In­sta­la­ci­ju „Lo­ve dif­fe­ren­ce - Lju­bav raz­li­či­to­sti”, sto sa ogle­da­li­ma u ob­li­ku Sre­do­zem­nog mo­ra, pro­jekt ita­li­jan­skog umjet­ni­ka Mi­ke­lan­đe­la Pi­sto­le­ta, ko­tor­ska pu­bli­ka i tu­ri­sti ima­ju pri­li­ku da po­gle­da­ju u Cr­kvi Sv. Pa­vla, ali i da raz­mje­nju­ju mi­šlje­nja o ra­znim te­ma­ma. Sje­de­ći za sto­lom-ogle­da­lom, po­sje­ti­o­ci su pri­li­kom otva­ra­nja po­stav­ke uži­va­li u ari­ja­ma ita­li­jan­ske di­ve Mo­ni­ke Kar­le­ti, ko­ja je u kla­vir­skoj sa­rad­nji sa Đor­đom Ma­ri­nom iz­ve­la dje­la To­sti­ja, Do­ni­ze­ti­ja i Ro­si­ni­ja. Me­di­te­ran­ski sto „Lju­bav raz­li­ka” je pr­vi put pred­sta­vljen na Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu 2003. go­di­ne, ka­da je Pi­sto­le­to po­stao la­u­re­at Zlat­nog la­va za ži­vot­no dje­lo. Oko ovog sto­la su odr­ža­ni broj­ni do­ga­đa­ji sa di­sku­si­ja­ma i te­ma­ma iz obla­sti in­ter­kul­tu­re, sa­rad­nje i uva­ža­va­nja raz­li­či­to­sti.
– Gle­da­ju­ći dje­lo sa vi­si­ne, vi­di se čak i od­raz po­sma­tra­ča u ogle­da­lu, ko­ji po­sta­je dio dje­la. Ra­zu­mi­je se da smo i mi dio tog svi­je­ta, a čak nas i sto­li­ce po­sta­vlje­ne oko sto­la po­zi­va­ju da se za­u­sta­vi­mo, raz­mi­sli­mo i poč­ne­mo raz­go­va­ra­ti na bi­lo ko­ju te­mu - ka­zao je Alek­san­dar Den­der, pred­sjed­nik Za­jed­ni­ce Ita­li­ja­na u Cr­noj Go­ri.
Po­zi­va­ju­ći se na mi­sao Pre­dra­ga Ma­tve­je­vi­ća da „Me­di­te­ran ima jed­nu sa­da­šnjost i ap­so­lut­no mo­ra ima­ti bu­duć­nost”, li­kov­ni kri­ti­čar Lu­do­vi­ko Pra­te­zi je is­ta­kao da je Me­di­te­ran kao mje­sto su­sre­ta, a ne ko­flik­ta bio mo­ti­va­ci­ja Mi­ke­lan­đe­la Pi­sto­le­ta da na­pra­vi ve­li­ki sto od ogle­da­la sa pro­fi­lom Me­di­te­ra­na, oko ko­ga su smje­šte­ne sto­li­ce ti­pič­ne za na­ro­de ko­ji di­je­le nje­go­ve oba­le.
- Me­di­te­ran je mo­re u ko­me se ogle­da isto­ri­ja ve­li­kog di­je­la čo­vje­čan­stva i od­ra­ža­va čak i bu­duć­nost, bu­du­ći da će dru­štvo ko­je će se su­tra po­mo­li­ti na nje­go­vim oba­la­ma od­re­di­ti mje­ru ci­vi­li­za­ci­je na svjet­skoj ska­li. To su go­ru­ća pi­ta­nja na ko­ja je umjet­nik od­go­vo­rio ovim dje­lom ko­je je kon­ci­pi­ra­no kao po­ru­ka čo­vje­čan­stvu. Lo­ve dif­fe­ren­ce (Vo­lje­ti raz­li­ke) je ime, slo­gan, ma­ni­fest, po­kret ko­ji uje­di­nju­je uni­ver­zal­nost umjet­no­sti sa ide­jom po­li­tič­ke tran­sna­ci­o­nal­no­sti i fo­ku­si­ra svo­je ak­tiv­no­sti na oblast Me­di­te­ra­na, bu­du­ći da se tu ogle­da­ju pro­ble­mi u glo­bal­nom dru­štvu. Sa jed­ne stra­ne, raz­li­ka iz­me­đu et­nič­kih gru­pa, re­li­gi­ja i kul­tu­ra da­nas je uzrok stra­šnih kon­fi­ka­ta: s dru­ge stra­ne, po­sto­ji dra­ma­tič­na si­tu­a­ci­ja ko­ju pro­iz­vo­di nad­moć si­la ko­je pro­iz­vo­de jed­no­o­bra­znost i ujed­na­ča­va­nje raz­li­či­to­sti. Jed­no­o­bra­znost i raz­li­ka su dva an­ta­go­ni­stič­ka ter­mi­na, ko­ja pred­sta­vlja­ju mak­si­mal­nu kon­flikt­nu ten­zi­ju u ak­tu­el­noj re­al­no­sti pla­ne­te. Po­li­ti­ka ko­ja pro­pa­gi­ra da tre­ba vo­lje­ti raz­li­ke, vi­tal­na je za raz­voj no­vih per­spek­ti­va u ci­je­lo­kup­nom dru­štve­nom si­ste­mu - ka­zao je Pra­te­zi.
