NIK­ŠIĆ – Pro­iz­vod­nja krom­pi­ra u Cr­noj Go­ri do­ži­vje­la je ko­laps. Ni­ske ci­je­ne i ne­mo­guć­nost pla­sma­na do­ve­li su u pi­ta­nje na­sta­vak ba­vlje­nja pro­iz­vod­njom ove po­ljo­pri­vred­ne kul­tu­re, jer su mno­gi od pro­iz­vo­đa­ča krom­pi­ra u ne­za­vid­noj si­tu­a­ci­ji ta­ko da ne mo­gu na­dok­na­di­ti tro­ško­ve ra­da i na­bav­ke sje­me­na, a pro­iz­vod­na ci­je­na krom­pi­ra je 16 cen­ti, sa­op­šte­no je sa sku­pa pro­iz­vo­đa­ča krom­pi­ra u Nik­ši­ću. Oni su po­zva­li sve pro­iz­vo­đa­če u Cr­noj Go­ri da se udru­že ka­ko bi se for­mi­ra­lo udru­že­nje ko­je će je­din­stve­no dje­lo­va­ti sa na­mje­rom da se na­đe me­tod ka­ko bi se spa­si­la pro­iz­vod­nja krom­pi­ra. Po­zva­li su i mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de da se ozbilj­no po­za­ba­vi ovim pro­ble­mom, jer je, ka­ko su na­gla­si­li, do­šao kraj pra­znim pri­ča­ma.
Kao je is­ta­kao Bra­ni­slav Ke­co­je­vić, pro­iz­vod­nja krom­pi­ra u Cr­noj Go­ro iz go­di­ne u go­di­nu sve je u lo­ši­joj si­tu­a­ci­ji, a tr­go­vi­na na Ka­mi­on­skoj pi­ja­ci iz­gu­bi­la je na zna­ča­ju, od­no­sno po­sta­la je be­smi­sle­na.
– Upr­kos či­nje­ni­ci što se upor­no pre­zen­tu­je da je ta kul­tu­ra kao uno­san po­sao, ona je do­ži­vje­la ko­laps. Iako se u Cr­noj Go­ri pro­iz­ve­de to­li­ko krom­pi­ra da mo­že­mo snab­dje­ti sve po­tro­ša­če, pro­iz­vo­đa­či mu­ku mu­če da bi ga pla­si­ra­li na tr­ži­šte. Uvoz i ni­ske ci­je­ne krim­pi­ra u re­gi­o­nu u ze­mlja­ma EU ve­li­ki su pro­blem, ali ipak naj­ve­ći kri­vac za sve je Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de, ko­je se ne ogla­ša­va po­vo­dom to­ga, ni­ti ho­će da sta­ne iza do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča – sma­tra Ke­co­je­vić i do­da­je da je ljet­na se­zo­na pro­šla, a da još uvi­jek ni če­tvr­ti­na pri­no­sa ni­je pro­da­ta.
– Ako dr­ža­va že­li da op­sta­nu po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či i pro­iz­vod­nja krom­pi­ra, mo­ra se po­za­ba­vi­ti ovim pro­ble­mom i sta­ti u za­šti­tu pro­iz­vo­đa­ča i to ta­ko što će ve­li­ke tr­go­vač­ke lan­ce pri­mo­ra­ti da ot­ku­plju­ju naš pro­iz­vod i da se ne po­na­ša­ju ba­ha­to ka­da im nu­di­mo ro­bu, jer se sti­če uti­sak kao da mo­li­mo za mi­lo­sti­nju. Upra­vo za­to bi­lo bi do­bro da se svi pro­iz­vo­đa­či krom­pi­ra u Cr­noj Go­ri udru­že i da se za­jed­nič­ki bo­ri­mo za svo­ja pra­va – ka­že Mi­šo Jo­va­no­vić, ko­ji je pri­je go­di­nu da­na pod krom­pi­rom imao za­sa­đe­nu po­vr­ši­nu od 31 ra­lo i bi­lje­žio pri­no­se de­se­ti­na­ma to­na, a sa­da ob­ra­đu­je sve­ga ra­lo ze­mlje.
