NIK­ŠIĆ – Ži­te­lji di­je­la Bu­do­ške uli­ce 3, u na­se­lju Stra­še­vi­na, dva­de­se­tak do­ma­ćin­sta­va, iako ži­ve na dva i po ki­lo­me­tra od cen­tra gra­da go­to­vo de­ce­ni­ju i po če­ka­ju da im 300 me­ta­ra ma­ka­dam­skog pu­ta bu­de as­fal­ti­ra­no ka­ko bi bez pro­ble­ma mo­gli do­la­zi­ti do svo­jih ku­ća. Naj­te­že je, ka­ko ka­žu, u je­sen ka­da na­stu­pe ki­še, jer ta­da dje­ca mu­ku mu­če ka­ko da do­đu do ško­le. Tvr­de da ta­da mo­ra­ju od­lo­ži­ti sve oba­ve­ze dok se vre­men­ske pe­ri­li­ke ne sta­bi­li­zu­ju, jer im je bu­kval­no zbog ri­je­ke ko­ja te­če uli­com, ži­vot pa­ra­li­san. Ka­žu da obe­ća­nja za san­ci­ju uli­ce do­bi­ja­ju pred sva­ke iz­bo­re i ta­ko 15 go­di­na, pa tvr­de da na pred­sto­je­će ok­to­bar­ske iz­bo­re ne­će iz­la­zi­ti dok pro­blem ne bu­de ri­je­šen.
Mje­štan­ka Oli­ve­ra Voj­vo­dić is­ti­če da je si­tu­a­ci­ja po­sta­la ne­pod­no­šlji­va, ali da ih još vi­še bo­li ne­mar lo­kal­ne upra­ve ko­ja ni ne po­ku­ša­va da sta­nje pro­mi­je­ni.
– Mo­li­li smo i ku­mi­li, ali ni­ko nas ne vi­di. To je vi­še ne­go sram­no. Ži­vot u ovo­me kra­ju nik­šić­ke op­šti­ne pa­ra­li­samn je sa pr­vim ki­ša­ma, čak i naj­ma­njim, jer ne mo­že­mo oba­vlja­ti ni sva­ko­dnev­ne ak­tiv­no­sti. To ka­žem po­u­če­na is­ku­stvom, jer ka­da mi se sin že­nio, od ri­je­ke je­dva su svad­ba­ri pri­šli ku­ći. Te­ren je niz­vo­dan, pa je sva­ko „pr­ška­nje” uza­lud­no. Za­dža­ba se si­pa ri­zla jer je vo­da od­ne­se. Uz to do­ma­ći­ni sva­ko za se­be pra­vi bra­ne ka­ko bi za­šti­tio ku­će i dvo­ri­šta i dru­go­me pra­vi ne­pri­li­ku. Lje­ti se gu­ši­mo u pra­ši­ni, a s je­se­ni i to­kom zi­me mo­ra­mo obez­bi­je­di­ti ri­bar­ske či­zme da do­đe­mo do svo­jih do­mo­va – ogor­če­na je Voj­vo­di­će­va.
Od is­ti­če da od uza­lud­nih obe­ća­nja ne­ma­ju ni­šta, te da uko­li­ko im ne as­fal­ti­ra­ju uli­cu, na iz­bo­re iza­ći ne­će.
– Sti­če se uti­sak da ži­vi­mo u naj­za­ba­če­ni­jem kra­ju ze­malj­ske ku­gle, a ne ta­ko bli­zu gra­du – ka­že Voj­vo­di­će­va na­gla­siv­ši da će nad­le­žne u Op­šti­ni pro­zi­va­ti sve dok im ne ri­je­še de­ce­nij­ski pro­blem.
Đo­le Bi­je­lić ka­že da ne vri­je­di si­tu­a­ci­ju pre­pra­vlja­ti, već bi tre­ba­lo sta­nje iz ko­ri­je­na mi­je­nja­ti.
– Za­dža­ba na­si­pa­nje po prin­ci­pu – lo­pa­ta ili dvi­je pi­je­ska, ka­da bu­ji­ca po­ne­se i ono uta­ba­no, a ne tek na­su­to. Dje­ca se sti­de da u gu­me­nim či­zma­ma do­đu do ško­le, pa se pre­zu­va­ju na kra­ju uli­ce i či­zme osta­vlja­ju u gr­mlje, kao što je to bio slu­čaj dva vi­je­ka una­zad. Da li tre­ba da ži­vi­mo po sa­vre­me­nim stan­dar­dim, o če­mu se ne­pre­sta­no pro­pa­gi­ra, ili tre­ba da se va­ra­ća­mo u pro­šlost i pod­sje­ća­mo mlad­še na­ra­šta­je ka­ko su nam ži­vje­li pre­ci? Vi­še je ne­go tu­žno ka­da se sa­gle­da pra­vo sta­nje stva­ri. Uz to ni ba­šte ne mo­že ob­ra­đi­va­ti jer nam je po­vr­će za­be­to­ni­ra­no ka­me­nom pra­ši­nom – ka­že Bi­je­lić.
