Pro­sto­ri­je Dru­štva cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sve­ti Đor­đi­je” u Nik­ši­ću bi­le su ti­je­sne za mno­go­broj­ne po­sje­ti­o­ce ko­ji su že­lje­li da ču­ju Jo­va­na Mar­ku­ša, pu­bli­ci­stu, pi­sca, no­vi­na­ra i isto­ri­ča­ra ko­ji je odr­žao pre­da­va­nje „Uzro­ci i po­sle­di­ce ve­li­ke na­rod­ne skup­šti­ne u Pod­go­ri­ci 1918”.
Do­pri­nos Jo­va­na Mar­ku­ša u oču­va­nju srp­skog, kul­tur­nog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta ogro­man je i ne­mjer­ljiv, is­ta­kao je Ve­li­mir Ka­sa­li­ca, me­di­ja­tor ve­če­ri.
- On i zbo­ri i tvo­ri i čvr­sto i sta­me­no sto­ji na bra­ni­ku od­bra­ne je­zi­ka, pi­sma i cr­kve spre­man otvo­re­no i bes­kom­pro­mi­sno sva­ko­me re­ći gdje mu je mje­sto - ka­zao je Ka­sa­li­ca.
Jo­van Mar­kuš je is­ta­kao da je Pod­go­rič­ka skup­šti­na bi­la po­sle­di­ca ka­pi­tu­la­ci­je Cr­ne Go­re u Pr­vom svjet­skom ra­tu – do­ga­đa­ja kog se „mi Cr­no­gor­ci neo­prav­da­no sti­di­mo”.
- Cr­na Go­ra je do­bro­volj­no ušla u Pr­vi svjet­ski rat 1914. go­di­ne i ako se iko hra­bro dr­žao i bo­rio to je ma­la cr­no­gor­ska voj­ska pro­tiv ogrom­ne austro­u­gar­ske i nje­mač­ke si­le. I to je sve tra­ja­lo do 1916. go­di­ne i ne­sreć­nim sti­ca­jem okol­no­sti do­šlo je do pot­pi­si­va­nja ka­pi­tu­la­ci­je Cr­ne Go­re. Ta ključ­na gre­ška je uzrok odr­ža­va­nja Pod­go­rič­ke skup­šti­ne, di­rekt­na po­sle­di­ca ka­pi­tu­la­ci­je ko­ja se do­go­di­la po od­lu­ci vla­de. Ge­ne­ral Ve­šo­vić je dao na­re­đe­nje na­čel­ni­ku vr­hov­ne ko­man­de Jan­ku Vu­ko­ti­ću da ras­pu­sti cr­no­gor­sku voj­sku, a ge­ne­ra­li Jo­vo Be­ćir i Pe­tar Lom­par su pot­pi­sa­li ka­pi­tu­la­ci­ju. Te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re ni­je­su ta­da za­po­sje­le ni­ka­kve sr­bi­jan­ske tru­pe, ka­ko to že­le da pred­sta­ve cr­no­gor­ski se­pa­ra­ti­sti. Ne­ja­sno je ka­ko 500 sr­bi­jan­skih voj­ni­ka mo­že da oku­pi­ra svu Cr­nu Go­ru. To je lo­gič­ki ne­mo­gu­će - ka­zao je Mar­kuš.
Pot­pi­si­va­nje ka­pi­tu­la­ci­je Cr­ne Go­re ni­je sa­mo voj­nič­ki čin, jer se tim pot­pi­som za­bra­nju­je dr­žav­na za­sta­va – tro­boj­ka, i po­sta­vlja se voj­na za­sta­va.
- Kao ne­ko ko se ba­vi tom te­mom za­pa­zio sam da sve rat­ne za­sta­ve ima­ju cr­ve­nu pod­lo­gu. Cr­na Go­ra je ima­la dvi­je rat­ne za­sta­ve. Jed­na je kr­staš bar­jak, na ko­ji tre­ba svi da smo po­no­sni, i onaj glav­no­ko­man­du­ju­ći. Oba, da­kle, ima­ju pod­lo­gu cr­ve­ne bo­je, ko­ja pred­sta­vlja opa­snost – ob­ja­snio je Mar­kuš.
Cr­no­gor­ska dr­žav­na za­sta­va bi­la je tro­boj­ka bez ika­kvih apli­ka­ci­ja. Mar­kuš je na­po­me­nuo da nju ne tre­ba mi­je­ša­ti sa za­sta­vom dvo­ra, na ko­joj je bi­la apli­ka­ci­ja gr­ba Cr­ne Go­re sa la­vom u sre­di­ni. Ne tre­ba je mi­je­ša­ti ni sa tre­ćom – dr­žav­nom za­sta­vom, bar­ja­kom su­ve­re­na, na ko­joj su bi­li ini­ci­ja­li Ni­ko­le Pr­vog.
- Sve osta­lo su im­pro­vi­za­ci­je. Baš kao što je im­pro­vi­za­ci­ja i ova da­na­šnja za­sta­va, na ko­joj su, ka­ko na­rod ka­že, „ko­ko­šku” ofar­ba­li žu­tom bo­jom, sa­mo da bi se na­vod­no raz­li­ko­va­la od gr­ba Sr­bi­je. Ustva­ri i Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja, od­no­sno srp­ska dr­ža­va, pri­hva­ti­la je vi­zan­tij­ske sim­bo­le. Iako su­štin­ski že­le da po­bjeg­nu od pra­vo­sla­vlja, iz ne­zna­nja su ule­tje­li u nje­ga. Iako sam ne­bro­je­no pu­ta pro­zi­vao vlast u Cr­noj Go­ri da ko­nač­no je­dan­put sa­op­šte jav­no­sti ko je autor za­sta­ve, gr­ba i him­ne, od­go­vor ni­je­sam do­bio mi­nu­lih 12 go­di­na - ka­zao je Mar­kuš.
Oku­pa­ci­ja Cr­ne Go­re je, ka­ko je re­kao Mar­kuš, zna­či­la pri­je sve­ga ra­za­ra­nje nje­nog bi­ća.
- Ru­še­njem cr­kve Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog i Nje­go­še­vog gro­ba na Lov­će­nu 1916. go­di­ne, po­či­nje za­bra­na srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce. To se po­no­vi­lo i 1941. a na­sta­vlje­no 1972. go­di­ne, ra­za­ra­njem Nje­go­še­ve ka­pe­le na Lov­će­nu. Sve to ustva­ri je bi­lo pod­strek za ovo što se da­nas bes­pri­mjer­no de­ša­va u Cr­noj Go­ri – za­klju­čio je Mar­kuš.L.N.