PI­ŠE: No­vo Vu­jo­še­vić

O ka­rak­te­ru Cr­no­go­ra­ca, od­no­sno o Cr­no­gor­cu kao et­nop­si­ho­lo­škom ti­pu, po­seb­no kao pri­pad­ni­ku di­nar­skog čo­vje­ka, pi­sa­li su mno­gi auto­ri. Me­đu nji­ma se iz­dva­ja­ju Jo­van Cvi­jić, Jo­van Er­de­lja­no­vić, Vla­di­mir Dvor­ni­ko­vić, Ger­hard Ge­ze­man i Pa­vel Apo­lo­no­vič Ro­vin­ski.
Ov­dje će­mo se po­za­ba­vi­ti shva­ta­nji­ma i sta­vo­vi­ma Vla­di­mi­ra Dvor­ni­ko­vi­ća. Ovo iz raz­lo­ga što se Dvor­ni­ko­vić ba­vio tom pro­ble­ma­ti­kom ve­o­ma de­talj­no. Osim to­ga, u Cr­noj Go­ri se ni­je po­kla­nja­la du­žna pa­žnja tom pi­ta­nju. Vje­ru­je­mo da će ovaj felj­ton uti­ca­ti na pro­du­blji­va­nje či­ta­lač­ke pa­žnje pre­ma dje­li­ma (knji­ga­ma) Vla­di­mi­ra Dvor­ni­ko­vi­ća.
Pri­je za­da­te te­me, ne­ko­li­ko bi­o­graf­skih i bi­bli­o­graf­skih po­da­ta­ka o Vla­di­mi­ru Dvor­ni­ko­vi­ću.
Vla­di­mir Dvor­ni­ko­vić je ro­đen 1888. go­di­ne u Se­ve­ri­nu, a umro je 1957. go­di­ne u Be­o­gra­du. Bio je fi­lo­sof po stru­ci, ali se uspje­šno ba­vio et­nop­si­ho­lo­gi­jom, an­tro­po­lo­gi­jom i na­da­sve ka­rak­te­ro­lo­gi­jom. Ob­ja­vio je ve­li­ki broj ra­do­va iz raz­li­či­tih obla­sti. Me­đu nji­ma se po­seb­no iz­dva­ja­ju: „Ka­rak­te­ro­lo­gi­ja Ju­go­slo­ve­na”, „Stu­di­ja za psi­ho­lo­gi­ju pe­si­mi­zma”, „Psi­ho­lo­gi­ja slo­ven­ske me­lan­ho­li­je”.
Dvor­ni­ko­vi­će­vo naj­zna­čaj­ni­je dje­lo je „Ka­rak­te­ro­lo­gi­ja Ju­go­slo­ve­na”. Knji­ga se pr­vi put po­ja­vi­la pred či­ta­lač­kom jav­no­šću dav­ne 1939. go­di­ne. Re­print iz­da­nje po­ja­vi­lo se 1990, a fo­to­tip­sko 2000. go­di­ne.
„Ka­rak­te­ro­lo­gi­ja Ju­go­slo­ve­na” je plod du­go­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja Vla­di­mi­ra Dvor­ni­ko­vi­ća. Autor je ko­ri­stio broj­ne is­tra­ži­vač­ke ra­do­ve iz obla­sti ka­rak­te­ro­lo­gi­je i su­sjed­nih di­sci­pli­na: et­no­lo­gi­je, et­nop­si­ho­lo­gi­je, an­tro­po­lo­gi­je, kul­tur­ne an­tro­po­lo­gi­je, an­tro­po­ge­o­gra­fi­je i isto­ri­je.
Ova ana­li­za, od­no­sno pri­kaz ka­rak­te­ro­lo­ških od­li­ka Cr­no­go­ra­ca i Cr­ne Go­re, is­klju­či­vo se ba­zi­ra na knji­zi „Ka­rak­te­ro­lo­gi­ja Ju­go­slo­ve­na”, u fo­to­tip­skom iz­da­nju „Pro­sve­te”, 2000. go­di­ne.
U Dvor­ni­ko­vi­će­voj stu­di­ji, vid­no mje­sto za­u­zi­ma ka­rak­te­ro­lo­ška ana­li­za Cr­ne Go­re, od­no­sno nje­no so­ci­jal­no tki­vo (za­dru­ga, ple­me i brat­stvo), nje­na dr­žav­nost i dr­ža­vo­tvor­nost, kao i ka­rak­te­ro­lo­ški por­tret Pe­tra I, Nje­go­ša, kra­lja Ni­ko­le. Osim to­ga, Dvor­ni­ko­vić je du­žnu pa­žnju po­sve­tio ko­sov­skoj tra­ge­di­ji, nje­noj re­flek­si­ji na Cr­nu Go­ru. Tre­ba re­ći da su ove ana­li­ze ve­o­ma zna­čaj­ne za ra­zu­mi­je­va­nje pro­šlo­sti Cr­ne Go­re, kao i za ra­zu­mi­je­va­nje sa­da­šnjih, na­ro­či­to po­li­tič­kih de­ša­va­nja.


