Vlast je Sje­ver­no­a­tlant­ski ugo­vor pre­kr­ši­la i pri­je ne­go što je usvo­jen jer član 11 tog ugo­vo­ra pred­vi­đa da on mo­že da stu­pi na sna­gu ako ga ra­ti­fi­ku­je se­dam dr­ža­va, me­đu ko­ji­ma je i Ho­lan­di­ja, a ima­ju­ći u vi­du da se to u Ho­lan­di­ji još ni­je de­si­lo, od­lu­kom Skup­šti­ne ne­će bi­ti is­pu­nje­ne pret­po­stav­ke za ko­nač­nu od­lu­ku za pri­stu­pa­nje, uka­za­li su iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re.
Funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Ve­li­zar Ka­lu­đe­ro­vić re­kao je da Vla­da i vlast ne sa­mo što su svo­jim gra­đa­ni­ma ote­li pra­vo da kao no­si­o­ci su­ve­re­no­sti od­lu­če o va­žnom pi­ta­nju kao što je član­stvo u NA­TO-u, već se skan­da­lo­zno ne­ko­rekt­no od­no­se i pre­ma dr­ža­va­ma Špa­ni­ji i Ho­lan­di­ji, ko­je kao stal­ne čla­ni­ce za­pad­ne voj­ne ali­jan­se još ni­je­su od­lu­či­va­le o pri­hva­ta­nju pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u.
– Pod­sje­ćam, za pri­hva­ta­nje pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re po­treb­na je pret­hod­na sa­gla­snost svih 28 dr­ža­va čla­ni­ca NA­TO-a. Tu ni­je kraj neo­d­go­vor­nim po­te­zi­ma Vla­de i vla­sti u Cr­noj Go­ri ka­da je u pi­ta­nju pro­ce­du­ra za do­no­še­nje od­lu­ke o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. Vla­da i vlast kri­ju od jav­no­sti i zna­čaj­nu či­nje­ni­cu da hit­nom od­lu­kom Skup­šti­ne Cr­ne Go­re o pri­stu­pa­nju Sje­ver­no­a­tlant­skom ugo­vo­ru ne­će bi­ti is­pu­nje­ne pret­po­stav­ke za ko­nač­no do­no­še­nje od­lu­ke za pri­jem Cr­ne Go­re u NA­TO. Ovo iz raz­lo­ga što ni­je­su is­pu­nje­ni uslo­vi iz čla­na 11 Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra či­ji dio ci­ti­ram: „Ugo­vor (Sje­ver­no­a­tlant­ski) stu­pa na sna­gu iz­me­đu dr­ža­va ko­je su ga po­tvr­di­le čim ve­ći­na pot­pi­sni­ca, uklju­ču­ju­ći Bel­gi­ju, Ka­na­du, Fran­cu­sku, Luk­sem­bu­rg, Ho­lan­di­ju, Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo i Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, de­po­nu­je in­stru­men­te o po­tvr­đi­va­nju, a u od­no­su na dru­ge dr­ža­ve, stu­pa na sna­gu na dan de­po­no­va­nja nji­ho­vih in­stru­me­na­ta o po­tvr­đi­va­nju” – re­kao je Ka­lu­đe­ro­vić za „Dan”.
Ka­ko po­ja­šnja­va, član 11 Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra ja­sno pro­pi­su­je da taj ugo­vor stu­pa na sna­gu ka­da ga po­tvr­di ve­ći­na uče­sni­ca, ali i uz uslov da dio te ve­ći­ne mo­ra bi­ti i se­dam pret­hod­no na­ve­de­nih dr­ža­va.
– Me­đu tih se­dam dr­ža­va je i Ho­lan­di­ja, ko­ja, kao što je po­zna­to, još ni­je do­ni­je­la od­lu­ku o pri­hva­ta­nju pri­stu­pa­nja Cr­ne Go­re NA­TO-u. Po­zi­vam go­spo­du po­sla­ni­ke Skup­šti­ne Cr­ne Go­re da se, uva­ža­va­ju­ći sna­žnu ar­gu­men­ta­ci­ju da o pi­ta­nju član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO mo­ra­ju pret­hod­no da se pi­ta­ju gra­đa­ni Cr­ne Go­re, ta­ko­đe su­o­če i sa či­nje­ni­ca­ma ko­je sam pret­hod­no na­veo, a ko­je uka­zu­ju da se ni­je­su ste­kli uslo­vi da Skup­šti­na Cr­ne Go­re od­lu­ču­je o pri­hva­ta­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra – re­kao je Ka­lu­đe­ro­vić.
On je is­ta­kao da DPS sa svo­jim po­li­tič­kim sa­te­li­ti­ma žu­ri da u Skup­šti­ni br­že-bo­lje re­a­li­zu­je još je­dan ne­de­mo­krat­ski akt. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ne­le­gi­tim­na Skup­šti­na će da­nas, po hit­nom, skra­će­nom po­stup­ku, raz­ma­tra­ti i, oči­gled­no, usvo­ji­ti Pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra.
– Pi­tam se na ko­je se to raz­lo­ge hit­no­sti po­zi­va­ju. Vla­da je kao raz­lo­ge za hit­nost na­ve­la da „ima­ju­ći u vi­du da je pri­jem Cr­ne Go­re u NA­TO pred­vi­đen ne­po­sred­no na­kon po­tvr­đi­va­nja (ra­ti­fi­ka­ci­je) pri­stu­pog pro­to­ko­la od svih dr­ža­va čla­ni­ca NA­TO-a, od­no­sno da je pri­stu­pa­nje Sje­ver­no­a­tlant­skom ugo­vo­ru uslov za pri­jem u član­stvo, neo­p­hod­no je da Za­kon o po­tvr­đi­va­nju ovog ugo­vo­ra bu­de usvo­jen po skra­će­nom po­stup­ku“.
Pod­sje­ćam, po­slov­nik Skup­šti­ne u čla­nu 151, na ko­ji se pred­la­ga­či po­zi­va­ju, pro­pi­su­je mo­guć­nost da Skup­šti­na mo­že do­ni­je­ti po skra­će­nom po­stup­ku za­kon ko­jim tre­ba ure­di­ti pi­ta­nja i od­no­se na­sta­le usled okol­no­sti ko­ji ni­je­su mo­gle da se pred­vi­de, a ne­do­no­še­nje za­ko­na mo­glo bi da pro­u­zro­ku­je štet­ne po­sle­di­ce i za­kon ko­ji je neo­p­hod­no usa­gla­si­ti sa evrop­skim pra­vom i me­đu­na­rod­nim ugo­vo­ri­ma i kon­ven­ci­ja­ma – uka­zao je Ka­lu­đe­ro­vić.
Ka­ko je do­dao, sa­svim je oči­gled­no da ni­je­dan od raz­lo­ga za hit­nost ko­je pred­vi­đa po­slov­nik Skup­šti­ne u kon­kret­nom slu­ča­ju ni­je is­pu­njen.
– Na­pro­tiv, tre­nut­na ne­le­gi­tim­na par­la­men­tar­na ve­ći­na, bez­gla­vo bje­že­ći od re­fe­ren­du­ma, sa­mo na­sta­vlja da sr­lja iz gre­ške u gre­šku. Pi­ta­nje za član­stvo ili pro­tiv član­stva u NA­TO-u za Cr­nu Go­ru je­ste zna­čaj­no pi­ta­nje. A ka­da se od­lu­ču­je o zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma, sa­mo iz­u­zet­no neo­d­go­vor­na vlast, ka­kva je po­sto­je­ća u Cr­noj Go­ri, usu­đu­je se da pro­ce­du­ru do­no­še­nja ta­ko va­žnih od­lu­ka pot­pu­no mar­gi­na­li­zu­je i uči­ni je i ne­de­mo­krat­skom i ne­le­gal­nom – za­klju­čio je Ka­lu­đe­ro­vić.
M.V.