Di­rek­tor Mu­ze­ja Ko­tor An­dro Ra­du­lo­vić je pot­sje­tio da je ovaj pro­je­kat na­sta­vak li­je­pe sa­rad­nje dvi­ju ze­ma­lja, jer je u ok­to­bru go­di­ne u ovoj cr­kvi bi­la pri­re­đe­na iz­lo­žba „Dje­lo za sje­ća­nje” Ja­ni­sa Ku­ne­li­sa, a Pe­rast je u pa­la­ti Bu­jo­vić ugo­stio iz­lo­žbu „Trst od pe­ri­o­da mle­tač­ke re­pu­bli­ke do car­stva”.
- Ovo je i do­kaz da smo kao i uvi­jek sprem­ni pri­hva­ti­ti „li­je­pu umjet­nost”, ko­ja je vje­ko­vi­ma za­plju­ski­va­la na­šu oba­lu, na­šu Bo­ku, upra­vo pre­ko Ja­dran­skog mo­ra, uz ko­ju se Bo­ka is­kle­sa­la, pri­hva­ta­ju­ći i udi­šu­ći dah kul­tur­nih sti­lo­va i ukla­pa­ju­ći ih u svo­ju du­šu - ka­zao je Ra­du­lo­vić. Pri­sut­ni­ma su se obra­ti­li Fa­bri­cio So­ma, pred­sjed­nik Na­rod­nog uni­ver­zi­te­ta u Tr­stu, Al­do di Bja­đo, se­na­tor u ita­li­jan­skom Par­la­men­tu i Bran­ko Ne­do­vić, pot­pred­sjed­nik Op­šti­ne Ko­tor, ko­ji su da­li svo­je vi­đe­nje „Dje­la za raz­mi­šlja­nje”. M.D.PO­PO­VIĆ

Pra­vo mje­sto za „Lju­bav raz­li­či­tih”
- Ogle­da­lo ni­je sa­mo var­ka iz baj­ke ili pre­va­ra ma­gi­je, ono od­ra­ža­va, pri­je sve­ga, re­al­nost, isti­nu... Ja­ko sam sre­ćan što je ovo dje­lo iz­lo­že­no upra­vo ov­dje u cr­kvi Sv. Pa­vla u Ko­to­ru. Isto­ri­ja Ko­to­ra neo­dvo­ji­vi je dio isto­ri­je Me­di­te­ra­na. Nje­gov ge­o­graf­ski po­lo­žaj uči­nio ga je mje­stom na ko­me su mno­gi po­tra­ži­li pre­dah, mje­stom su­sre­ta i upo­zna­va­nja, di­ja­lo­ga. Je­dan ple­me­nit grad kao što i sa­ma ri­ječ ple­me­nit „no­bi­le” ima eti­mo­lo­ški jer­men­ske ko­ri­je­ne kao i onaj sve­tac, Sv. Tri­pun, či­je mo­šti se na­la­ze na par ko­ra­ka odav­de, a či­ja je pri­ča ta­ko me­di­te­ran­ska. Kao što je uosta­lom i ži­vot Sv. Pa­vla ko­me je po­sve­će­na ova pre­li­je­pa cr­kva, bio du­bo­ko pro­žet Me­di­te­ra­nom - ka­zao je Vin­ćen­co del Mo­na­ko, am­ba­sa­dor Ita­li­je.