- PI­ŠE: Dra­gi­ša Do­žić

Da­nas ka­da ana­li­zi­ra­mo za­la­ga­nje, vi­zi­ju pro­jek­ta, sa­da po­koj­nog prof. La­ku­ši­ća, o jed­nom iz­u­zet­nom pro­sto­ru pla­ne­tar­nog zna­ča­ja, ko­ji je pred­sta­vio me­đu­na­rod­noj eko­lo­škoj jav­no­sti, iz­me­đu osta­log, kao pro­stor za edu­ka­ci­ju eko­lo­ških i dru­gih, dru­štvu po­treb­nih, ka­dro­va i kom­pa­ri­ra­mo sa sa­da­šnjim de­ša­va­nji­ma na tom pro­sto­ru, mo­že­mo za­klju­či­ti da smo na pu­tu da žr­tvu­je­mo pla­ne­tar­ni uni­ver­zum i na­ja­vu Une­sko­vog pri­zna­nja, upi­som na li­stu Svjet­ske kul­tur­ne i prir­od­ne ba­šti­ne. Sve za­rad in­te­re­sa taj­ku­na. Či­nom grad­nje ho­tel­či­ća na Bi­o­grad­skom je­ze­ru i de­va­sta­ci­jom tog pro­sto­ra, de­kla­ri­še­mo se kao po­tro­šač­ko dru­štvo taj­kun­skog ka­rak­te­ra i ne­ci­vi­li­zo­va­nog ni­voa, obo­je­no kri­mi­nal­nim pro­fi­tom, stvo­re­nom na pri­rod­nim do­bri­ma. Da su ta­kvi pro­ce­si uze­li ma­ha i da su ne­za­u­sta­vlji­vi, po­ka­zu­je ras­pra­va o Za­ko­nu o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, ko­ji je čak po­nu­đen u for­mi pred­lo­ga, a ne na­cr­ta. Pred­lo­že­nim za­kon­skim ak­tom te­ži se pu­noj cen­tra­li­za­ci­ji od­lu­či­va­nja i upra­vlja­nja pro­sto­rom. Da­ta rje­še­nja u tom pred­lo­gu su to­li­ko ap­surd­na da uki­da­ju u pot­pu­no­sti nad­le­žno­sti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va, ali i raz­ot­kri­va­ju na­mje­re lan­ca taj­kun­skih moć­ni­ka da sve što je pro­stor­no atrak­tiv­no pri­pad­ne nji­ma. Za­kon kao da je za njih pi­san. Jav­ne ras­pra­ve o tom pred­lo­gu, or­ga­ni­zo­va­ne u ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma, stru­kov­nim udru­že­nji­ma i Pri­vred­noj ko­mo­ri oci­je­ni­le su ta rje­še­nja to­li­ko lo­šim da ih tre­ba vra­ti­ti na do­ra­du i u for­mi na­cr­ta. In­že­njer­ska ko­mo­ra tra­ži da se za­kon po­vu­če iz pro­ce­du­re i uklju­či jav­nost u iz­ra­du ak­ta, is­ti­ču­ći da bi se nji­me stvo­rio mo­no­pol po­je­di­na­ca, ali i us­kra­ću­je pra­vo na rad za­ga­ran­to­va­no Usta­vom Cr­ne Go­re. Tim pred­lo­gom ni­je sa­gle­da­na stru­kov­na za­stu­plje­nost in­že­nje­ra, ko­ji uče­stvu­ju u pro­ce­su iz­ra­de teh­nič­ke do­ku­me­nat­ci­je i gra­đe­nje obje­ka­ta po op­šti­na­ma. In­že­nje­ri