Gran pri 38. Cr­no­gor­skog li­kov­nog sa­lo­na „13. no­vem­bar”, jed­nog od naj­sta­ri­jih li­kov­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja u Cr­noj Go­ri, jed­no­gla­snom od­lu­kom ži­ri­ja do­di­je­ljen je umjet­ni­ku Mi­ju Mi­ju­ško­vi­ću za skulp­tu­ru „Ta­blja”.
Mi­jo Mi­ju­ško­vić, naj­sta­ri­ji uče­snik Sa­lo­na, u skulp­tu­ri „Ta­blja” re­a­li­zo­va­noj od ka­me­na pro­na­đe­nog u Ce­tinj­skoj pe­ći­ni, na­pra­vio je kom­pi­la­ci­ju pam­će­nja, iskon­ske sna­ge pri­ro­de i svog li­kov­nog je­zi­ka ko­ji se za­sni­va na pre­fi­nje­nom i este­ti­zo­va­nom ni­jan­si­ra­nju ru­stič­nih i ar­ti­stič­kih for­mi, a svi ti ele­men­ti do­pri­no­se sim­bo­lič­koj i li­kov­no-je­zič­koj vi­še­sloj­no­sti i vri­jed­no­sti nje­go­vog ra­da, na­ve­de­no je u obra­zlo­že­nju ži­ri­ja,
- Na­gra­da sa­lo­na na Ce­ti­nju ja­ko mi zna­či, jer je to grad ko­ji mi je, po­red Nik­ši­ća i Be­o­gra­da, ostao u naj­ljep­šem sje­ća­nju za­to što sam tu kao de­vet­na­e­sto­go­di­šnjak pr­vi put do­šao u su­sret s umjet­no­šću i ci­vi­li­za­ci­jom. Na­gra­đe­na skulp­tu­ra iz­ra­đe­na je od ka­me­na ko­ji sam pro­na­šao iz­nad otvo­ra Ta­blje ce­tinj­ske, ka­da sam kao član eki­pe is­tra­ži­vao Ce­tinj­sku pe­ći­nu. I zna­či mi jer se na ne­ki na­čin sim­bo­lič­no vra­ti­la u ži­vot baš ov­dje – ka­zao je za „Dan” Mi­ju­ško­vić.
Ži­ri sa­sta­vljen od isto­ri­ča­r­ki umjet­no­sti Lji­lja­ne Ze­ko­vić, Ana­sta­si­je Mi­ra­no­vić i Ma­je Ćet­ko­vić do­di­je­lio je i tri rav­no­prav­ne na­gra­de Sa­lo­na Si­ni­ši Ra­du­lo­vi­ću za vi­deo rad „77 pi­ta­nja”, Ni­ko­li Mar­ko­vi­ću za rad u kom­bi­no­va­noj teh­ni­ci „Me­ta­mor­fo­ze 1986-2016, Omaž Mi­ki Ma­u­su” i Mar­ku Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu za skulp­tu­ru „Ako je krug upi­san u kva­drat”.
Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ce ži­ri­ja Lji­lja­ne Ze­ko­vić idej­no po­la­zi­šte Mar­ka Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša za skulp­tu­ru „Ako je krug upi­san u kva­drat” na­la­zi­mo u fi­lo­zof­sko-ma­te­ma­tič­kim pa­ra­me­tri­ma ko­ji se za­sni­va­ju na eg­zakt­nim mjer­nim je­di­ni­ca­ma ko­je ima­ju za­jed­nič­ki cen­tar.
Strip o naj­po­zna­ti­jem mi­šu na svi­je­tu - Mi­ki Ma­u­su, ko­ji je sko­ro je­dan vi­jek po­ve­zi­vao mno­ge ge­ne­ra­ci­je ši­rom svi­je­ta, in­spi­ri­sao i Ni­ko­lu Mar­ko­vi­ća da mu po­sve­ti ci­klu­se cr­te­ža, skulp­tu­re, in­sta­la­ci­je i objek­te. Ri­ječ je, ka­ko je na­gla­si­la, o tra­di­ci­o­nal­nom sim­bo­lu i go­to­vo ar­he­tip­skom li­ku u kon­tek­stu uti­ca­ja i vri­jed­no­sti­ma ovog pre­po­zna­tlji­vog glo­bal­nog sim­bo­la dje­tinj­stva. U ra­du Me­ta­mor­fo­ze 1986-2016 umjet­nik otva­ra ni­šu u ko­joj je ma­ke­ta za skulp­tu­ru, dok je osta­li pro­stor is­pu­nje­nim se­ri­jom cr­te­ža ko­ji­ma na­sta­vlja svo­je pu­to­va­je kroz vri­je­me.
Go­vo­re­ći o dje­lu „77 pi­ta­nja” Ze­ko­vić je ka­za­la da je Ra­du­lo­vić kon­cep­ci­ju ovog vi­deo ra­da osmi­slio jed­no­stav­nom me­to­dom pi­ta­nja i od­go­vo­ra uvo­de­ći po­sma­tra­ča u sta­nje eg­zi­sten­ci­jal­nog pro­ma­tra­nja re­al­no­sti i emo­ci­ja ko­je je ob­li­ku­ju. Rad, ka­ko je do­da­la, pre­i­spi­tu­je po­zi­ci­ju i eti­ku umjet­ni­ka u da­na­šnjem dru­štvu, ali i uop­šte po­zi­ci­ju čo­vje­ka u od­no­su na ta­ko kre­i­ra­nu in­fra­struk­tu­ru.
- Umjet­nik, ovim ra­dom po­sti­že at­mos­fe­ru du­bo­ke izo­lo­va­no­sti i ne­la­go­de, ko­ja za cilj ima da po­sta­vi pi­ta­nja o li­ce­mjer­ju, nar­ci­so­id­no­sti i ne­do­stat­ku emo­ci­je u svi­je­tu (umjet­no­sti) de­fi­ni­sa­nom tak­mi­čar­skim du­hom i ka­pi­ta­li­zmom – ka­za­la je ona.
Ovo­go­di­šnji Cr­no­gor­ski li­kov­ni sa­lon „13. no­vem­bar”, po tra­di­ci­ji, or­ga­ni­zo­van u okri­vu sve­ča­no­sti po­vo­dom Da­na pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje, u Cr­no­gor­skoj ga­le­ri­ji umjet­no­sti „Mi­o­drag Da­do Đu­rić” otvo­rio je gra­do­na­čel­nik Alek­san­dar Bog­da­no­vić.
On je ka­zao da na cr­no­gor­skoj li­kov­noj sce­ni ovaj Sa­lon pred­sta­vlja nit ko­ja spa­ja de­ce­ni­je, a ko­ja, ka­ko vri­je­me od­mi­če po­sta­je sve zna­čaj­ni­ja i upe­ča­tlji­vi­ja.
Sa­lon je re­a­li­zo­va­la pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje u sa­rad­nji sa Mi­ni­star­stvom kul­tu­re i Dru­štvom isto­ri­ča­ra umjet­no­sti Cr­ne Go­re.
Z.P.


