To­kom tri mje­se­ca glav­ne ljet­ne tu­ri­stič­ke se­zo­ne, Po­mor­ski mu­zej Cr­ne Go­re u Ko­to­ru za­bi­lje­žio je pre­ko 40 hi­lja­da po­sje­ta, što ne uklju­ču­je po­sje­ti­o­ce ko­ji su do­bi­li gra­tis ula­zni­ce. Di­rek­tor te in­sti­tu­ci­je mr Mi­le­va Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić ka­že da su grup­ne po­sje­te bi­le u ve­ćem bro­ju u od­no­su na in­di­vi­du­al­ne, a de­ša­va­lo se da dnev­no bu­de u mu­ze­ju i po 600 po­sje­ti­la­ca.
– Bi­lans ukup­nih ovo­go­di­šnjih po­sje­ta bi­će utvr­đen kra­jem go­di­ne jer će po­sled­nji kru­zer u 2016. u ko­tor­sku lu­ku uplo­vi­ti u de­cem­bru. Ipak, već sa­da mo­gu re­ći da smo za­do­volj­ni re­zul­ta­ti­ma – ka­že Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić za „Dan“.
Bu­du­ći da je Ko­tor de­sti­na­ci­ja ko­ju naj­če­šće po­sje­ću­ju tran­zit­ni tu­ri­sti, ove go­di­ne mu­zej je ra­dio do 22 sa­ta, a di­rek­to­ri­ca po­ru­ču­je da kul­tu­ra i tu­ri­zam mo­ra­ju za­jed­nič­ki da gra­de jed­nu pi­ra­mi­du, pri če­mu kul­tu­ra „mo­že pa­met­no da se na­pla­ti“.
– Na­rav­no, ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da tu­ri­ste na ne­ki na­čin pljač­ka­mo. Ka­da to ka­žem, mi­slim na to da nam ci­je­ne ne smi­ju bi­ti pre­vi­so­ke, pa ih mi za­to već tri go­di­ne ne po­ve­ća­va­mo, ali i da po­sje­ti­o­ce na ne­ki na­čin mo­ra­mo ani­mi­ra­ti da opet do­đu, oni ili nji­ho­vi pri­ja­te­lji. U tom smi­slu mi po­kla­nja­mo do­sta gra­tis ula­zni­ca, ko­je su ujed­no i raz­gled­ni­ce na ko­ji­ma je sli­ka na­šeg po­zna­tog sli­ka­ra Vo­ja Ta­ta­ra. Ta­ko­đe, na­pra­vi­li smo bro­šu­re na vi­še je­zi­ka ko­je po­kla­nja­mo, i fla­je­re ko­je tu­ri­sti do­bi­ja­ju gra­tis – is­ti­če Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić do­da­ju­ći da mu­zej tre­nut­no sa­ra­đu­je sa pre­ko 30 agen­ci­ja sa pro­sto­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, uklju­ču­ju­ći i po­zna­te „Kom­pas“ i „Atlas“.
Sa isto­ri­ja­tom mu­zej­skih po­stav­ki i eks­po­na­ta, na ukup­no 12 odje­lje­nja, po­sje­ti­ci se mo­gu upo­zna­ti po­sred­stvom audio-vo­di­ča na šest svjet­skih je­zi­ka. Ove go­di­ne na odje­lje­nju po­sve­će­nom Bo­kelj­skoj mor­na­ri­ci in­sta­li­ran je vi­deo-bim na ko­jem se kon­ti­nu­i­ra­no pri­ka­zu­je ko­lo Sve­tog Tri­pu­na i ču­je se mu­zi­ka, ta­ko da po­sje­ti­o­ci u toj pro­sto­ri­ji če­sto i ple­šu. Na odje­lje­nju za oso­be sa po­seb­nim po­tre­ba­ma, ko­je se na­la­zi u pri­ze­mlji Pa­la­te Gr­gu­ri­na, u ko­joj je mu­zej smje­šten od 1952. go­di­ne, po­sje­ti­o­ci ko­ji se ne mo­gu po­pe­ti na sprat u pri­li­ci su da, uz ba­rok­nu mu­zi­ku, na ve­li­koj pla­zmi vi­de sve eks­po­na­te ko­ji su iz­lo­že­ni u zda­nju. U pla­nu je i da se u odje­lje­nju škol­stva in­sta­li­ra vi­deo-bim ka­ko bi kroz pri­ču i vi­deo-za­pi­se dje­ci bi­la pri­bli­že­na tra­di­ci­ja po­mor­stva u Bo­ki.
Naj­no­vi­ji pro­je­kat in­sti­ti­u­ci­je je­ste „Vo­dič Po­mor­skog mu­ze­ja CG na Bra­je­vom pi­smu“, ko­ji će bi­ti pro­mo­vi­san 27. sep­tem­bra po­vo­dom Da­na evrop­ske kul­tur­ne ba­šti­ne, a mu­zej će bi­ti pr­va in­sti­tu­ci­ja u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji ko­ja će ima­ti ta­kvu pu­bli­ka­ci­ju (po­red Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić tekst vo­di­ča ra­di­li su: Ili­ja Mli­na­re­vić, ku­sto­si Je­le­na Ka­ra­džić, Ra­doj­ka Am­bra­mo­vić, bi­bli­o­te­kar Slav­ko Da­bi­no­vić, pre­vod „Ti­flo Mont“ Nik­šić).
