Utvr­đe­nje Tro­ji­ca pred­sta­vlja kom­pleks gra­đe­vi­na ko­ji či­ne vi­še­sprat­na ku­la iz mle­tač­kog pe­ri­o­da i pri­zem­na ba­te­ri­ja luč­nog ob­li­ka iz austro­u­gar­skog pe­ri­o­da. Na­la­zi se na oma­njem, uz­dig­nu­tom, za­rav­nje­nom pla­tou, na isto­i­me­nom pre­vo­ju ko­ji raz­dva­ja Ko­tor­ski za­liv od Gr­balj­skog po­lja, kao i br­do Vr­mac od ob­ro­na­ka pla­ni­ne Lov­ćen. Kroz isto­ri­ju, ovo je bio pro­stor ukr­šta­nja zna­čaj­nih pu­te­va, lo­ka­ci­ja od iz­u­zet­ne stra­te­ške va­žno­sti za od­bra­nu utvr­đe­nog gra­da Ko­to­ra. Da­na­šnji ob­lik kom­pleks je do­bio 1876. go­di­ne, ka­da je po­sto­je­ća sta­ri­ja ku­la adap­ti­ra­na i uz nju sa­gra­đe­na no­va to­pov­ska ba­te­ri­ja. No­va ba­te­ri­ja op­ko­li­la je ku­lu i pri­slo­nje­na je uz nje­nu ju­žnu stra­nu do vi­si­ne II spra­ta. Ku­la na Tro­ji­ci na­pu­šte­na je vi­še od 100 go­di­na i ra­du­je či­nje­ni­ca da se upra­vo is­tra­žu­je i re­kon­stru­i­še.
-Zbog ogra­ni­če­nih sred­sta­va, ra­do­vi su po­dje­lje­ni u dvi­je fa­ze. U pr­voj fa­zi iz­vr­še­na su ar­he­o­lo­ška, ar­hi­tek­ton­ska i ar­hiv­ska is­tra­ži­va­nja, ko­ja su re­zul­ti­ra­la sa pu­no no­vih po­da­ta­ka o isto­ri­ji i zna­ča­ju ku­le i lo­ka­li­te­ta Tro­ji­ca. U pr­voj fa­zi iz­ve­šće se i naj­ve­ći dio ra­do­va, pri­je sve­ga na sta­tič­koj sa­na­ci­ji ku­le, ali i pre­zen­ta­ci­ji re­zul­ta­ta kon­zer­va­tor­skih is­tra­ži­va­nja. Pro­je­kat je dio ,,Adri­a­fort” pro­jek­ta ko­ji fi­nan­si­ra Evrop­ska Uni­ja, a glav­ni part­ner joj je Op­šti­na Ko­tor. Pro­jekt­nu do­ku­men­ta­ci­ju iz­ra­dio je kon­zer­va­tor­ski stu­dio ,,Pro­jek­tor” iz Tiv­ta, glav­ni pro­jek­tant je Ka­ta­ri­na Ni­ko­lić ar­hi­tek­ta kon­zer­va­tor, a ra­do­ve iz­vo­di pred­u­ze­će ,,Ko­to” iz Ba­ra, ka­za­la nam je Ma­ri­ja Po­po­vić, na­čel­ni­ca Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra, pod­ruč­na je­di­ni­ca Ko­tor. Ob­ja­šnja­va da je Ku­la na­sta­ri­ji dio da­na­šnjeg kom­plek­sa. Nje­ni naj­sta­ri­ji dje­lo­vi da­ti­ra­ju iz 15 - 16. vi­jek, a naj­bo­lje je sa­ču­va­na Mle­tač­ka fa­za iz 17-18. vi­je­ka. Znat­ne in­ter­ven­ci­je pre­tr­pje­la je u 19. vi­je­ku ka­da je uklo­plje­na u austro-ugar­sko utvr­đe­nje ko­je da­nas za­ti­če­mo. Za raz­li­ku od austrij­ske ba­te­ri­je, ku­la je u ja­ko lo­šem sta­nju.
-To­kom ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja, ot­kri­ven je ori­gi­nal­ni ka­me­ni pod iz mle­tač­ke fa­ze na ni­vou od cir­ka 70 cen­ti­me­ta­ra ni­žem od da­na­šnjeg tj. austrij­skog po­da, za­štit­ni rov ko­ji se na­la­zio oko ku­le, kao i ka­me­na bi­sti­jer­na u sre­di­štu. Nje­ne di­men­zi­je su re­la­tiv­no ma­le, cir­ka 2X2 me­tra, za­sve­de­na je plit­kim svo­dom od ka­me­na i omal­te­ri­sa­na hi­dra­u­lič­nim mal­te­rom. Ku­lu či­ne ma­siv­ni obim­ni zi­do­vi de­blji­ne 80-120 cen­ti­me­ta­ra i vi­si­ne do 11 me­ta­ra. Na vr­hu se na­la­zi otvo­re­na plat­for­ma ko­ja le­ži na ka­me­nim svo­do­vi­ma – to je te­ra­sa za osma­tra­nje i dje­lo­va­nje – ka­za­la je Po­po­vić.
M.D.P.


Dio ob­no­vi­li mje­šta­ni

- Na fa­sa­da­ma se u dva ni­za na­la­ze gu­sto ras­po­re­đe­ne pu­škar­ni­ce. Ku­la ne­ma sa­ču­va­ne me­đu­sprat­ne ta­va­ni­ce, ni unu­tra­šnje zi­do­ve, ali su sa­ču­va­ni po­u­zda­ni po­da­ci o nji­ho­voj kon­struk­ci­ji, po­lo­ža­ju i di­men­zi­ja­ma. Na is­toč­noj i za­pad­noj fa­sa­di, u pe­ri­o­du austro­u­gar­ske vla­da­vi­ne na­knad­no su otvo­re­ni ve­li­ki pra­vo­u­ga­o­ni pro­zor­ski otvo­ri, re­kla je Po­po­vić. Dio tvr­đa­ve iz do­ba Austri­je ob­no­vi­li su mje­šta­ni Tro­ji­ce, ko­ji i ko­ri­ste pro­sto­ri­je za svo­je kul­tur­ne po­tre­be. U ovom pro­sto­ru odr­ža­va­ju svo­je Tro­ji­čin­dan­ske su­sre­te.