– Zah­ti­je­va­mo ran­gi­ra­nje kr­to­le i to po kla­sa­ma, ka­ko bi i sam na­rod ko­nač­no znao šta je­de. Pri­mo­ran sam da kr­to­lom ko­ju sam sa­dio za pro­da­ju, ku­vam i njo­me hra­nim pra­sad. Gre­ho­ta je­ste, jer je mno­go glad­nih usta, ali dru­gog iz­laza ne­mam. Za­to bi tre­ba­lo kr­to­lu ran­gi­ra­ti, jer se ne mo­že po is­toj ci­je­ni pro­da­va­ti ona or­gan­ski pro­iz­ve­de­na, kao što je slu­čaj sa mo­jom pro­iz­vod­njom, i ona ko­ja je pr­ska­na sa ko­je­ka­kvim pe­sti­ci­di­ma. Be­smi­sle­no je da ki­lo­gram pr­ve kla­se kr­to­le bu­de pro­da­van po ci­je­ni od 16 cen­ti, a vri­je­di euro – ka­že Jo­va­no­vić.
Ne­ka­da­šnji cr­no­gor­ski re­ko­r­der u pro­iz­vod­nji krom­pi­ra Rat­ko Živ­ko­vić ka­že da je do­šlo vri­je­me da se od svo­ga ra­da te­ško mo­že ži­vje­ti.
– Sa­da­šnja ci­je­na krom­pi­ra to­li­ko je ma­la da ne mo­že­mo ni osno­ve tro­ško­ve po­kri­ti. Pro­blem je što te­ško mo­že­mo da se iz­bo­ri­mo sa ve­li­kim si­ste­mi­ma ko­ji uvo­ze ogrom­ne ko­li­či­ne krom­pi­ra u ma­lu Cr­nu Go­ru. Ne­ko bi tre­ba­lo da se za­bri­ne za­što je uvoz to­li­ko ve­li­ki. Sve bi bi­lo dru­ga­či­je da su ot­ku­pi­li na­šu kr­to­lu. Ni­je pro­blem u to­me da se zbog ne­do­stat­ka na do­ma­ćem tr­ži­štu vr­ši uvoz, već je pro­blem što ima­mo do­ma­ći kr­om­pir i ne mo­že­mo da ga pro­da­mo. Tre­ba ne­ko da sta­ne iza po­ljo­pri­vred­nog pro­iz­vo­đa­ča. Zna­mo mi da je tr­ži­šte za sve. Ali ono što zah­ti­je­va­mo je­ste da ne­ko ot­ku­pi naš krom­pir, pa tek ka­da za­fa­li ne­ka uvo­ze. Ovo je si­gur­no jed­na od naj­go­rih go­di­na. Ja ne pam­tim da je po pro­da­ji bi­lo go­re go­di­ne od ove – ka­že Živ­ko­vić.L.N.


Živ­ko­vić: Ro­ba iz uvo­za di­sku­ta­bil­nog kva­li­te­ta

Živ­ko­vić je uvje­ren i na­gla­ša­va da ro­ba iz uvo­za si­gur­no ni­je bo­lja od do­ma­će.
– Zah­ti­je­va­mo ana­li­zu krom­pi­ra iz uvo­za i na­šeg do­ma­ćeg ka­ko bi se utvr­dio kva­li­tet. Ako se ova­ko na­sta­vi osta­će­mo bez do­ma­ćeg pro­iz­vo­đa­ča. Ni­je do­bro da za­vi­si­mo od uvo­za. Mo­ra­ju se lju­di­ma da­ti ne­ki ve­ći pod­sti­ca­ji i da se do­ma­ći pro­iz­vo­đač na ne­ki na­čin za­šti­ti, jer mi sa­mi se­be fi­nan­si­ra­mo i svi smo du­žni apo­te­ka­ma, za sje­men­sku ro­bu. Pro­da­ti krom­pir po 16 cen­ti ne­ma ni­ka­kvu eko­nom­sku oprav­da­nost. Mi smo prak­tič­no fi­zič­ki mr­tvi na toj ci­je­ni – ka­že Živ­ko­vić, do­da­ju­ći da bi, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, bi­la pri­hva­tlji­va ci­je­na od 30 cen­ti za ki­lo­gram, te da ni­ko od pro­iz­vo­đa­ča ne bi tre­ba­lo da pro­da­je kr­to­lu is­pod te ci­je­ne.
On is­ti­če da je po­sa­dio pet hek­ta­ra, po ra­lu te da je rod pet do se­dam to­na.
– Rod je pri­lič­no do­bar, ali ka­da se sa­be­ru pri­ho­di i ras­ho­di bi­ću u mi­nu­su. Pro­blem je i taj što uve­ze­na ro­ba ne pod­li­je­že ni­ka­kvoj kon­tro­li. Mi­slim da bi tre­ba­lo pro­kon­tro­li­sa­ti ko i oda­kle uvo­zi krom­pir ko­ji je di­sku­ta­bil­nog kva­li­te­ta – sma­tra Živ­ko­vić.