– Sve sla­bo­vi­de oso­be iz na­še ze­mlje do­bi­će po­ziv­ni­ce za pro­mo­ci­ju na Bra­je­vom pi­smu, a ono što je ve­o­ma va­žno je­ste to da će taj vo­dič ima­ti i zvuč­ni za­pis ko­ga će či­ta­ti glu­mac Sla­vi­ša Gru­bi­ša. To ni­je bio ma­li po­sao po­red re­dov­nog ko­ji oba­vlja­mo kao tu­ri­stič­ka de­sti­ni­a­ci­ja. Ta­ko­đe, ot­po­če­li smo pro­je­kat iz­ra­de mo­no­gra­fi­je o mu­ze­ju na na­šem i na en­gle­skom je­zi­ku, a edi­ci­ju „Pu­to­va­nje ka­pe­ta­na Iva Vi­zi­na oko svi­je­ta“ pre­ve­li smo i na en­gle­ski je­zi­uk, ta­ko da i knji­gu o nje­go­vom pu­to­va­nju ima­mo kao po­klon svim ino­stra­nim tu­ri­sti­ma. Tru­di­mo se da do­ma­ćin­ski vo­di­mo ovu in­sti­tu­ci­ju i da sred­stva ko­ja se to­kom se­zo­ne pri­ho­du­ju pra­vil­no usmje­ri­mo. To zna­či da se taj no­vac ko­ri­sti is­klju­či­vo za odr­ža­va­nje pa­la­te, usa­vr­ša­va­nje za­po­sle­nih i re­a­li­za­ci­ju od­re­đe­nih pro­je­ka­ta od ko­jih za ne­ke, po­put „Vo­di­ča na Bra­je­vom pi­smu“, ima­mo i po­dr­šku Mi­ni­star­stva kul­tu­re – na­gla­ša­va di­rek­to­ri­ca pre­ci­zi­ra­ju­ći da se mu­zej­sko zda­nje kon­tu­nu­i­ra­no odr­ža­va, te je ta­ko la­ni po­pra­vlje­no oko 20 šku­ra i sa­ni­ra­ni to­a­le­ti.
– Pa­la­ta ima pre­ko 40 pro­zo­ra i pre­ko 20 vra­ta, ta­ko da sva­ke go­di­ne, u za­vi­sno­sti od pro­pa­da­nja, na­pra­vi­mo ba­rem po tro­je-če­tvo­ro no­vih šku­ra, a pro­sječ­no ih ofar­ba­mo po de­set. Pra­vi­mo i no­va vra­ta, ako su sta­ra pro­pa­la, kre­či­mo od­re­đe­ne pro­sto­ri­je, a ne­dav­no smo na­pra­vi­li dvi­je no­ve dr­ve­ne la­fe­te, to jest dr­ža­če za to­po­ve, ko­ji se na­la­ze is­pred ula­znih vra­ta mu­ze­ja, što je ko­šta­lo 1.500 eura, od če­ga su dio da­li spon­zo­ri; lju­di ko­ji su htje­li da osta­ve trag u ovoj in­sti­tu­ci­ji. Ko­ri­sti­mo sred­stva i za na­bav­ku teh­nič­ke opre­me – kom­pju­te­ra, ske­ne­ra, za­tim mo­bi­li­ja­ra za mu­zej­ske po­tre­be. Ku­pi­li smo vi­tri­ne za bi­bli­o­te­ku, jer smo ove go­di­ne do­bi­li od do­na­to­ra pre­ko 20 knji­ga, kao i vi­tri­ne za de­poe. Osim to­ga, ima­mo i iz­da­vač­ku dje­lat­nost. Ta­ko­đe, bri­ne­mo i o za­po­sle­ni­ma, za či­ju dje­cu ko­ja stu­di­ra­ju van mje­sta bo­rav­ka obez­bje­đu­je­mo sti­pen­di­je. Na kra­ju sva­ke go­di­ne or­ga­ni­zu­je­mo za­jed­nič­ko dru­že­nje jer ne tre­ba da bu­de­te sa­mo do­bar do­ma­ćin već i pri­ja­telj i drug sa za­po­sle­ni­ma – po­hva­li­la se Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić.
B.M.


No­vac od tu­ri­zma utro­ši­ti u be­de­me

– No­vac ko­ji grad do­bi­ja od tu­ri­zma tre­ba pra­vil­no utro­ši­ti, a naj­vi­še bih vo­lje­la da se to vi­di na be­de­mi­ma. Jer do­sta po­sje­ti­la­ca ko­ji ih obi­đu pa do­đu u mu­zej pi­ta­ju se za­što ste­pe­ni­šta be­de­ma ni­su sre­đe­na, za­što ne­ma smjer­ni­ca šta se gdje na­la­zi, pa čak ni pri­če o cr­kvi Go­spa od zdra­vlja ko­ja se na­la­zi na vr­hu. Tu tre­ba ulo­ži­ti no­vac. Bi­lo bi do­bro ka­da bi tu­ri­sta na ka­me­nom ki­o­sku mo­gao da iz­naj­mi audio-vo­dič i da, pri­ti­skom od­re­đe­nog bro­ja na ve­li­koj ma­pi, ko­ja bi se po­sta­vi­la is­pred vra­ta Sta­rog gra­da, slu­ša pri­ču o od­re­đe­nom kul­tur­no-isto­rij­skom zda­nju ili gra­đe­vi­ni. Ubi­je­đe­na sam da mi to za­jed­no sa kul­tur­nim po­sle­ni­ci­ma Ko­to­ra mo­že­mo ura­di­ti – tvr­di Pe­ja­ko­vić Vu­jo­še­vić.