ovim po­slo­vi­ma, jer se vje­ro­va­lo da on i Da­hlan za­jed­no sto­je iza ovih tran­sfe­ra. Pod lu­pom is­tra­ži­te­lja su, ka­ko nam je bi­lo sa­op­šte­no, tran­sak­ci­je iz fe­bru­a­ra 2015. go­di­ne, ko­je se od­no­se na pro­da­ju ruč­nog na­o­ru­ža­nja iz srp­skih fa­bri­ka za­ra­će­nim stra­na­ma u Li­bi­ji, a u jed­nom ma­njem obi­mu i Je­me­nu, pre­ko bro­ker­skih fir­mi u Izra­e­lu.