BI­JE­LO PO­LjE – Re­kon­struk­ci­ja pu­ta od Bli­ško­ve do Vru­lje, ko­ji se pro­te­že uz ko­ri­to Će­ho­ti­ne, a či­ji je­dan ma­nji dio od iz­vo­ra pro­la­zi pre­ko te­ri­to­ri­je bje­lo­polj­ske op­šti­ne, a dru­gi pre­ko te­ri­to­ri­je op­šti­ne Plje­vlja, do­ve­šće do to­tal­ne de­va­sta­ci­je te ri­je­ke, sa­op­šti­li su ju­če na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re pred­stav­ni­ci NVO ,,Bre­zni­ca”. Iz­vr­šni di­rek­tor te ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Mi­lo­rad Mi­tro­vić ka­zao je da ih je ono što su vi­dje­li na te­re­nu uvje­ri­lo da se ra­di o pot­pu­noj de­va­sta­ci­ji pro­sto­ra, uni­šta­va­nju ri­je­ke Će­ho­ti­ne i nje­nog ko­ri­ta, nje­ne ih­tio flo­re i fa­u­ne.
– Osim na­ru­ša­va­nje iz­gle­da ci­je­log tog pej­za­ža, svje­do­ci smo i ak­tiv­no­sti ko­je ni u ko­jem slu­ča­ju ne bi tre­ba­lo da se od­vi­ja­ju. Mno­ge stva­ri se ra­de pro­tiv­za­ko­ni­to, pr­ven­stve­no mi­slim na ugro­ža­va­nje si­ste­ma vo­da Će­ho­ti­ne jer su na mno­gim mje­sti­ma gra­đe­vin­ske ma­ši­ne ušle u ko­ri­to i pot­pu­no ga de­va­sti­ra­le. Usled tih ra­do­va, po­je­di­ni iz­vo­ri su ne­sta­li. Kod skre­ta­nja za se­lo Vod­no po­sto­jao je pla­nin­ski iz­vor ko­jeg sa­da ne­ma jer je be­to­ni­ran i tu je sa­gra­đen most. Osim ugro­ža­va­nja ple­me­ni­tih vr­sta ri­be, ugro­že­na je kom­plet­na ih­tio flo­ra i fa­u­na ri­je­ke. Iz­vo­đač ra­do­va i nji­ho­vi po­di­zvo­đa­či ap­so­lut­no ne vo­de ra­ču­na o ri­je­ci Će­ho­ti­ni, bi­se­ru pri­ro­de, i nje­nom ka­njo­nu. Od sa­mog iz­vo­ra u Bli­ško­vi, do je­ze­ra u Oti­lo­vi­ći­ma, ona je re­vir–mre­sti­li­šte autoh­to­ne pa­strm­ke – re­kao je Mi­tro­vić.
On je upi­tao da li ne­ko ga­zdu­je vo­da­ma Će­ho­ti­ne.
– Do­sad, ko­li­ko ja znam, vo­da­ma na pod­ruč­ju op­šti­ne Plje­vlja ga­zdo­vao je Sport­sko-ri­bo­lov­ni klub „Li­pljan”, pa i oni i nji­ho­ve ko­le­ga iz SRD ,,Si­nja­vac” iz Bi­je­log Po­lja mo­ra­ju di­ći glas pro­tiv uni­šta­va­nja Će­ho­ti­ne. Na­čin na ko­ji je ne­ko ovo ura­dio pot­pu­no je ne­shva­tljiv. Za­to ovim pu­tem po­zi­va­mo eko­lo­šku i vo­do­pri­vred­nu inspekci­ju, Upra­vu za in­spek­cij­ske po­slo­ve, da po­ša­lju svo­je lju­de i pro­vje­re na­še na­vo­de, da kon­sta­tu­ju či­nje­nič­no sta­nje i do­ne­su rje­še­nja o ot­kla­nja­ju ne­pra­vil­no­sti, uz iz­ri­ca­nje ade­kvat­ne ka­zne po­či­ni­o­ci­ma – re­kao je Mi­tro­vić.
On je po­tom pre­do­čio no­vi­na­ri­ma šta je sve NVO Bre­zni­ca evi­den­ti­ra­la na te­re­nu.
– Ma­ši­ne pre­la­ze sa jed­ne oba­le na dru­gu, vr­ši se be­to­ni­ra­nje ci­je­log po­ja­sa i bu­kval­no raz­va­lji­va­nje ko­ri­ta i oba­la ri­je­ke. Evi­den­ti­ra­no je i otva­ra­nje ka­me­no­lo­ma da bi se iz­gra­dio ovaj put­ni pra­vac. Sva­ko­dnev­no se mi­ni­ra i ob­u­sta­vlja sa­o­bra­ćaj. Iz­vr­še­na je bru­tal­na sje­ča šu­me, ba­ca se ka­men u Će­ho­ti­nu, za­mu­ću­ju je, be­to­ni­ra­ju ko­ri­to... Tim rad­nja­ma uni­šta­va se ži­vi svi­jet ri­je­ke. Sad po­sto­ji opa­snost od po­ja­ve kli­zi­šta. Će­ho­ti­na, kao bu­jič­na ri­je­ka, no­si­će pu­no ma­te­ri­ja­la u obli­žnje je­ze­ro na Oti­lo­vi­ći­ma. Za nor­ma­lan um ne­pri­hva­tlji­vo je da se ne­ko ta­ko od­no­si pre­ma pri­ro­di i da na kraj­nje bru­ta­lan na­čin uni­šta­va ono što je pri­ro­da stva­ra­la hi­lja­da­ma go­di­na. Na­gla­ša­vam da ni­ko ne­ma ni­šta pro­tiv grad­nje pu­ta jer je on neo­p­ho­dan i po­tre­ban ži­te­lji­ma ove dvi­je su­sjed­ne op­šti­ne, ali se mo­ra vo­di­ti ra­ču­na o oču­va­nju pri­ro­de jer uni­šta­va­nje Će­ho­ti­ne ne vo­di ni­če­mu do­brom – pod­vu­kao je Mi­tro­vić i na­gla­sio da ako okre­će­mo gla­vu od ova­kvog zlo­či­na on­da nam ne tre­ba ni pri­ro­da, ni okru­že­nje, ni ži­vot­na sre­di­na. M.N.


Ra­do­vi vri­jed­ni 4,7 mi­li­o­na

Pod­sje­ća­mo da je u to­ku re­kon­struk­ci­ja re­gi­o­nal­nog put­nog prav­ca Bi­je­lo Po­lje –Plje­vlja, a ra­do­vi se iz­vo­de na di­o­ni­ci Cr­kvi­ce–Vru­lja u du­ži­ni od oko 12 ki­lo­me­ta­ra. Ra­do­ve iz­vo­di pred­u­ze­će Cr­na­go­ra­put, a ukup­no su vri­jed­ni oko 4,7 mi­li­o­na eura. Ra­do­vi bi tre­ba­li da bu­du za­vr­še­ni do sre­di­ne na­red­ne go­di­ne.