On is­ti­če da im go­sti ne­ra­do do­la­ze jer lje­ti se za­li­je­pe u pra­ši­ni, a zi­mi i s je­se­ni se ku­pa­ju u ri­je­ci za­rad ča­še raz­go­vo­ra ili šo­lje ka­fe.
– Nad­le­žne ni­je na­tje­ra­lo na raz­mi­šlja­nje ni to da nam sa­ni­ra­ju po­sle­di­ce i ure­de put, iako smo pri­je šest go­di­na u vri­je­me po­pla­va pret­pje­li šte­tu od vi­še de­se­ti­na hi­lja­da. Od nov­ca ko­ji smo utro­ši­li za sa­na­ci­ju obje­ka­ta mo­gli smo iz­gra­di­ti no­ve. Ako Op­šti­na ne­će da nam as­fal­ti­ra 300 me­ta­ra pu­ta, gdje je Elek­tro­pri­vre­da, ko­ja je te zi­me od vo­de ko­ja nam je po­pla­vi­la ima­nja pro­iz­ve­la mi­li­o­ne me­ga­va­ta elek­trič­ne ener­gi­je? – ka­že Bi­je­lić, po­zi­va­ju­ći Op­šti­nu Nik­šić i EPCG da se do­go­vo­re i ri­je­še im pro­blem, jer vi­še iz sop­stve­nih sred­sta­va ne mo­gu sa­ni­ra­ti po­sle­di­ce ni­ti put do ku­ća, jer sva­ki ka­mi­on ri­zle ih ko­šta 100 eura.
Mla­den Og­nje­no­vić, či­ja ku­ća se na­la­zi na naj­ni­žoj tač­ki, is­ti­če da je sam mo­rao da pra­vi dre­na­žu ka­ko bi se spa­sio od vo­de­ne bu­ji­ce.
– Sva vo­da od sa­mo­po­slu­ge u Stra­še­vi­ni, od­no­sno od pod­vo­žnja­ka kod vr­ti­ća za­vr­ši na mom kuć­nom pra­gu. Dvo­ri­šte mi je pla­vi­lo pa sam bio pri­mo­ran da i se od vo­de bra­nim dre­na­žom. Ne­bro­je­no pu­ta sam čak i nad­le­žni­ma uka­zi­vao na či­nje­ni­cu da i efek­ta ne­ma na­si­pa­ti put, ako ne iz­gra­de dre­na­žu i to sa obje stra­ne pu­ta, pa sve do­bro na­su­ti i uva­lja­ti i on­da as­fal­ti­ra­ti. Ipak, nad­le­žni za to ne ha­ju. Vje­ro­vat­no, ne­ma pa­ra. Čuo sam da je odo­bre­no as­fal­ti­ra­nje ukup­no 4,5 ki­lo­me­ta­ra pu­ta u svim mje­snim za­jed­ni­ca­ma. Ako se ima u vi­du či­nje­ni­ca da bi ši­ri­na as­fal­ta tre­ba­lo bi­ti naj­ma­nje šest me­ta­ra, sa­mo as­fal­ti­ra­nje ko­šta­lo bi 32.400 eura, dok bi za iz­ra­du dre­na­že, na­si­pa­nje i va­lja­nje tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti još pet­na­e­stak hi­lja­da eura. Ako se sve to sa­be­re, is­pod 50.000 eura ova in­ve­sti­ci­ja ne mo­že bi­ti od­ra­đe­na ka­ko va­lja – ka­že Og­nje­no­vić, iz­ra­ža­va­ju­ći na­du da će se i oni na­ći na li­sti pri­o­ri­te­ta.
L.N.



Sred­stva obez­bi­je­di­la Di­rek­ci­ja jav­nih ra­do­va

Pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić „Da­nu” je ka­zao da su po­sred­stvom Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va obez­bi­je­đe­na iz­vje­sna nov­ča­na sred­stva i da bi pro­blem mje­šta­na di­je­la Stra­še­vi­ne tre­ba­lo da bu­de ri­je­šen.
– Upo­zna­ti smo sa pro­ble­mom ži­te­lja Bu­do­ške uli­ce 3 i na­dam se da će to usko­ro bi­ti pre­va­zi­đe­no, jer smo po­sred­stvom Di­rek­ci­je jav­nih ra­do­va obez­bi­je­di­li iz­vje­sna nov­ča­na sred­stva za te po­tre­be – ka­že Gr­bo­vić.