Do­ne­dav­ni ma­gi­star Mi­le­na N. Mar­ti­no­vić, od­bra­ni­la je na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du dok­tor­ski rad o naj­vred­ni­joj zbir­ci ri­zni­ce Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra pod na­zi­vom: „Ru­ko­pi­sne knji­ge ma­na­sti­ra Ro­đe­nje Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce na Ce­ti­nju”.
Od 2003. go­di­ne dr Mar­ti­no­vić je an­ga­žo­va­na od stra­ne Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske kao vo­lon­ter-sa­rad­nik na za­šti­ti bi­bli­o­te­ke Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, či­ji naj­vred­ni­ji dio pred­sta­vlja upra­vo ru­ko­pi­sna zbir­ka. Za­to je te­ma nje­ne dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je pri­rod­no iz­ni­kla iz in­te­re­so­va­nja pre­ma zbir­ci ru­ko­pi­sa Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra. Ona je ima­la ne­po­sre­dan uvid u sve ru­ko­pi­se ko­ji se da­nas ču­va­ju ne sa­mo u sa­mom ma­na­sti­ru, već i dru­ge, one ko­ji su mu ne­kad pri­pa­da­li, a do­spje­li su u dru­ge ko­lek­ci­je na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re. Ali, i zbir­ke iz­van Cr­ne Go­re. Po­red to­ga, Mar­ti­no­vić je pri­ku­pi­la broj­nu re­le­vant­nu li­te­ra­tu­ru ko­ja do­pri­no­si sa­gle­da­va­nju i bo­ljem po­zna­va­nju isto­rij­skih pri­li­ka u ko­ji­ma je Ce­tinj­ski ma­na­stir ži­vio od svog osni­va­nja pa sve do kra­ja XVII vi­je­ka. Po­red Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, autor­ka di­ser­ta­ci­je je po­seb­nu pa­žnju po­sve­ti­la i Ma­na­sti­ru Pi­va, ali i dru­gim ma­na­stir­skim skrip­to­ri­ja­ma sa ko­ji­ma je Ce­tinj­ski ma­na­stir sa­ra­đi­vao. Pre­ma mi­šlje­nju Ko­mi­si­je za ocje­nu i od­bra­nu dok­tor­skog ra­da dr Mi­le­na N. Mar­ti­no­vić je struč­njak ko­ji naj­bo­lje po­zna­je sa­stav zbir­ke, sa­dr­žaj po­je­di­nih ru­ko­pi­sa, ste­pen oču­va­no­sti po­je­di­nih ru­ko­pi­sa kao i sve pro­ble­me ko­ji se od­no­se na nji­ho­vo ukup­no fi­zič­ko sta­nje. Ovaj ru­ko­pi­sni fond već je bio pred­met na­uč­nog in­te­re­so­va­nja i ob­ra­de (1936, 1990), ali i da­lje su mno­ga pi­ta­nja osta­la ne­raz­ja­šnje­na. Dr Mar­ti­no­vić je na osno­vu lič­nog uvi­da u sta­nje ru­ko­pi­sne zbir­ke, kao i re­zul­ta­ta sa­op­šte­nih u li­te­ra­tu­ri, do­šla do za­ključ­ka da bi bi­lo ne­po­hod­no spro­ve­sti no­vo sve­o­bu­hvat­no na­uč­no is­tra­ži­va­nje, ko­jim bi se do­pu­ni­la na­ša sa­da­šnja ne­pot­pu­na sa­zna­nja o ovoj zbir­ci.
- Čla­no­vi Ko­mi­si­je su po­sli­je pa­žlji­vog či­ta­nja di­ser­ta­ci­je za­klju­či­li da njen sa­dr­žaj i struk­tu­ra od­go­va­ra­ju odo­bre­noj pri­ja­vi, te da su pa­žlji­vo ob­ra­đe­na sva pi­ta­nja ko­ja su po­sta­vlje­na kao is­tra­ži­vač­ki pro­blem. Utvr­đe­no je i da ovaj rad pred­sta­vlja ori­gi­nal­no i sa­mo­stal­no iz­ra­đe­no na­uč­no is­tra­ži­va­nje, ko­je pred­sta­vlja zna­ča­jan do­pri­nos po­zna­va­nju jed­nog pe­ri­o­da kul­tur­ne isto­ri­je srp­skog na­ro­da – sto­ji u zka­ljuč­ku ocje­ne Ko­mi­si­je, ko­ju su či­ni­li dr Ta­tja­na Su­bo­tin-Go­lu­bo­vić, van­red­ni pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i men­tor; dr Si­ni­ša Mi­šić, re­dov­ni pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du; dr Dra­gan Bu­la­to­vić, van­red­ni pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du i dr Gor­da­na Sto­kić Si­mon­čić, re­dov­ni pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du.Ž.J.


Po­to­mak sve­šte­ni­ka

Dr Mi­le­na Mar­ti­no­vić je ro­đe­na na Ce­ti­nju 1965. go­di­ne. Osnov­nu ško­lu i gim­na­zi­ju za­vr­ši­la je u rod­nom gra­du. Di­plo­mi­ra­la je na Kul­tu­ro­lo­škom fa­kul­te­tu na Ce­ti­nju 1988. go­di­ne. U Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci Sr­bi­je po­lo­ži­la je struč­ni is­pit iz obla­sti kon­zer­va­ci­je i za­šti­te (1989), te ste­kla zva­nje kon­zer­va­to­ra i re­sta­u­ra­to­ra za sta­ru i ri­jet­ku knji­gu. Ma­gi­stri­ra­la je 1997. go­di­ne na Fa­kul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti i di­zaj­na u Be­o­gra­du. Te­ma ma­gi­star­skog ra­da bi­la je „Teh­nič­ka za­šti­ta pi­sa­nog kul­tur­nog na­sle­đa u Cr­noj Go­ri”. Od 1988. do 1997. ra­di­la je u Cen­tral­noj na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Đur­đe Cr­no­je­vić” na Ce­ti­nju, za­tim je pre­šla u Na­rod­ni mu­zej Cr­ne Go­re. Dr Mi­le­na Mar­ti­no­vić je kćer­ka po­zna­tog kul­tur­nog po­sle­ni­ka pok. dr Ni­ka S. Mar­ti­no­vi­ća, aka­de­mi­ka SA­NU i ne­ka­da­šnjeg osni­va­ča i di­rek­to­ra CNB Cr­ne Go­re. Mi­le­nin đed pop Si­mo, pra­đed Mar­ko i ču­kun­djed Jo­ko bi­li su ugled­ni sve­šte­ni­ci Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko – pri­mor­ske u 19. i 20. vi­je­ku.