Od­bor po­dr­žao za­kon

Skup­štin­ski od­bor za me­đu­na­rod­ne od­no­se i ise­lje­ni­ke jed­no­gla­sno je po­dr­žao pred­log za­ko­na o po­tvr­đi­va­nju Sje­ver­no­a­tlant­skog ugo­vo­ra, ko­jim se obez­bje­đu­ju uslo­vi za stu­pa­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Iz par­la­men­ta je sa­op­šte­no da je sjed­ni­ci u svoj­stvu pred­la­ga­ča za­ko­na pri­su­stvo­vao mi­ni­star vanj­skih po­slo­va Sr­đan Dar­ma­no­vić.


Po­li­ci­ja sprem­na

Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da to­kom pro­te­sta DF-a na Ce­ti­nju ne­će do­zvo­li­ti bi­lo ka­kav in­ci­dent, kao ni blo­ki­ra­nje sa­o­bra­ća­ja ili jav­nog pro­sto­ra osim onog ko­ji je od­re­đen za mje­sto odr­ža­va­nja sku­pa.
– Pro­test je odo­bren jer je pri­ja­vljen kao mir­no oku­plja­nje. Po­li­ci­ja je u pot­pu­no­sti sprem­na za odr­ža­va­nje jav­nog oku­plja­nja u Ce­ti­nju i po­li­cij­ski slu­žbe­ni­ci će pri­je, to­kom i na­kon odr­ža­va­nja ovog jav­nog oku­plja­nja pred­u­zi­ma­ti pre­ven­tiv­ne ak­tiv­no­sti ka­ko bi skup pro­te­kao u mir­noj at­mos­fe­ri. U slu­ča­ju bi­lo ka­kvog in­ci­dent­nog po­na­ša­nja, ener­gič­no će se pred­u­ze­ti sve za­ko­nom pro­pi­sa­ne ak­tiv­no­sti ra­di sank­ci­o­ni­sa­nja or­ga­ni­za­to­ra sku­pa ko­ji se oba­ve­zao na po­što­va­nje za­ko­na, kao i sank­ci­o­ni­sa­nje i pro­ce­su­i­ra­nje po­je­di­na­ca ko­ji bi či­ni­li pre­kr­ša­je ili kri­vič­na dje­la – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju po­li­ci­je.