Naj­no­vi­je iz­da­nje Knji­ža­re „So” iz Her­ceg No­vog „`Gorski vijenac` – bo­kelj­sko iz­da­nje”, pr­vo štam­pa­no ju­bi­lar­no iz­da­nje u nas na 170. go­di­šnji­cu od ob­ja­vlji­va­nja u Be­ču, 1847. go­di­ne, pred­sta­vlje­no je u Cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u Ko­to­ru u or­ga­ni­za­ci­ji SPD „Je­din­stvo”. Knji­ga ko­ja je di­je­lom u for­mi fo­to-mo­no­gra­fi­je po­sve­će­na je ško­lo­va­nju mla­dog Ra­da (To­mo­va Pe­tro­vi­ća) u Her­ceg No­vom i bo­rav­ci­ma po­sljed­njeg vla­di­ke Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša u Bo­ki Ko­tor­skoj. Pu­nih 78 go­di­na bi­lo je po­treb­no da bi­smo do­če­ka­li no­vo za­liv­sko iz­da­nje na­še vje­ro­vat­no naj­po­zna­ti­je knji­ge, ko­ju je autor­skim fo­to­gra­fi­ja­ma „osvje­žio” Nikola Ma­lo­vić, ured­nik iz­da­vač­ke dje­lat­no­sti Knji­ža­re „So”.
„Bo­kelj­ski đak, her­ceg­nov­ski uče­nik, Pe­tar II Pe­tro­vić Nje­goš, na­u­čio nas je lek­ci­ja­ma o bor­bi za slo­bo­du. Ko god ka­že da su lek­ci­je iz „Gor­skog vi­jen­ca” pre­va­zi­đe­ne, da to vi­še ni­su ona vre­me­na, da ne­ma Tu­ra­ka, na sim­bo­lič­noj rav­ni ni­je re­kao ni­šta: po­no­vo se od­ro­di­lo pla­ho i la­ko­mo... Zam­ke su po vre­me­ni­ma ras­teg­nu­te uvi­jek iste. Ili lju­biš slo­bo­du, ili mi­sliš da si za­ra­dio nje­nom pro­da­jom. Go­to­va for­mu­la”, za­pi­sao je Ni­ko­la Ma­lo­vić.
– No­vo, bo­kelj­sko iz­da­nje, spe­ci­fič­no je po to­me što, ne di­ra­ju­ći u osnov­ni tekst „Gor­skog vi­jen­ca”, uz pred­go­vor oca Goj­ka Pe­ro­vi­ća, rek­to­ra Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, re­kon­stru­i­še da­ne ško­lo­va­nja mla­dog Ra­da To­mo­va na To­ploj, i da­je do sa­da je­din­stven pre­gled svih hro­no­lo­ških kon­ta­ka­ta Nje­go­ša i Bo­ke Ko­tor­ske, fo­to­gra­fi­je svih pa­la­ta u ko­ji­ma je bo­ra­vio i u nji­ma pi­sao, sve spo­men-plo­če po­dig­nu­te do da­nas, i sve bi­ste – od ko­jih je Me­štro­vi­će­va bi­sta u por­ti ka­to­lič­ke Žup­ne cr­kve na Pr­ča­nju pr­vi spo­me­nik jav­no po­dig­nut Nje­go­šu u Cr­noj Go­ri. Knji­ga bi­lje­ži i ne­ko­li­ko ku­ri­o­zi­tet­nih po­da­ta­ka, kao npr. da se pr­vo in­te­gral­no jav­no či­ta­nje „Gor­skog vi­jen­ca” do­go­di­lo na ma­ni­fe­sta­ci­ji „Da­ni knji­ža­re So” 2005. go­di­ne, te da je fo­to­tip­sko iz­da­nje „Gor­skog vi­jen­ca” iz 1847. pr­va knji­ga ko­ja je u isto­ri­ji oplo­vi­la vi­ju­ga­ve kon­tu­re Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, is­ta­kao je iz­da­vač Ma­lo­vić. Je­dan od pr­vih re­gi­o­nal­nih knji­ža­ra, Jo­vo Se­ku­lo­vić (1879–1950), iz­dao Nje­go­šev „Gor­ski vi­je­nac” če­ti­ri pu­ta, go­di­ne 1913, 1921, 1922. (na la­ti­ni­ci) i 1939, is­ta­kao je nje­gov unuk Mi­šo Se­ku­lo­vić.
Iskra Nje­go­še­ve po­e­zi­je se iz­vi­la pri­je 170 go­di­na i bi­la pr­vi put pe­ča­ta­na u Be­ču 1847. go­di­ne kao dje­lo ko­je je obi­lje­žio po­bje­du Vu­ko­vih ide­ja, re­kla je prof. Lji­lja­na Čo­lan i do­da­la da su te go­di­ne u Be­ču štam­pa­ne i „Pe­sme” Bran­ka Ra­di­če­vi­ća, „Rat za srp­ski je­zik i pra­vo­pis” Đu­re Da­ni­či­ća i pre­vod „No­vog za­vje­ta” Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Kar­dži­ća, ko­je su „sla­vi­le po­bje­du srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka i pra­vo­pi­sa 19. vi­je­ka”.
Iz­da­nje Ni­ko­le Ma­lo­vi­ća ima spe­ci­fi­kum da se ba­vi Nje­go­še­vim bo­rav­kom u Bo­ki, od To­ple pa pre­ko svih mje­sta gdje je bo­ra­vio, do Pr­ča­nja u ko­jem je na­pi­sao te­sta­ment, na­gla­sio je Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić, ko­tor­ski pa­roh, ko­ji je bla­go­so­vio pri­sut­ne kr­stom ko­ji je Nje­goš 1851. go­di­ne po­klo­nio Cr­kvi Sv. Ni­ko­le.
M.D.P.