Oštra kon­ku­ren­ci­ja

Na 38. Cr­no­gor­skom li­kov­nom sa­lo­nu „13. no­vem­bar” pred­sta­vi­li su se Go­ran Ćet­ko­vić, Mi­li­ja­na Is­ti­ja­no­vić, Mi­jo Adžić, Na­ta­ša Đu­ro­vić, Dra­gan Ka­ra­džić, Ni­ko­la Ra­do­njić, Di­ja­na La­zo­vić, An­ka Gar­da­še­vić, Si­ni­ša Ra­du­lo­vić, Ivan­ka Va­na Pre­le­vić, Iva­na Ra­do­va­no­vić, Ivan Šu­ko­vić, Ni­ko­la Ra­do­vić, Mi­jo Mi­ju­ško­vić, Oli­ve­ra Era­ko­vić, Ana Milj­ko­vac, Mar­ko Pe­tro­vić, Kr­sto An­dri­ja­še­vić, Adin Ras­to­der i Ni­ko­la Mar­ko­vić.


Sa­mo­u­ni­štio se rad Gor­da­ne Kuč

Pred­sjed­ni­ca ži­ri­ja Lji­lja­na Ze­ko­vić ob­ja­sni­la je za­što rad Gor­da­ne Kuč ni­je ušao u pro­ces ži­ri­ra­nja. Na­i­me, dje­lo „Sto go­di­na sa­mo­će” Gor­da­ne Kuč, ka­ko je ob­ja­sni­la Ze­ko­vić, ni­je ušao u kon­ku­ren­ci­ju jer se na­kon po­sta­vlja­nja sa­mo­u­ni­štio.