Ple­me i ple­men­ski ka­rak­ter

Od­mah se mo­že re­ći, i to bez pre­tje­ri­va­nja, da je Dvor­ni­ko­vić ana­li­tič­ki du­bo­ko i na­uč­no pro­mi­šlje­no pro­ni­kao u su­šti­nu i smi­sao ple­me­na kao dru­štve­no-srod­nič­ke, pa i po­li­tič­ke gru­pe ili or­ga­ni­za­ci­je. Osim to­ga, Dvor­ni­ko­vić je, kao ma­lo ko­ji na­uč­nik, ra­svi­je­tlio ple­men­ski duh i ple­men­ski ka­rak­ter na­šeg čo­vje­ka. To mu je po­red osta­log, omo­gu­ći­la kon­sul­to­va­na li­te­ra­tu­ra ko­ja u sre­di­štu svo­jih op­ser­va­ci­ja fo­ku­si­ra ple­me. To se pri­je sve­ga, od­no­si na dje­la Jo­va­na Cvi­ji­ća, Jo­va­na Er­de­lja­no­vi­ća, A. Fri­na­le­ta, M. Šu­fli­ja, Vu­ka Ka­ra­dži­ća, D. Vuk­sa­na, M. Mi­lja­no­va, G. Ge­ze­ma­na, M. S. Vla­ho­vi­ća, A. Jo­vi­će­vi­ća i dru­ge. Ta­ko­đe, ko­ri­stio je i sop­stve­na te­ren­ska is­tra­ži­va­nja, od­no­sno po­sma­tra­nja stvar­nih ži­vot­nih si­tu­a­ci­ja.
Mo­ra se re­ći da je ov­dje do­šao do iz­ra­ža­ja sin­te­tič­ki duh, ili bo­lje re­ći moć da se pred­met is­tra­ži­va­nja ob­u­hva­ti na sin­te­tič­ki na­čin, od­no­sno da sin­te­ti­še mno­go to­ga što je raz­ba­ca­no u ra­znim knji­ga­ma, ča­so­pi­si­ma i do­ku­men­ti­ma, kao i to što je par­ci­jal­no ob­ra­đe­no.


Ras­pro­stra­nje­nost ple­me­na, ple­men­skog du­ha

S pra­vom is­ti­če Dvor­ni­ko­vić: „Ple­me je kroz ve­ko­ve, od pr­vih po­če­ta­ka na­še isto­ri­je, a i ka­sni­je, u vi­še ma­ho­va pred­sta­vlja­lo naj­vi­šu for­mu grup­ne or­ga­ni­za­ci­je u ko­joj se ju­go­slo­ven­ski čo­vek is­po­lja­va, so­ci­jal­no, mo­ral­no, po­li­tič­ki, rat­nič­ki, a du­go vre­me­na i dr­žav­nič­ki. Duh, isu­vi­še du­gi ple­men­ski ži­vot, osta­vio je u et­nič­koj struk­tu­ri, psi­hi i ka­rak­te­ru Ju­go­slo­ve­na, du­bo­ke, upra­vo ne­iz­bri­si­ve tra­go­ve (str. 695). Iz ovog pro­iz­i­la­zi da je ple­me, ple­men­ski ži­vot bio ras­pro­stra­njen kod svih Ju­go­slo­ve­na. Dvor­ni­ko­vić, na­i­me, kon­sta­tu­je da se tra­go­vi ne­ka­da­šnjeg ple­men­skog ustroj­stva mo­gu na­ći go­to­vo po ci­je­log na­šoj et­nič­koj te­ri­to­ri­ji. Po­red ne­kih uvjer­lji­vih do­ka­za, autor na­vo­di i tra­go­ve ple­me­na u je­zi­ku: „Iz­ra­zi ple­mi­ći, plem­stvo, ple­me­ni­taš, pr­vo­bit­no su ozna­ča­va­li pri­pad­nost ne­kom ple­me­nu, doc­ni­je ari­sto­krat­skom, fe­u­dal­nom, vla­ste­lin­skom sta­le­žu. U sred­njo­vje­kov­noj Bo­sni 'ple­me­ni­taš' je zna­či­lo na­sled­no ima­nje. Ve­za iz­me­đu ple­me­na i plem­stva ni­je sa­mo et­no­lo­ška, već i so­ci­jal­no raz­voj­na” (str. 696). Na­rav­no, Dvor­ni­ko­vić is­prav­no pri­mje­ću­je da su se ple­me i ple­men­ski ži­vot naj­a­u­ten­tič­ni­je is­po­lji­li i iz­ra­zi­li u Cr­noj Go­ri.
Na­sta­vi­će se