sma­tra­ju da je pred­log za­ko­na loš i ne­pri­mje­njiv, te pred­la­ga­ču sa­vje­tu­ju da im kao uzor po­slu­ži za­kon jed­ne od re­le­vant­nih čla­ni­ca EU. No­vim pred­lo­gom Za­ko­na o lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma, osim što im se ogra­ni­ča­va od­lu­či­va­nje, na­me­ću im se i od­re­đe­ne fi­nan­sij­ske oba­ve­ze. Po­je­di­ni di­sku­tan­ti o tom pred­lo­gu pre­po­za­li su mo­guć­nost ko­rup­tiv­nih rad­nji. Ras­pra­va o tom pred­lo­gu na­me­će pi­ta­nje dru­štve­ne oprav­da­no­sti pri­va­ti­za­ci­je Za­vo­da za ur­ba­ni­zam i pro­jek­to­va­nje, kao va­žne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je u obla­sti pla­ni­ra­nja. Po­ve­zi­va­njem ele­men­ta od­red­bi Za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji sa pri­va­ti­za­ci­jom Za­vo­da, stva­ra­ju se pred­u­slo­vi da ve­ćin­ski ak­ci­o­nar mo­že da ima od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u na­mjen­skom opre­dje­lje­nju od­re­đe­nih pro­sto­ra, što je u pot­pu­noj su­prot­no­sti sa stan­dar­di­ma i te­žnjom Cr­ne Go­re ka EU.
Da vlast u Cnoj Go­ri ne pri­da­je od­gova­ra­ju­ći zna­čaj za­šti­ti kul­tur­nih i pri­rod­nih do­ba­ra, svje­do­če pri­mje­ri So­la­ne u Ul­ci­nju, di­vlje grad­nje na oba­la­ma Ska­dar­skog je­ze­ra, in­ci­dent­nih slu­ča­je­va i kon­flikt­nih de­ša­va­nja u, već upi­sa­nim, na­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma na li­stu Svjet­ske kul­tur­ne i pri­rod­ne ba­šti­ne, po­put Ko­to­ra i NP „Dur­mi­tor”. Ne­dav­na po­sje­ta Une­sko­vih eks­pe­ra­ta obi­lje­že­na je na­gla­še­nim upo­zo­re­njem nad­le­žnim or­ga­ni­ma Cr­ne Go­re da za­šti­ta i ga­zdo­va­nje, kao i ko­ri­šte­nje, pro­sto­ra i obje­ka­ta, već upi­sa­nih kod Une­ska, ni­su u skla­du s nor­ma­ma i stan­dar­di­ma te me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je. Dok se ci­vi­li­zo­va­ne i kul­tur­ne na­ci­je po­no­se za­šti­će­nim pro­sto­ri­ma i objek­ti­ma upi­sa­nim na li­sti Svjet­ske pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne, cr­no­gor­ska vlast mar­gi­na­li­zu­je i ig­no­ri­še već no­mi­no­va­na pri­rod­na do­bra, po­put pra­šu­me Bi­o­grad­ska go­ra ili de­va­sti­ra već upi­sa­na do­bra na pod­ruč­ju Ko­to­ra i dur­mi­tor­skog pod­ruč­ja.
Dra­sti­čan pri­mjer ta­kvog od­no­sa, ko­ji iz­mi­če jav­no­sti, a i pri­kri­ven je ve­lom taj­no­sti, je­su neo­d­go­vor­ne i non­ša­lant­ne iz­ja­ve da se „po­stu­pak upi­sa NP “Bi­o­grad­ska go­ra” na li­stu Svjet­ske ba­šti­ne od­vi­ja di­na­mič­ki pre­ma pro­ce­du­ri i stan­dar­di­ma, ko­ji vla­da­ju u okvi­ru Une­ska”. Ri­ječ je o ob­ma­ni jav­no­sti, jer taj po­stu­pak tra­je vi­še od 20 go­di­na. Ni­je po­zna­to u ana­li­ma Une­ska da se no­mi­na­ci­ja ne­kog svjet­skog kul­tur­nog ili pri­rod­nog do­bra od­vi­ja to­li­ko du­go. Na­i­me, no­mi­na­ci­ja upi­sa NP „Bi­o­grad­ska go­ra” na li­stu Svjet­ske ba­šti­ne po­kre­nu­ta je, od­mah na­kon kon­sti­tu­i­sa­nja Jav­nog pred­u­ze­ća za na­ci­o­nal­ne par­ko­ve, 1992. go­di­ne. Po­stu­pak no­mi­na­ci­je po­kre­nut je od ru­ko­vo­de­ćih i na­uč­nih struk­tu­ra tog pred­u­ze­ća i bio po­dr­žan od nad­le­žnih re­pu­blič­kih, ali i sa­ve­znih or­ga­na ta­da­šnje dr­ža­ve, pre­ko ko­jih se ta­da od­vi­jao zva­ni­čan po­stu­pak upi­sa. Ko­or­di­na­tor struč­nog di­je­la po­sla, iz­ra­de ele­bo­ra­ta o uni­ver­zal­nim vri­jed­no­sti­ma NP, po­pu­ne ra­znih obra­za­ca i iz­ra­de na­knad­ne eks­per­ti­ze bio je po­zna­ti ju­go­slo­ven­ski eko­log-bi­o­log prof. dr Rad­mir La­ku­šić.
Odje­lje­nje Sa­ve­zne vla­de za me­đu­na­rod­nu i kul­tur­nu i na­uč­nu sa­rad­nju no­mi­no­va­lo je Bi­o­grad­sku go­ru 1995. go­di­ne. Po­stu­pak-pro­ce­du­ra upi­sa tra­jao je do kra­ja apri­la 1997. go­di­ne. Eks­per­ti mi­si­je Une­sko, ko­ju su či­ni­li go­spo­din Lu­kač, za­mje­nik glav­nog ko­or­di­na­to­ra Uni­je i Ma­ri­ja Zu­pan­čić Vi­kar, glav­ni ko­or­di­na­tor za Evro­pu, po­sje­ti­li su NP ,,Bi­o­grd­ska go­ra” 29. apri­la 1997. Cilj po­sje­te bio je, is­klju­či­vo, ve­zan za no­mi­ni­no­va­nje Par­ka na li­stu Svjet­ske pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne. Tom pri­li­kom, vi­so­ki pred­stav­ni­ci Une­ska ob­i­šli su pod­ruč­je NP, do­li­nu Ta­re i upo­zna­li se sa kom­plet­nim pro­pa­gand­nim ma­te­ri­ja­lom ko­ji je pra­tio kan­di­do­va­nje. To je bi­la dru­ga po­sje­ta NP i pred­sta­vlja­la je po­sled­nju pro­vje­ru oču­va­no­sti i vri­jed­no­sti bi­o­di­ver­zi­te­ta Par­ka, sa ana­li­zom kri­te­ri­ju­ma, ko­ji su, pre­ma Kon­ven­ci­ji za za­šti­tu svjet­ske pri­rod­ne ba­šti­ne, po­treb­ni za upis u re­gi­star svjet­skih do­ba­ra. Eks­per­ti su ta­da iz­ja­vi­li da se pr­ve zva­nič­ne ocje­ne o po­dob­no­sti upi­sa mo­gu oče­ki­va­ti po­čet­kom ju­na iste go­di­ne, na­kon obi­la­ska svih 36 na­ci­o­nal­nih par­ko­va, ko­ji su ta­da bi­li no­mi­no­va­ni. Ko­nač­ni re­zu­lta­ti o to­me ko­ji će od kan­di­do­va­nih na­ci­o­nal­nih par­ko­va po­sta­ti dio Svjet­ske ba­šti­ne, tre­ba­lo je da bu­du po­zna­ti u ok­to­bru, na­ja­vi­li su struč­nja­ci iz Une­ska. Ne­po­zna­ni­ca upi­sa NP još tra­je, a do ka­da i to se ne zna…
(NA­STA­VI­ĆE SE)